Danas je dan republike. Neke koje nema više. Neki kažu Bogu hvala. Neki kažu bilo je bolje. Neki kažu “Tito vrati se, sve ti je oprošteno”.
Bilo kako bilo, to je bio kritičan dan za pripadnike roda Sus (u narodu poznatija kao svinja), jer se tim danom završavao svinjokolj, a sa početkom devedesetih one koje prežive mogle su se još mesec dana mirno toviti. Shodno našem tradiconalno “doslednom” poštovanju običaja i Veliki post smo poštovali uredno – od slave do slave u doba velikog posta, sa izuzetkom nekoliko dana oko Nove Godine.
Od tada, mnoge su se stvari izmenile, ali mnoge i nisu.
Kada ste poslednji put slavili Dan republike? I koliko danas uopšte obraćate pažnju na “državne praznike”.
Slični tekstovi:
Tagged: Srbija
No Trackbacks
3 Comments
Ja sam se rodila one godine kada je Tito umro.
Oni što su plakali kada su čuli žalosnu vest, ispostavilo se, bili su u pravu. Znali su oni, izgleda, šta će biti narednih 30 godina i plakali nad svojom i sudbinom svoje dece.
Istina je da danas čak ni moji vršnjaci ne mogu da pohvataju datume kada je prestala da postoji SFRJ, kada se Jugoslavija geografski smanjila, kada je postala Zajednica SCG i na kraju ostala RS. O kojim to državnim praznicima pričamo? O kojoj to državi? A tek mlađe generacije…
Blesavo neko vreme. Ratovi, nemaština, inflacija… Poštenjaci su imali svoje poštenje i na kraju ostali sami sa njim i samo sa njim. Kroz sve su prošli uzdignute glave a praznih džepova. Jel treba da se ponosim poštenjem svojih roditelja? Nije mi donelo ništa dobro i nije me spremilo za ova ružna vremena. Sad sve moram sama… I stalno nešto "iz početka". Ali sada nemam Tita. Eh da je poživeo bar još malo
Pričao mi je otac da kad je došao u Beograd pre 50 godina, mogao je na klupi u parku da spava, niko nije niti hteo niti smeo da ga dira. Ne daj Bože opljačka… Kakva utopija
Eldorado. Svečano izjavljujem – ja sam Jugonostalgičar(ka).
Naučila sam himnu "Hej Sloveni" da sviram na svom prvom instrumentu – harmonici. I to sama. Bez nota. Bila je tako pevljiva.
Ja sam se tog dana vracao sa roditeljima sa puta i svratili smo do babe i dede koji su nam saopštili vest. Ljudi su plakali i mrmljali…"biće rata, ne valja". I bilo je rata… nažalost, jesu bili u pravu.
29.novembra 1947 u UN je donesena odluka da je potrebno podijeliti Britanski protektorat Palestinu i to je dan nastanka Izraela.FNRJ je bila uzdržana pri glasanju ali ne i pri exportu(švercu) oružja obema zaraćenim stranama (da i izraelcima i arapima).Zanimljiv doprinos miru u svijetu?Zar ne?