“Ciljeve koje politicari postavljaju ne smatram dobrim jer definisu samo “poboljsanje”, bez ijednog kvantitativnog, komparativnog ili kvalitativnog parametra za buducu procenu ostvarenja postavljenog cilja.” – потпуно се слажем.

Хвала што си мој коментар схватио као конструктиван јер сам ја имао то на уму када сам куцао.

С’поштовањем,
Миљан Премовић

Pod 1,2 i 3 si inace opisao korake koji su neophodni za definisanje bilo kakve strategije. Odgovor na tvoje pitanje o percepciji i primedba da svi vidimo drugacije: da svi vidimo drugacije ali potrebno je naci onaj maksimum zajednickih ciljeva (ne minimum). Ciljeve koje politicari postavljaju ne smatram dobrim jer definisu samo “poboljsanje”, bez ijednog kvantitativnog, komparativnog ili kvalitativnog parametra za buducu procenu ostvarenja postavljenog cilja.

Hvala na ovom konstruktivnom komentaru.

Врло леп текст са шармантним цитатима и написан са пуно енергије. Ако постоји извор на интернету где може да се преузме Пројекат молим Те да поставиш линк. Онај Извод који се може наћи на сајту Министарства трговине и услуга је ипак само Извод.

Ако дозволиш имао бих неке сугестије везане за текст. Наиме, дефинисање стратешких циљева има своју методологију. Твој предлог циља: “Srbija kao najbolja zemlja za investicije u regionu” не дефинише прецизно о ком региону се ради нити дефинише временски период. Циљ мора да се формулише у садашњем времену. Њихов стратешки циљ је добар али није временски ограничен и није мерљив, тако да није остварљив.

Надаље, мало је нејасна опаска: “Program predviđa utvrđivanje percepcije o Srbiji u svetu i u samoj Srbiji, ali ne predviđa utvrđivanje želja – kakvu Srbiju žele sami njeni stanovnici.” Сви ми доживљавамо своју земљу на другачији начин. Нико од нас нема исто мишљење о својој земљи али је ипак сви волимо. Следећи проблем је утврдити ко су све становници Србије, да ли укључују и Албанску националну мањину у АП Косово и Метохија?

Иако имам бројне критике на рачун рада Министарства трговине и услуга, као и још бројније критике на рачун методологије, људи, транспарентности и др., сматрам да без истраживања и утврђивања тренутне позиције не може да се крене у израду Стратегије. Дакле, свака стратегија мора да да одговоре на следећа три питања: 1. Где смо сада? 2. Где себе видимо у будућности? 3. Како да дођемо до тамо? Истраживања која су да сада рађена могу да послуже али никако не смеју да биди основа за планирање.

Срдачно,
Миљан Премовић