Saša Jovanović

-Pozdravni govor Paula Koelja na Sajmu knjiga u Frankfutu, 2008.   

Pre nekoliko meseci gledao sam film Đordano Bruno, priču o „jeretiku“ kojeg je osudio Vatikan i koji je bio spaljen na lomači 1600. Godine zbog svojih ubeđenja. To pominjem zbog sledećeg: u jednom delu filma Đordano Bruno pominje da je upravo posetio Frankfurtski sajam knjiga kako bi se susreo sa nekim izdavačima svog dela. I evo nas, 4 veka kasnije, ne samo da se susrećemo sa izdavačima, nego i da, takođe, raspravljamo o novim tendencijama.            

Prvi Frankfurtski sajam knjiga bio je posledica novog otkrića, pokretne štampe. Zahvaljujući tom novom procesu štampanja, ideje su mogle da se razmenjuju i svet se mogao preoblikovati prema tim idejama.          

Stoga, suština naše rasprave je sledeće: razmena ideja. Navedeni primeri svi ukazuju na sledeće: tehnologije koje su usledile bile su tehnologije koje omogućuju idejama da kruže i dosegnu što širu publiku. Zakoni su se naknadno prilagodili ovom novom kontekstu (a ne obrnuto!) – zakonski pojam autorskih prava razvijao se paralelno sa ovim novim industrijskim razdobljem, u kojem su troškovi proizvodnje i distribucije bili relativno visoki.            

U poslednjih 10 godina videli smo javljanje interneta, te neverovatne mašine koja nameće novi način razmene ideja i prkosi starom ekonomskom modelu. Međutim, internet ne podrazumeva troškove proizvodnje i distribucije.            

Postoji jedan bitan element kojeg većina ljudi nije u potpunosti svesna: ljudi razmenjuju ono što njima deluje primereno na slobodan način i očekuju da to isto važi za sve sisteme masovne komunikacije.            

Uobičajeni kanali masovne komunikacije to teško uspevaju da pojme: prva „žrtva“ bila je muzička industrija. Druga „žrtva“ interneta je, naravno, filmska industrija – i filmovi i tv serije.            

Kao što možemo videti, dematerijalizacija tradicionalnih oblika muzike kao i filma (CD, DVD), zajedno sa neposrednom razmenom, nagnala je producente ovih industrija da pronađu alternativne načine za stvaralanje, prodaju i promovisanje svojih sadržaja.            

Kad je objavljivanje u pitanju, ono deluje „zaštićenije“ od ovih internetskih tendencija u odnosu na muziku ili film.          

Već petnaest vekova, knjiga ostaje neprevaziđeni medijski oblik. Naravno, e-knjige polako osvajaju teren i verovatno je da će, u dogledno vreme, digitalna forma prevladati nad papirnom. Ali za to je potrebno još nekoliko godina, što nam daje – izdavačima, prodavcima knjiga i piscima – dragoceno vreme pre nego što internet bude na potezu.            

Ako koristite internet za promovisanje, videćete razultate u realnom svetu. Ovo je, barem, ideja iza mog veb-sajta Pirate Coelho, gde ja jednostavno sakupljam linkove za skidanje mojih knjiga. Ljudi mogu sami da odluče hoće li kasnije kupiti i konkretnu knjigu. Za sada, ovo ne samo da mi je omogućilo da direktno budem u kontaktu sa svojim čitaocima, već me je stimulisalo da razvijem neke zajedničke projekte sa njima, kao npr. Eksperimentalnu vešticu (poziv čitaocima da adaptiraju roman Veštica iz Portobela za film).            

Čitalac više nije samo pasivni primalac, već ima šansu da odigra znatno aktivniju ulogu – i shvate da oni čine razliku.     

Internet me je naučio sledećem: ne treba da se bojimo da delimo ideje. Ne treba da se bojimo da pokrećemo druge da se oglase sa svojim idejama. I, najvažnije, ne treba da pretpostavljamo ko jeste a ko nije stvaralac – jer svi mi jesmo stvaraoci.            

Na neki način, postoji ironije u ovome: Đordano Bruno je kažnjen zato što je oglasio svoje ideje. U današnjem svetu: kažnjeni ste ako ih ne oglasite.

Slični tekstovi:

• Gmail sapun i papirići
• 1968
• Anatomija biznisa 2. – podeli da bi uvećao
• Pobeda Internet jevanđelista
• Neko drugo vreme