Sasa Jovanovic

Pre mesec i po dana započeh pisanje ovog posta. Sećam se samo da sam na umu imao da nam je pomeranje časovnika daje jedan sat više te noći. Ostao je samo naslov. 
I ova noć traje duže. Nervozan sam. Razočaran. I pitam se da li sam ja lud ili je svet lud.
“Takve stvari”, kaže mi prijatelj [...]

Naslov možda čudan, za one koji nisu iz Novog Sada. Ima tamo jedna lepa picerija, mala, na uglu, kad iz katoličke porte izlazite ka ulici Laze Telećkog. Ma to je neki glumac, taj Laza. I nebitan za ovu priču. Jedan kolega žali što nema dovoljno keša da kupi akcije AIK banke koje su drastično pale, [...]

Uzviknuo je On, lupajući šakom o sto. U tom neurotičnom postupku beše nečeg sirovog i jadnog istovremeno, gotovo infantilnog. Brand, kažu stručnjaci, nije ono šta vi govorite svetu da jeste, već ono šta svet smatra da jeste.
Deceniju i po ranije tog čoveka nisam ni poznavao osim iz štampe. Niko ga nije znao i brzo je [...]

Danas, moja ćerka slavi maturu. Devojčica prozračno plavih očiju u koje sam se pre nepunih petnaest godina tako duboko zagledao držeći je u naručju, moju prvu bebu, i koja je prestrašena tim pogledom počela da plače, danas prestaje biti dete. Ona i moj sin, deset godina mlađi, moje su dve najveće ljubavi, jedino šta me [...]

…odjednom shvata da je ostao potpuno sam u poluosvetljenoj ulici…
Zvukovi grada su svuda okolo, nepravilno raspoređeni u vremenu i prostoru. Svetla se gube u visini, nestaju u izmaglici noći, oblici postaju obrisi, pokreti postaju slike, i ceo svet se sažima u tačku, zatvara, grči, i polako ponovo počinje da se prostire ka van, lagano i [...]