Saša Jovanović

Pre mesec i po dana započeh pisanje ovog posta. Sećam se samo da sam na umu imao da nam je pomeranje časovnika daje jedan sat više te noći. Ostao je samo naslov. 

I ova noć traje duže. Nervozan sam. Razočaran. I pitam se da li sam ja lud ili je svet lud.

“Takve stvari”, kaže mi prijatelj danas, “spadaju u onu kategoriju gluposti protiv kojih se apsolutno ničim ne možeš boriti. To je genetika. To su karakteristike ličnosti….Zao mi je sto se grizes i jedes. Nemoj. Promeni ugao.”

U pravu je. Večeras sam promenio ugao. I nije to došlo iznebuha, sakupljalo se to poodavno. Ovaj sajt biće više okrenut mom poimanju posla, marketinga, dosta sam pisao o osećanjima. Sada ću pisati o strasti. Strasti sa kojom živim od kad znam za sebe, sa kojom radim sve od prvog posla, i koja me ne napušta. Pisaću o onome u šta verujem i u šta veruju oni sa kojima  uživam razgovarati. Možda smo svi mi, ja i oni, ludi što verujemo u Bolje u ovoj Srbiji, ali bar je lepo biti sa sebi sličnima.

Vi koji se prepoznajete u ovom postu, posetite uskoro ove stranice. Vi koji se ne prepoznajte u ovom postu, verovatno ste sa one strane koja me je nerazumevanjem nagnala da ono šta mislim, pišem javno. Jer, ja u to verujem. I znam da sam u pravu. ne, nisam skroman – znam da sam u pravu.

Slični tekstovi:

• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice
• Moja vizija posla
• Razgovor Gutenberga, Berner-Lija i sv. Jeronima
• Teorija donjeg veša na Intenetu
• Anatomija (ne)uspeha – Opravdanja