Saša Jovanović

Pobedili smo. Da, jesmo. Svi mi koji se zalažemo za upotrebu Interneta u poslovanju i propagiramo njegov ogroman značaj. Pobeda nad skepticima još uvek nije konačna ali oni se plaše. Oni se plaše Interneta i onoga šta donosi i u nerazumevanju pokazuju da ga uvažavaju kao izvor opasnosti, pogrešno mešajući mogućnosti sa opasnošću.

To me neodoljivo podseća na misiju i progon Đordana Bruna. Da se podsetimo:

Đordano Bruno, dominikanski sveštenik, bio je vesnik zore koja je osvetlila srednjevekovni mrak.
Napustio je svoju zemlju tražeći plodno tlo za svoje ideje, ali je proteran iz Engleske, Francuske i Nemačke jer je smatran opasnim čovekom – imao je sopstvene stavove, u svojim istraživanjima se oslanjao na razum, izražavao je poverenje u činjenice, usuđivao se da raspravlja o stvarima, da istražuje. Uhapšen je zbog propovedanja da pored ovog postoje i drugi svetovi, da ne psotoji samo jedno sunce, da se oko drugih sunaca okreću drugi svetovi, verovao je u pluralitet svetova, u kružno kretanje planeta, u heliocentričnu teoriju. Zbog izražavanja svojih uverenja i misli bačen je u tamnicu na šest godina. Nisu mu bile dozvoljene knjige, prijatelji, niti bilo kakve posete, nije mogao dobiti ni papir ni olovku. Naposletku je inkvizicija zatražila da mu ona sudi. Protiv njega je vođen proces, ekskomuniciran je i osuđen na spaljivanje.

Šesnaestog februaru, 1600. godine Crkva je spalila ovog velikog čoveka. Onima koji su mu izrekli presudu rekao je: „Sa većim strahom vi meni izričete presudu nego što je ja primam.“

Ljudi nisu razumeli njegove reči i smatrali su ih opasnim po sistem.

Od tada nas deli 410 godina a svet se nije mnogo promenio. Lomače su doduše zamenile druge metode ali strah od novog i nepoznatog, zabrane i kazne su prva reakcija u susretu sa jevanđelistima nepoznatog sveta.

Već petnaestak godina širom zemaljske kugle, pa i kod nas, mala grupa ljudi propagira viziju modernijeg sveta, efikasnijeg i izazovnijeg poslovanja. Ali i zabavnijeg. Korišćenjem Interneta i na Internetu. Kao i uvek, promene su spore i uvek je prva reakcija – otpor.

Tako je još pre nekoliko godina u Telekomu i većini velikih preduzeća javno objavljen i zaposlenima stavljen na znanje i uvid spisak zabranjenih programa koji su administratori uredno popunjavali novi softverom i internet lokacijama. Kako bi koji softver ili Internet servis bio zabranjen i kako bi zaposleni pronašli način da zabranu zaobiđu, tako se spisak povećavao.

A onda su prateći trend nerazumevanja i mnogi manji igrači, pa čak i softverske firme, i vođene naopakim shvatanjem biznisa počeli u svoje pravilnike ubacivati raznorazne besmislene zabrane, čak eksplicitno navodeći spisak servisa: „publikovanje informacija putem: Internet socijalnih mreža (facebook, linkedin, myspace, twiter i dr.), web sajtova (youtube, lični sajtovi, forumi, blogovi i sl.)“

Zaposlenima se zabranjuje da javno iznose svoje stavove o preduzeću, poslovanju i slično a sve pozivajući se na “poslovnu tajnu” i to čak i uslovnom obliku „iznošenja u javnost sopstvenih mišljenja i stavova koji su naneli ili mogu da nanesu štetu poslodavcu“ gde te naravno kadija (poslodavac) tuži i kadija ti sudi, na osnovu svoje procene o mogućoj šteti čak i kada ona ne postoji. Vladavina strahom kad se ne zna za bolje. Kako  u takvim preduzećima organizovati sindikat ako je zabraženo iznošenje ličnog stava i mišljenja i zapravo se insistira na bespogovornoj poslušnosti?

Šta je sa prezumpcijom nevinosti? Pa ne važi ona samo za krivična dela, to je jedna od elementarnih sloboda.

I može li preduzeće ograničiti bilo kome slobodu misli i izražavanja misli? Svaki ustav je garantuje kao elementarno pravo.

Poslovna tajna? Ma dajte, pa većina biznismena ne zna šta je poslovna tajna. Najveća poslovna tajna su im obično plate zaposlenih, ne dao vam Bog da se usudite da kažete kolika vam je plata. Ne može se tek tako sve podvesti pod poslovnu tajnu. Poslovna tajna je ako javno kažete da vas poslodavac maltretira? Da niste zadovoljni?

Zabranjuje se i igranje kompjuterskih igara! Pročitajte članak o tome na Infostudu o igranju kompjuterskih igara u pauzi. Istraživanje jasno pokazuje da “zaposleni kojima je igranje igara bilo dozvoljeno pokazali pozitivnije stavove prema poslu i preduzeću u poređenju sa zaposlenima kojima to nije bilo omogućeno.”

Sve ove zabrane imaju još jednu dimenziju u kojoj se vidi da oni koji ih propisuju ne shvataju prirodu poslovanja, ljudi i Interneta. Na Internetu smo, naime, svi anonimni. Samo smo dobrovoljno ne-anonimni. Ne postoji način da se spreči iznošenje nepovoljnih informacija po preduzeće, a kad se desi, nije uvek moguće nedvosmisleno identifikovati izvor informacije.

Zabrane jednostavno ne funkcionišu. Ali džaba što psiholozi kažu da svaka zabrana potencira dodatnu želju za konzumiranjem zabranjenog, i džaba što još u Starom zavetu imamo primer da zabrana samo izaziva želju da se zabranjeno konzumira, uvek će neko negde misliti da je dovoljno moćan i da može zabranama kontrolisati ljude. U poslovnom okruženju, zabrane su najčešće kontraproduktivne.

A edukacija je zakon – da se menadžeri češće i permanentno edukuju bolje bi shvatili mogućnosti i razumeli ono šta im je sada nepoznato.

A do tada, ostaje kao važna činjenica za nas, da čak i oni koji ne shvataju koristi – boje se moći koju online mediji imaju.

Drugim rečima priznaju da Internet ima MOĆ. I sa većim strahom izričetu zabrane i presude nego što ih mi primamo. Mi znamo da smo u pravu.

A to je početak kraja otpora promenama koje nosi Internet.

Internet jevanđelisti – nastavite dalje!

P.S. Ovaj tekst je napisan na osnovu ličnog iskustva i uvida u više različitih kodeksa i pravilnika, različitih preduzeća. Zaboravio sam da napomenem da uglavnom ova preduzeća nisu propisala nijedno pozitivno ponašanje – naprimer: odgovoriti na pismo/email u roku od 24 časa, pomoći kolegi da usvoji znanja, podrška permanentnom učenju itd.

Slični tekstovi:

• Djordano Bruno i Internet
• Kad bi mi lopov pao šaka…
• Sve što mi je potrebno naucio sam još u obdaništu – Robert Falgam
• Neko drugo vreme
• Teorija donjeg veša na Intenetu

Tagged: Biznis, Internet