Ova čuvena rečenica pripisuje se nobelovcu Miltonu Fridmanu, koji je tačno pre tri godine napustio ovaj svet. Za sobom nam je ostavio izuzetna dela i nezaboravne vrcave izreke. Bio je usamljeni borac protiv učenja barona Džon Mejnand Kejnsa i tvrdio je da u dugom roku povećanje novčane mase povećava cene ali ne i ekonomsku aktivnost i zaposlenost, dok su efekti povećanja proizvodnje i zaposlenosti smao kratkotrajni. zalagao se za rast novčane mase u skladu sa rastom GNP i čuvena je njegova izreka da je “inflacija jedini porez za koji vam nije potreban zakon”. Koliko su dosledno njegovo učenje sprovodili naši ekonomisti na vlasti puneći svoje džepove videli smo tokom devedesetih godina.
Bio je jedan od najvećih liberala dvadesetog veka i uporno se zalagao za tržišna rešenja na tržištu, suprostavljajući se idejama da država može da reguliše tržišne poremećaje. Ideje poput negativnog poreza na dohodak, fluktuirajućeg kursa valuta i uopšte slobode izbora su one na kojiam je gradio svoje teorije.
A otkud Fridman meni na pameti, na današnji dan?
Možda zato što od kada radim srećem se sa ljudima koji veruju da ima besplatnog ručka ili da to što imaju nešto para u kojoj slamarici ili na računu daje im za pravo da očekuju besplatan ručak. Iako znam i očekujem, uvek me iznova razočara takav stav, ali moram priznati da sa godinama postajem sve neosetljiviji na nonsense tog tipa.
Pre neki dan razgovaram sa prijateljima koji drže biznis treninge i tema je bila tržište i naplata svojih usluga na našem tržištu. Skup je bio sastavljen od, u tom svetu, poznatih ljudi, i svi su se složili da je bolje izgubiti posao nego dati znanje u bescenje samo da bi se posao dobio. Na kraju krajeva, svi mi smo u to znanje ugradili mnogo od svog života – neko godine, neko pola neko veći deo života. I niko ne sprečava naše potencijalne klijente koji žele da sve dobiju cenjkajući se kao na pijaci i za male pare da to i dalje pokušavaju. Kao što ih niko ne sprečava da 20 godina uče, vode ozbiljne timove i projekte, rade u ozbiljnim kompanijama i da steknu to iskustvo koje ime treba “za juče”. E, to košta. Jer to su godine života koje su ugrađene u učenje a ne profućkane na splavovima.
Nedavno pročitah na sajtu moje prijateljice Dragane Đermanović “moj uslov za rad sa nekim je blanco dozvola za uvođenje promena“. Podržavam, ma kako nadmeno u prvi mah ova izjava nekome zvučala. Ako me zovete da izbacujem vodu iz vašeg čamca, dajte mi hrane i sklonite se da ne odletite u vodu zajedno sa kofom. 
Slični tekstovi:
- Nema džabe ni kod babe…
- Resetujte se!
- Moja vizija posla
- HOĆU DA SE ZAMERAM!!! (Aleksandar Bijelić)
- Trenutak
Tagged: Biznis
1 Trackbacks
[...] post “Nema besplatnog ručka“, zapravo komentari na taj post nagnali su me da potražim ilustracije za ovu temu. Pa, evo [...]
5 Comments
Dva puta zaredom komentarišem tvoje postove – to neće na dobro da izađe
Iako se moje poznavanje ekononomije svodi na shopping i sve u vezi toga, jesam liberal što se tiče svega ostalog, u šta se bolje razumem od ekonomije. A motiv za komentar je sledeći… Skoro sam bila u prilici, iz nekog razloga, da objašnjavam nekom ko poseduje solidan kapital, ima firmu itd., da je moje znanje moj kapital, kojeg sam sticala mukotrpnim radom i odricanjem mnogo godina, kapital kojeg pokušavam da plasiram na tržištu.
I došla sam do ključne reči – tržište. Ono što sam shvatila odavno to je da tržište ovde skoro i da ne postoji, zato ne možete poštovati pravila istog, zato je negativna selekcija ovde često tema koja ostaje bez rešenja jer, kako ja shvatam, ovo je zemlja u kojoj je većina onih kojima odgovara žabokrečina, lov u mutnom, nejasni kriterijumi, i pri tom, uopšte ne mislim na izvikane kapitaliste i ministre, njih podrazumevam, nego na većinu građana ove zemlje.
Zato se verovatno i dešava da klijenti očekuju da ako su se već iscenjkali za neku siću koju treba da plate, dobiju i nešto za nabosti i pojesti, mada bi najbolje bilo da vi njima platite što su baš vas izabrali.
Navuko sam se na tvoj blog u zadnje vreme, sve sam procitao, ali slabo komentarise,lol.
Evo mi prilike da pitam nesto sto ne razumem ili se pravim blesav pa hocu od tebe da cujem:
-kako mislis :
"ili da to što imaju nešto para u kojoj slamarici ili na računu daje im za pravo da očekuju besplatan ručak."
Poznajem mnogo gore ljude od ove kategorije koji ocekuju besplatan rucak, ali bih te zamolio da podrobnije Deki objasnis ovu vrstu ljudi?
@Deda
U krajnjoj liniji to i jeste trziste. Ako je klijent neuk da prepozna kvalitet (a jeste, kao sto i vecina nas kupuje ne obracajuci paznju na kvalitet), onda je njemu jedini parametar po kome odlucuje / koliko to kosta.
Tako se ponasa i drzava gde na tenderu obicno najveci broj bodova (ako postoji bodovna lista) odnosi cena – sto niza to vise bodova. Kvalitete? Hmmm, ma bitno da se stavka iz budzeta potrosi i da se plan ispuni. Posle sto cemo taj isti most krpiti svakih 10 dana nema veze. raspisacemo novi tender ili neka time češe glavu sledeći ministar i vlast.
Većina domaćih "biznismena" su trgovci. Živi nisu ako se ne cenjkaju. Suštinu ekonomije vide u "kupi jeftino prodaj skupo", za kupce ih zabole dupe, a kad su oni sami u pitanju očekuju najviši kvalitet za što manje para (što je legitimno ali i nemoguće), i rezonuju "ti si došao kod mene da uradiš to i to, ja imam para, dakle ja sam gazda a ti si sitan miš koji mora da se zadovolji onim šta mu dam". Naravno da to ne kažu tako ali se tako ponašaju. Uvek su spremni da čak dobiju i manje samo ako će manje i platiti. Suština je dakle u, rekao bih, psihopatologiji da je novca malo, jer smo do juče bili u velikoj krizi, a i sada je kriza, i da ga treba štedeti, a i u neznanju šta je zapravo investiranje i kako proceniti investiciju.
Ko tu gubi? Pre svega oni.
E vidi sad ovako: malo sam bezobrazan prema tebi i terao sam te da pises o necemu sto ja znam i sto neretko pisem kod sebe na blogu ali na drugaciji nacin.
Ovom prilikom ti si krenuo ovu odlicnu pricu sa Fridmanom koji je radio u koliko toliko korektnom okruzenju (glupo mi da kazam- idealnom, jer tako nesto ne postoji osim u knjigama), dok je kod nas trziste bukvalno trziste novopecenih bogatuna.
I za tvoj trud ti se zahvaljujem bas kao i mnogi koji ce citati tvoj blog i ovaj post, a nadam se i komentare.
Da si napisao ovo u postu, bilo bi korektnije po meni, ali bi mozda bilo hejterski pa bi se drugacije razumeo sam post i ono sto zelis reci.
U svakom slucaju, to je to !! Jos jednom hvala…
Izvinjavam se sto sam te malo mucio,lol… 
Deda, deda, gde će ti duša?
))))
Btw, nisam hejter, pišema firmativno i ukayujem na nelogičnosti, probleme itd… Ja imam svoj stav koji iznosim, ali smatram da je bogatstvo svakog posta upravo u diskusiji.
Hvala ti svakako na ovim komentarima.