Saša Jovanović

Večeras, sa zebnjom u srcu, mnogi su iščekivali rezultate izbora. Nikad veći strah od rezultata izbora nije lebdeo u vazduhu. Nisu ovo bili tek obični izbori. Pet godina od ubistva premijera Đinđića videli smo urušavanje pozicije DS i bujanje DSS, i SRS i nekih do pre toga beznačajnih partija i ponovni uspon DS do vrha popularnosti. I samo nekoliko dana pred ovaj finalni drugi krug predsedničkih izbora malo ko je mogao da prihvati kao normalno, iako je bilo očekivano, miniranje kandidata DS, Borisa Tadića od strane koalicionih partnera i odsustvo podrške. Obična zloba zbog mogućeg uspeha rekao bih. Zloba koja će im se kao bumerang vratiti.

Dan pre izbora znao sam da će mnogi moji poznanici koji nisu godinama glasali ovaj put izaći. I verovao sam da takvih ima svuda. Čuo sam se sa mnogima večeras, klinci su jedni druge vodili na izbore. I izašli su na crtu, nisu želeli da im prodaju rog za sveću. I ne samo klinci. Svi. Nisu dozvolili da se vratimo 20 godina unazad.

Dan pre izbora ćerka mi je pričala o Hitleru i kako je došao na vlast, jer to sada uče u školi, i povezivala ovu našu situaciju i moguću pobedu radikala sa situacijom kada su nacional-socijalisti došli na vlast u Nemačkoj. Legalno. I pod plaštom te legalnosti ovdeli u smrt 50 miliona ljudi. Ne verujem da su ovi naši sposobni za takvo zlo, a uostalom mi i nemamo više toliko ljudi koji se mogu potrošiti. Premalo nas je ostalo posle ovolikih ratova. I premalo razloga da se uopšte ratuje.

A onda jutro pred same izbore, na SMS koji poslah poznaniku, samo da ga podsetim kako je nekad bilo, redovi, nestasice, ratovi, a sve za vreme kad su radikali bili u vlasti, stiže mi SMS sa kratkim odgovorom: “JEDI GOVNA”. Nasmejao sam se i znao sam da sam na pravom putu. I da pobeđujemo. Mada je teško biti fin.

Najzad, tesna pobeda, ali ipak pobeda, donela je olakšanje onima čiji su pogledi uprti napred u treći milenijum, koji za sobom žele ostaviti duhove krvavog dvadesetog veka, mržnju i krv.

Život je juče pobedio utvare prošlosti, beležeći još jednu pobedu u borbi koja već skoro 20 godina traje. I čini mi se da je ovo početak kraja svih onih koji bi na krilima mržnje da vladaju. I gotovo referendumsko overavanje promena od pre osam godina.

Ovog jutra, makar na kratko, mnogi će, kao i ja, ustati bez strepnje za budućnost.

Slični tekstovi:

• Da se ne lažemo, ili možeš ili ne možeš…
• Mizu no kokoro
• Princip trenutne pobede
• Strategije prodaje 1. deo
• Astal šaren