Sasa Jovanovic

Naslov možda čudan, za one koji nisu iz Novog Sada. Ima tamo jedna lepa picerija, mala, na uglu, kad iz katoličke porte izlazite ka ulici Laze Telećkog. Ma to je neki glumac, taj Laza. I nebitan za ovu priču. Jedan kolega žali što nema dovoljno keša da kupi akcije AIK banke koje su drastično pale, ja i ovaj drugi pijemo čaj. Uobičajena priča kolega posle posla, opuštanje… Onda dolaze dva njihova druga i kreće priča o Crnoj Gori, koja je upravo priznala Kosovo. Jedan kaže “propašće” (kako me to podsetilo na “propašće Slovenci”), a ovaj drugi mu replicira: “Ma neće, njima je Crna Gora - vikendica, oni ionako svi ovde žive”. Smeh, i razlaz, jedni ogladneli, drugi se smrzli…

Uveče me na FB prijateljica dočeka sa neverovatnom pričom:

“sale, sta da ti kazem, neverovatne se stvari u bgd desavaju
pusti me u kurac
u autu sam jbte
nedelju dana trazim stan
sve goli prevaranti i debili
pa da li je to moguce?
stanovi su astronomske cifre
zamisi sta se desilo malopre
probudi me zena sa kojom sam se danas dogovorila za stan
i trazi mi sto eura jer je izbola muza srafcigerom

da da kao za advokata!”

Svašta se naslušah u životu, ali ovaj svet baš ide na otpad izgleda. Što reče skoro jedan prijatelj, gledajući na netu kvote u kladionici: “Кud ide ovaj svet? Nekad si znao, kad fudbal igraju Nemci - oni pobeđuju. A sad? Više ni u Nemce ne možeš da se pouzdaš. Kažem ti Sale, ovaj svet je otišao u ….”

A juče mali asteroid uleteo u zemljinu atmosferu. Kretao se ka Africi i izgoreo u atmosferi.  Jula meseca nas je jedan promašio. Lepše je bilo dok nismo znali.

Laku noć. Neke me lepe oči o kojima mislim već neko vreme mame da ih odsanjam.