Saša Jovanović

Godinu dana mog bloga. Rođendan mu nisam proslavio kako dolikuje a i svoj sam proslavio radno, “udarnicki”, uz gomilu stresa i psovki na vrh jezika, na račun srpskog mentaliteta. Ubeđujem sebe da to nije „srpski mentalitet“ već samo ekstremi koji se primećuju, ali tada na momente ličim sebi na one svesno nerazumne i namerno naivne koji su branili Miloševića rečima da on nije kriv već samo ima loše savetnike. Pre će biti da ono šta osećam da smrdi u ovoj zemlji, koju ipak toliko volim, nije plod moje uobrazilje već posledica ustajalih, sirovih, prostačkih navika koje ovde još uvek nalaze plodno tlo.
Moj imenik u telefonu se polako smanjuje, previše je onih koji nisu vredni tipkanja po tastaturi telefona a kamoli razgovora. Možda postajem s godinama zadrtiji… A možda samo svesniji uzaludnosti poklanjanja svog vremena onima koji ga nisu vredni. Devedesete pruzaju svoje papke i pred kraj prve decenije ovog novog veka, i nikako da umru. Meci i bombe prosute ovde promasili su sve koje je trebalo obrisati jer osim ljudskog obličja nemaju bogzna šta sličnog sa ljudima. Etika, moral, ma daj… to su samo prazne fraze u svetu gde bilmezi drže konce a ludaci vladaju. Ovo parče sveta bilo bi za nijansu lepše da je bilo drugačije. Ovde na Divljem Slepom Crevu Balkana za razliku od Divljeg Zapada čast, poštenje, reč ne znači ništa i nepoštovanje iste ne košta ništa (ili mi se to samo čini zbog filmova). Ah kako bi lepo bilo da su dvoboji dozvoljeni. I da su kurve u bordelima. I da umem postati drvo i da me smrad okoline ne dotiče i uživam u prirodi i svojoj dečici. Jedino oni vredni su moje pažnje, i još par lica koja me odavno prate, od kad znam za sebe, i iz mladosti. I poneka, zaista retka osoba, od mnogih koje danas srećem. Čini mi se da sa godinama broj „dobrih“ smanjuje. Ili se možda moji kriterijumi menjaju. Ili oboje?
Kako god bilo, sad, godinu dana od početka pisanja mog bloga, ne bih žalio kad bih jednim klikom miša obrisao sve šta sam prethodne godine napisao. Imalo bi to smisla samo kad bi se time i iz glave sve izbrisalo.

Slični tekstovi:

• “Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti” – nikad ne odustajte.
• Predah
• Krivac
• Poziv
• Hopa-cupa po živcima