Saša Jovanović

Case study: Greškom dok je zaposleni ABC bio na odmoru niko nije proverio njegov email i tako je propušteno da kupcu bude isporučena roba. Zbog toga je kupac dva dana kasnije zvao direktora i protestovao, nakon čega je roba isporučena. Proverom je ustanovljeno da osoba XYZ je zamenjivala osobu ABC ali nije proveravala email. Tako je došlo do greške. Direktor na to odlučuje da svima u firmi smanji platu. Menadžer A kome je taj redlog izložen pokušava da ubedi direktora da to nije dobar potez.

Predlog menadžera A: “Ako već nije ispala frka oko kupca (a i ako jeste) bilo bi dobro pustiti ljude da razmisle da li ima još neko usko grlo da na vreme znamo ako postoje. Usko grlo je sve ono šta zavisi samo od jednog čoveka i nije poznato drugima. Šteta je načinjena, ali umesto njenog uvećanja bolje da to iskoristimo i budemo konstruktivni. Problema će uvek biti, i ako njihovo rešavanje vuče tenzije ljudi ce bežati od odgovornosti cak i u laži. Ako rešavanje problema sadrži saradnju ljudi ce postati odgovorniji. Skidati glave je najlakše i najkratkotrajnije. Ne treba nam stalno tenzija. Razmisli ”

Odgovor direktora: “Nemaš pojma ni o čemu. Ti si taj koji je rekao da nema reda, da trebaju postojati i kazne. Sad govoriš suprotno. Drugo,kad budeš imao kupca kojeg će neko zajebati,onda se javi.”

Odgovor menadžera A: “Imam pojma. Sukobljavaš se nepotrebno kad mozeš iskoristiti. Neće propasti ni kupac ni firma zbog jedne reklamacije. Tebe boli jer je tvoj kupac i to razumem. I normalno je. Nisam pomenuo odsustvo kazne već da se problem rešava u duhu saradnje. Pogledaj kako se i najsitniji problem sakriva u lažima i opravdanjima. Ok, skini svima platu. Kazniceš i one koji nisu krivi. Šta dobijaš time osim straha? Ako je XYZ dobio uputstvo od ABC i to priznaje onda makar opomenu treba da dobije. Ali svi iz toga treba da nauče. A niko ne voli nepravdu i kažnjavajuci solidarno sve umesto pojedinačne krivice uvodiš solidarnu. Onda će postati solidarni i u prikrivanju (grešaka) jer ko god da pogreši svi će biti krivi.”

Odgovor direktora: “Pričaćemo kad se vratiš o našoj daljoj saradnji.”

Obratite pažnju na razliku između pristupa menadžera A i Direktora. U ovoj priči direktor je i suvlasnik firme.

Primetan je princip sukobljavanja umesto saradnje kod Direktora.

Konkretno u ovoj priči menadžer A je pretrpeo teške sankcije jer je imao suprotan stav.

Ovaj mali primer pokazuje koliko je teško uspostaviti normalnu i konstruktivnu komunikaciju. U startu treba proceniti da li je osoba sa kojom ćete sarađivati biti sposobna da se ponaša konstruktivno ili ne. Ako nije sposobna, treba izbeći saradnju sa takvom osobom.

Slični tekstovi:

• Велкам ту Сербиа
• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice
• Hijerarhija u biznisu – poniznost ili integritet
• Kulturno je reći NE
• Egziperi – Mali princ, posveta

Tagged: Biznis