Ispričaću vam svoje iskustvo. Sličan odgovor sam mnogima i ja dao: “otvori blog” i uglavnom je sledeće pitanje bilo “kako da naplatim”. Odgovor je – nikako. Pisanje bloga je ulaganje u sebe. Način da se izdvojite iz mase i da vas prepoznaju.

Ali da li je vredno, da li ima leba od Veba? Ja lično znam desetine ljudi koji žive od tog Interneta šta god on bio. Svi su, manje više počeli na isti način: ništa nisu znali, bili su duduci za Internet posao, učili na greškama, razmenjivali znanje, štošta odradili “za slavu” jedva ponešto naplatili, sigurno ih je kao i sve poneko i prevario i ostavio bez honorara, neki su se svetili i obarali ili kvarili sajt ili kampanju koji su radili, sve dok na kraju nisu počeli da cene sebe.

Ceni sebe i drugi će te ceniti. Tačno! Ako radiš za malo novca ne možeš napredovati. Ako radiš za slavu, nećeš moći dugo da izdržiš.

Kako sam ja počeo i da li je vredelo?

Počeo sam Veb poslovima da se bavim od 1996. godine. Nisam ništa znao o tome, imao sam urađene dve tri html vrlo ružne strane na svom kompjuteru, i dobio ponudu da uradim sajt za drugog niškog provajdera BankerInter.net. Prihvatio sam i kako je to bio prvi posao prihvatio i plaćanje u internet satima! Dakle, radio sam, a onda promovisao Internet i prodavao Internet sate BankerInter.Net-a. Sve u svemu napravio sam HTML sajt sa par CGI skripti od ukupno 380 strana i skoro 1000 slika, pratio evropsko prvenstvo u košarci po celu noć unoseći rezultate u te strane i odmah ih postavljajući na server. Nisam loše prošao. Te godine 4000 DEM pa i u Internet satima je bila dobra cifra. Posle toga sam uradio sajt za trećeg niškog provajdera Pogled.net, za slavu.

Par godina kasnije već sam imao 30-ak sajtova, sve HTML, a onda je došao rat 1999. i kako nisam bio mobilisan vreme između bombardovanja sam provodio popunjavajući antiratni sajt rat.pogled.net. Opet nekih 300 strana sa savetima za sve i svašta šta u tom ratnom haosu može koristiti ali i sa savetima kako komunicirati sa inostranim novinarima, sa imenicima političara i novinara koje je samo trebalo preuzeti sa sajta i odmah koristiti – to su bili adresari u formatu u kome ih email program odmah prepoznaje kao adresar.

Nakon toga sam dobio posao u Activemedia i sam nekako naučio ASP, mada ništa ja tu nisam razumeo kako to funkcioniše, ali mnogo probe i grešaka i retka literatura su, uz upornost, urodile plodom. Sećam se kad smo ubrzo potom dobili poziv direktora iz Austrije: “jel znate možda taj neki pehape i majeskuel? Traže nam da napravimo oglasni sajt u tome!”. Znamo! Nismo znali ali smo obećali da ćemo za 20 dana završiti sajt. I završili smo. Za dve godine izašao sam i Activemedia sa još 70 Veb sajtova u referentnoj listi.

I tako dalje.  Za ovih 15 godina savladao sam mnogo tehnologija i gotovo da nema stvari koju nisam programirao. Iz inata sam za tri dana napisao šop sistem koji je doneo firmi dosta novaca. Svoj cms, forum itd. Zajedno sa ortakom dobio sam od zadovoljnih amera ugovor na 150.000 USD.  Itd, itd… Stasao sam do tog nivoa da me ljudi pitaju za savet, da me plaćaju za savete kako da rade, ne samo na Internetu.

Stalno sam se suočavao sa dilemom koliko naplatiti. I nekako sam uspevao da dobro naplatim. Naplaćivao sam sajtove od 50 DEM do 10.000 EUR, bez posebnog pravila. Po osećaju. Muku sam mučio sa našima iz dijaspore. Uglavnom su bili gori od stranaca i želeli da nas iscede, a kad tražiš da te normalno plate čudili se, jer zaboga oni “znaju kolike su plate u Srbiji, treba da budeš srećan sa onim šta ti nude, ej pa to je pola plate u Srbiji”. Treba to izdržati i držati do sebe.

I svih tih 15 godina samo sam 3 godine radio u drugim firmama a samo 2 godine sam se bavio drugim poslovima a ne Vebom. Od tog novca živeo sam ja, moja porodica, pa najpre jedno posle dvoje dece. Sve vreme sam plaćao i stan. I niko živ mi nije pomagao, uglavnom su se grebali. bavljenje Vebom i neprekidno učenje mi je donelo iskustva i dobro plaćene poslove: poslednjih 5 godina radio sam kao projektni menadžer, direktor marketinga, direktor razvoja poslovanja i konsultant. Sada imam svoju firmu Adbuka. Moglo je i brže. Ali nisam uvek znao šta tačno želim, a i bilo je dosta onih koji su išli đonom na mene a ja nisam hteo da pravim faule.

Ukratko, moguće je.

Ali šta treba znati?

1. Morate početi. Veb nije nešto šta se uči iz knjiga. Dok pročitate knjigu već posedujete zastarelo znanje. Veb je dinamičan i najviše ćete naučiti radeći i razmenjujući znanje sa drugima.

2. Da, pišite blog. O bilo čemu. Postoji nešto šta vas interesuje, o tome pišite. Nemojte odmah ići na to da budete broj 1 na Veb nebu. Ako vredite postaćete, ako ne postanete ipak ćete vredeti.

3. Ako imate firmu i imate sajt firme koji predstavlja ono šta firma radi a baš niste zadovoljni – obrišite ga. Briga nekog za to šta vi radite. Napravite sajt iznova i sada neka se bavi oblašću u kojoj posluje ta firma. Ako pišete ono šta interesuje celu branšu, vaš sajt će čitati i konkurencija. Pa ima li šta srcu draže od toga?

4. Otvorite naloge na XING, LinkedIn, Twitteru, Facebook i koristite ih. Nađite ljude koji misle slično kao i vi.

5. Cenite svoj rad. Naplatite ga dovoljno da možete živeti od toga. Nek vas ne plaši što kod Indijaca ima sve vrlo jeftino. U Solunu dinar somun al do Soluna – (put) sto somuna.

6. Budite uporni i istrajni.

7. Koštaće. Ništa ne možete dobiti za džabe. Sve šta vredi u životu ima cenu. Ovde je cena učenje.

8. Razlika između neuspešnih i uspešnih ljudi je u rečenici “nisam imao vremena”. Nađite vreme  za sebe i svoj posao.

9. Da li će se isplatiti trud? Sigurno, više od blejanja na Internetu.

10. Budite nerazumni. Ne obazirite se na one koji sumnjaju i koji ne razumeju to vaše “kuckanje”.

Važno: Suočićete se baveći se Veb poslovanjem sa prihodima koji su neujednačeni, talasasti, ali ne predajte se. Šta god da ste počeli bez novca, išlo bi tako.

Veb je jedna od oblasti gde možete zarađivati pa čak i napraviti svoj biznis bukvalno od nule. Ali da ga razvijete do nivoa biznisa zahtevaće i znanje i lovu. A uvek možete otvoriti pekaru. Za to treba samo lova.

 Slični tekstovi:

• Kako ubediti klijenta da od Interneta ima koristi?
• Neko drugo vreme
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube
• Fat2Fit
• Slika govori više od 1000 reči – PEXIM “rešenje”

Ivan Ćosić je naveo neke rezultate posle 4 dana akcije: 60 blogera u akciji, RNDIS je ponudio da se ustupi fizički prostor, Adriahost je ponudila 20 basci hosting paketa za humanitarne projekte, pale su i konstruktivne i manje konstruktivne kritike.

Evo nekoliko konstruktivnih kritika (preuzeto iz zaključka Ivana Ćosića):

• Prešlicavanje – konstruktivna kritika i tekst o likovnom kolektivu koji radi sa decom obolelom od Daunovog sindroma
• Sandra Kravitz – Svet tišine
• Mahlat – konstruktivna kritika i tekst o Daunovom sindromu
• Charolija – kontruktivna kritika i tekst o trgovini decom

Šapnuću vam – krvavo!

“ustupamo prostor” – 398 rezultata:

komercijalna banka nedelja stednje – 2.190 rezultata:

“blogeri ustupaju prostor” – 1.130 rezultata:

pojam kombank se uopšte retko pojavljuje:

Ko je prošao bolje?

Teško je metodološki direktno uporediti ove podatke. Učesnici akcije #ustupamoprostor su jednostavno oduvali protivnike akcije (ekipa #ustupanje).

Dok su na twitteru blogeri i/ili tviteraši ubedljivo su zastupljeniji od banke, zastupljenost u rezultatima pretrage je diskutabilna.

ustupamoprostor 4.510
ustupamprostor 1.600
“ustupam prostor” – 2.420
“ustupamo prostor” – 398
ukupno – 8928

komercijalna banka nedelja stednje – 2.190
komercijalna banka ustupa prostor – 6.910
ukupno – 9100

Ali, zato poređenje pojma “komercijalna banka ustupa prostor”  koji ima 6.190 rezultata sa “blogeri ustupaju prostor” koji ima 13.500 rezultata pokazuje da je “online pobeda” na strani blogera.

Ako uporedimo zastupljenost slogana banke: “ulaze svoj medijski prostor” sa 8 rezultata i pisanja o akciji blogera - “blogeri ustupaju prostor” – 1.130 rezultata,  140 puta veća (14.000%) veća zastupljenost akcije blogera u online sadržajima je ravna  totalnom uništenju druge strane – nuklearnom udaru. Slogan banke se jednostavno “nije primio” na Internetu. Tamo gde je uguran neumoljivom silom novca – TV – tamo se i pojavio.

Slični tekstovi:

• Slika govori više od 1000 reči – PEXIM “rešenje”
• Marketing širom zatvorenih očiju…
• Велкам ту Сербиа
• Kako ubediti klijenta da od Interneta ima koristi?
• Sloboda – Branimir Džoni Štulić

Nicholas G. Carr je još pre 8 godina u Harvard Business Review objavio članak pod nazivom “IT Doesn’t Matter”. Ako se još uvek pitate zašto klijenti ne razumeju koristi koje im donosite, nudite kroz ePR, online oglašavanje, SEO itd,  verovatno pomenuti članak niste čitali. U tom slučaju nastavite sa čitanjem ovog teksta.

Prvo šta želim da uradite je:

- da stanete ispred ogledala i izgovorite “ja razumem kako biznis funkcioniše, ali ne razumem zašto biznismeni ne razumeju kakve koristi im Internet pruža”

Budite iskreni prema sebi: u koji deo ove rečenice iskreno verujete?

Ako imate problem da klijentu objasnite koristi koje im donosite, imate problem sa sobom. Vi im pričate svoju priču, a ne njihovu. Imate problem sa razumevanjem biznisa. Vi mislite da oni ne razumeju tako jednostavne stvari, žalite se kako ih treba još edukovati. Ustvari, vi ne razumete šta je vazduh a šta hrana biznisa, gde odlaze fekalije i znoj biznisa, šta je srce a šta krvotok biznisa. Ne razumete kako biznis “misli”.

U članku  ”IT Doesn’t Matter”, Nicholas G. Carr je primetio da evolucija IT (ili danas ICT) u biznisu prati isti obrazac koji su prošle tehnologije kao železnica ili električna energija. U kratkom periodu one su se ugradile u infrastrukturu trgovine i postale “infrastrukturne tehnologije”, koje otvaraju mogućnosti za stvaranje konkurentne prednosti. Međutim, široka dostupnost istih smanjuje i njihovu cenu, i one postaju obična roba. Sa strateške tačke gledišta, ove tehnologije postaju nevidljive, podrazumevaju se, nisu bitne.

Vi i dalje mislite da promovišete i edukujete klijenta nudeći mu nešto sasvim novo, a stvarnost je drugačija: onda kada je to “novo” izašlo iz laboratorije i preselilo se u fabrike, ili se iz naučnog rada preselilo u biznis praksu, ili zanimanje, vi i svi koji rade isti posao kao i vi, nalazite se već u poslu prodaje (prilično jasno definisane i standardizovane) robe (usluga).

Zato kad god počnete pričati klijentu o Internet fenomenima, znajte da pucate u prazno. To Vas interesuje, ali ne i njega.

Verovatno ćete reći nešto nalik ovome: “Zar nije dovoljno da (IT, Internet, ePR, online promocija) omogući kompanijama da posluju efikasnije i pružaju bolje usluge, da smanje troškove ili povećaju zadovoljstvo korisnika?”

Nije! Očigledno ste preleteli i kroz tekst knjige “Karaoke kapitalizma” gutajući je kao popularnu i modernu biznis literaturu, kad niste upamtili da “ako ste uveli Internet u firmu i mislite da ćete time steći konkurentsku prednost, podjednako grešite kao vlasnik fabrike koji misli da je uvođenjem 10 novih kabina u wc-u povećao produktivnost. U oba slučaja jedno je sigurno – ako to niste uradili bićete u govnima!”

Potrebno je da ono šta znate prevedete u opipljive pojmove. A najopipljiviji i najjasniji pojam u biznisu je – novac.

Gde je tu novac?

Pitanje koje će vam klijent postaviti u različitim formama: “možeš li da mi garantuješ kakvi će biti efekti”, “koliko će to povećati prodaju”, “koliko mogu da uštedim”…

Upuštanje u odgovaranje na ova pitanja je hodanje po tankom ledu u prolećno podne.

Ako ste došli do ove tačke, čupajte se sami kako znate i umete. Nisam vam ja kriv što pričate o koristima a ne o novcu. Hajde da vidimo kako da ubuduće ne dođete do te tačke.

Pratite tok novca

Ko ulaže novac u firmu sa kojom pregovarate?

Ko uzima novac iz firme sa kojom razgovarate?

Ko odlučuje kada će i koliko novca izaći iz te firme?

Svaka firma, svaka organizacija takođe, ima više zainteresovanih lica. Čuli ste za izraz “stejkholder” – to su oni koji imaju neki interes od te firme. Kakav god: plata, profit, ugled, zadovoljavanje neke potrebe. U ovom trenutku za vas su bitni oni koji: mogu da odobre vaš predlog i oni koji mogu da blokiraju vaš predlog. Ovi drugi i više nego prvi.

Prodaja je kao tango, jedan vodi – drugi prihvata i prati

Vi treba da prvi progovorite o novcu. Povedite igru i znajte da ako smarate, idete prebrzo ili koracima koje vaš klijent ne poznaje, nećete moći zajedno da je odigrate.

Imajte na umu da su vrednosti koje vi vidite neprikladne za razumevanje u poslovanju. Ako govorite o reputaciji, fanovima,  popularnosti, čemu god, i ostajete na tom putu neće vas razumeti. Prevedite “vaše” poimanje vrednosti u oblik razumljiv za poslovanje. Ono šta izgovorite ili napišete neko će morati da nekome drugom prenese i objasni da bi došlo do odluke. Ako vas nije razumeo, neće ni ti drugi njega razumeti.

Upamtite dakle: ICT, PR, advertajzing terminologija je neprikladna za finansijske procene. Treba sve svesti na novac: ušteda, zarada…

Vaš potencijalni klijent razmišlja: „Daću vam X evra a vi ćete mi pružiti neke usluge koje vrede X+M evra“. Vašeg klijenta savršeno zabole đon koje su to usluge. Pomirite se sa tom činjenicom. Njega interesuje korist. Niko vam neće dati nešto za ništa. A ono šta ljudi ne razumeju to za njih ne postoji, to je za njih “ništa”.

Uostalom, da li vi dolazite do klijenta da bi ga impresionirali svojim znanjem ili da bi određenu količinu njegovog novca pretočili u svoj novčanik? On odlično zna da vi želite nejgov novac, a ako mu još učinite tu čast da ga učite nečemu što ne zna, onda treba i da vam plati zato što ste mu pokazali da je glup? Hmmm… odrastite.

Niko ne menja stanje koje mu je prijatno

Ljudi reaguju na podsticaje. Ako im je dobro neće ništa činiti. Ako posao dobro ide, neće ništa menjati. Ako se pojavi problem rešavaće ga. Što ih više problem boli, više će energije uložiti u njegovo rešenje.

Dolazimo sada do opasne nizbrdice: vi vidite potencijalni problem, ali klijent i ne zna da on postoji. Česta situacija ako ste vizionar ili jevanđelista ili nudite nešto novo.  Ako želite da vaš klijent shvati šta vidite prevedite mu to. Neka ga boli.

Šta boli?

Boli kad konkurencija ostvaruje uspehe. Ako to čini sa nečim jednostavnim šta vaš klijent ne koristi to mnogo boli. Ako vi znate šta je to šta konkurencija koristi klijent će želeti da vas sasluša. Ako vi imate to šta će ublažiti taj bol – kupiće analgetik. Da li je vaš predlog taj analgetik? Ako je siguran da će konkurenciju boleti više nego njega sada, pitaće “šta još možemo da uradimo”.

Ništa oni neće promeniti samo da bi bili moderni, osim automobila, nameštaja, gedžeta i garderobe. A vi uporno pokušavate da ih ubedite da budu moderni iako ništa od toga ne prodajete?

Otkrijte njihove bolne tačke. One će vam pomoći da svi ključni akteri klijenta brže prihvate vaš predlog.

Gde je tu novac (ponovo)?

Sada, kad je klijent razumeo šta je potencijalno opasno, i kako može to da spreči, pokažite mu koja je vrednost toga.

Setite se kako on razmišlja: „Daću X evra a vi ćete mi pružiti neke usluge koje vrede X+M evra“.
Recite mu koliko je X, a koliko je M.

Progovorite njegovim jezikom: “bićete na nuli ako uspemo da primenom ovog predloga postignemo da vi imate to i to”. Ako smete da obećate, obećajte. Ja se ipak čuvam davanja obećanja te vrste ako mi ne prepuste uzde, kasu i korbač.

Naprimer: “Ako uspemo da primenom ovog rešenja za 12 meseci podignete prodaju za 15% vi ste an nuli. Posle 12 meseci ili pre toga ako porast prodaje bude veći od 15% vi počinjete zarađivati.”

Neki mangupi će vam reći: “A šta ako ne bude 15%?”

Nudim vam par mangupskih odgovora:

“A šta ako se sutra ne probudim? Ko će vam ovo uraditi?”

“Ne znam… Sasvim moguće da će biti i 20%”

Ali, ako niste mangup ne mangupirajte se. Znate onaj vic o papagaju i zecu kad su zezali stjuardesu pa su ih izbacili iz aviona: “Zeko jel’ ti znaš da letiš? Ne!?!? Pa što se onda mangupiraš?”

Ako dobijete takav, “mangupski” odgovor, imate posla sa strahom klijenta ali i sa početkom racionalne procene onoga šta nudite. Budite racionalni i ponudite mu metodologiju   kojom će on, pre svih, moći uvek da proverikriterijume koji će mu kazati da li sve ide po planu i da li se ciljevi ostvaruju! Što je još važnije upravo kada počinje racionalno da procenjuje vašu ponudu vi mu nudite nešto šta samo inteligentno biće može da koristi: metodologiju i kriterijume. Ne budite naivni, ne bi on sedeo tu gde sedi, niti bi vi bili u poziciji da mu išta nudite da nije ovakvo pitanje sam sebi mnogo puta postavljao i uprkos rizicima donosio odluke koje su uspešno realizovane, i budite uvereni da ako mu vi ne ponudite kako da meri efekte, on će sam naći način. A taj način neće biti povoljan za vas.

Ako mislite suprotno, šta tražite tu? Ako tretirate klijenta kao idiota, proći ćete kao idiot.

Performanse

Ne možete upravljati onim šta ne merite. Do sada smo nadam se shvatili da ono šta merimo treba da bude izraženo u novcu.

Važno je shvatiti šta je za biznis vredno da bi se poslovna vrednost vašeg predloga pravilno izmerila. Ovi podaci treba da budu kvantitativni i lako uporedivi – potrudite se da postignete saglasnost oko jedinica i parametara.

Meri se ishod posla i izražava u novcu.

U poslovnom smislu su vrlo interesantni parametri, npr: 99,99% dostupnost, niska cena usluge, niski operativni troškovi, brzina primene u poslovanju, rast prodaje.

Vi želite da poslovni rezultati direktno zavise od primene vašeg predloga, stoga doprinos vašeg predloga mora biti iskazan stavkama koje će se videti u bilansu stanja.

Šta ćete meriti dogovarate sa klijentom. Stručno, to se zovu ključni indikatori uspeha (KPI), a mogu biti bilo šta oko čega ste sa klijentom postigli saglasnost, i šta možete nedvosmisleno identifikovati i izmeriti. Na prvi pogled to su samo direktno vidljivi troškovi i uštede ali nije tako. Jedan od indikatora može biti broj reklamacija – ako se on smanjuje može se pretpostaviti da je kvalitet proizvoda poboljšan. Drugi indikator može biti broj poziva koje prima firma nakon određene, npr oglasne kampanje. Broj poziva sam po sebi ne znači ništa, ali ako merite odnose broja primljenih  poziva i prodaje, odnosno koliki je odnos novca: broj primljenih poziva izraženih u radnim satima ljudi (a to nešto košta) sa brojem prodaja izraženim u novcu, e to je već vrlo jasna cifra.

Imajte na umu da će neko sve to jednom staviti u eksel tabelu i da tamo možete računati samo sa ciframa. Sa pojmovima “mnogo”, “malo”, “povećan”, “smanjen”, “bolja reputacija”, “lepo”, “ružno”,”moderno”,”efikasno” vaš klijent ne može ništa izračunati. A za ono šta ne može da izračuna i proveri, teška srca će vam dati novac.

Ovo šta vam predlažem je teži način, ali ko je ikad rekao da je ispravan način i lakši? Još uvek naravno možete odustati od svega i “vaćariti” klijenta lepom pričom. Dok to prolazi. Ili dok vas ne provale. Kad se to desi neće vam biti kriv ko zna koji đavo, već đavo u vama.

Vremenska dimenzija

Svi ključni indikatori su potpuno bezvredni ako nisu stavljeni u vremenski kontekst. Nije svejedno ostvariti 10% rasta prodaje za 12 meseci i za 2 meseca. Postoji i inflacija zbog koje svako kasnije postizanje željenih performansi manje vredi nego ranije.

Indikatore kojima ćete meriti performanse, razmestite u vremenu. Neke ćete meriti nedeljno, neke mesečno, a neke kvartalno, ili u drugim intervalima. Vaš klijent u svemu ovome treba da se saglasi sa vama.

I svakako upamtite, dok god govorite jezikom koji vaš klijent razume, hodate obalom a ne po tankom ledu dok vaš klijent stoji na obali.

Kako da ne puknete

Sve šta obećate moraćete i ispuniti. Zato sa klijentom kada definišete ciljeve koje želite postići neka oni budu ostvarivi. Ako i kad god možete definišite i opseg ciljeva: željene, ali i pesimističke (najgore moguće a ipak prihvatljive) i optimističke (najbolje moguće ako se sve kockice slože).

Nastaviće se…Slični tekstovi:

• Strategije prodaje 1. deo
• I jare i pare…
• MMX dizajn
• Šta sanjate krajem godine?
• Zašto vaš biznis ne donosi rezultate?

Scena iz filma Don Quixote (2008) http://www.youtube.com/watch?v=J8nCRPYpSak

Nisam bio na #cistacicaUp ali inspirisan ovim tekstom na blogu Igora Manjičića, najpre sam napisao jedna poduži komentar a onda odlučio da ga pretočim u post.

Pre svega jer sam želeo da iz svog ugla predočim zašto je teško ubediti klijente u koristi koje Internet pruža. I kako to promeniti.

Na pomenuto okupljanje nisam mogao otići, zbog poslovnih obaveza, mada sam razmisljao o tome.  Svi koji me znaju, potvrdiće da nemam dlake na jeziku,  pa sam razmišljao da iskoristim priliku da vidim kako jedan predstavnik vlasti neoficijelno razgovara o ozbiljnijim temama.

U jednoj stvari koju naslučujem iz Igorovog teksta mogu se sloziti:  zaista je primetno kalkulisanje prikom komunikacije kod značajnog broja blogera, tviteraša – pratim skoro dve godine vrlo pažljivo šta se piše i interesantno je da većina kada treba da iskritikuje postupak kolege – ćuti, a kad treba da se pohvali – pohrle ko će biti brži.  Takođe neretko ima samohvalisanja i međusobnog podupiranja. Poslednji zaista radikalan primer jepoređenje posla brand managera i borbenog pilota, koje je urađeno u maniru najboljih Slobinih učenika u nameštanju rezultata. Ako je autoru neki pilot maznuo žensku pa je ovo način osvete, mogu razumeti. Mada i paraglajding i skok padobranom u biografiji je provereno dobar način da se smuva ženska, a i manje košta od pilotaže.

Da li je takvo ponašanje svojstveno samo blogerima i tviterašima? Ne bih rekao. Odrastimo. To se dešava svuda. I dešavaće se.

Umesto da se borimo sa vetrenjačama, ilid a upotrebim lokalni izraz za zaludnu aktivnost, umesto da ispravljamo krivu Drinu, mogli bi nešto kroisno i uraditi. Hajde da vidimo šta se zaista može postići na Internetu. Kako da učinimo da ono šta radimo zaista može i da se vrednuje.  Evaluacija nekog poduhvata, akcije, mora biti takva da je dokaziva, metodološki jasna, da svako može da proveri ocenjene efekte da su zaista takvi.

Odlican primer su Milojeve analize publciteta generisane na osnovu sistema za internet kliping naslovi.net i odgovarajuće metodologije. Jasno, precizno, dokazivo.

O metodologiji više možete pročitati ovde >>>

A evo i primera:
Kakav su publicitet imali domaći političari u medijima u periodu 11-20.08?
Kakav je publicitet popularnih pevačica?
Parada ponosa u medijima

Ja privatno mogu Miloja da volim ili ne volim (btw u odličnim smo odnosima, kolegijalno, poslovno, prijateljski), ali kad vidim ovako ozbiljno urađen proizvod, naravno da poželim da ga i ja imam. I kad budem imao potrebe, naći ću načina da sličnu analizu i platim i to nema veze sa ličnim odnosom.

A kako ubediti političare i biznismene da od interneta ima koristi? Kako da oni shvate to, šta mi, uglavnom intuitivno i često pionirski i vizionarski vidimo. Korist nisu samo pare. Nisu! A tu će biti prvi kamen spoticanja u objašnjavanju. O tome kako maglovite stvari predstaviti u vidu novca, na način razumljiv onima koji novac imaju, u sledećem postu.

Treba pokazati delom pre nego recima da je Internet moćan alat. Naprimer, poštujući sledeće kriterijume:

1. Transparentnost: Internet ima sve predispozicije da bude transparentan medij. On ne može biti transparentan ako ne postoje kritike i ako na te kritike ne usledi reakcija. Pravo svakog da slobodno izrazi svoje mišljenje ne treba dovoditi u pitanje. Kao i pravo da promeni mišljenje. Trudite se da rezultate onoga šta radite publikujete. Ljudi će jedno vreme verovati vašim pričama, ali kako vreme odmiče tražiće reference, rezultate, nešto šta im može reći zašto baš vas, vašu firmu da izaberu. Jahanje na krilima predavanja na konferenciji, pričica, lepo sročenih blog postova i intervjua ne može dugo trajati. Znate kako kažu Arapi: neke ljude možete lagati svo vrme, sve ljude možete lagati samo određeno vreme, ali ne možete lagati sve ljude svo vreme. Pripazite se da ljudi ne pomisle da ih lažete. Zato obelodanite ono šta radite, čak i kad pogrešite.

2. Efikasnost: Osim transparentnosti Internet treba da bude i efikasan. To znači da kada imamo transparentnost na Internetu, da je ona sama po sebi je bezvredna ako iz toga ne možemo videti neki opipljiv rezultat. Promena stava, sagledavanje složenosti matematike jednog veb projekta, iskreno priznavanje greške kad je uočite, sveukupno vodi ka stvaranju realnijeg poslovnoh okruženja. Onog gde neće moci da žare i pale klinci koji rade za 300 EUR sajt (ti su čak i skupi klinci, ima i jeftinijih), već će društvo shvatiti kompleksnost veb projekata i vrednovati ih realnije (što, naravno znači i skuplje nego do sada).

3. Umrezavanje: Internet sam po sebi pruža mogućnost za umrežavanje. Zašto onda izbeći tu mogucnost i u realnom životu ako je inicirana od strane jednog učesnika, pa bio on i javna ličnost? Ne treba donositi zaključke o ljudima samo na osnovu pisanja u štampi, pohvala ili afera. Treba da ih doživimo i izbliza. Ako imate priliku za to, iskoristite je.

4. Identitet: Reči ucesnika na Internetu koji se kriju iza anonimnih nadimaka, bez adrese, bez ves sajta, iako na tu anonimnost imaju pravo, nemaju istu težinu kao i kada se autor komentara potpiše. Takođe, kada se potpišete i upišete u kontakt formi adresu svog veb sajta, generišete nove posete svom sajtu. provereno. U jednom komentaru neko je napisao da su ljudi anonimni jer se plaše. Čega? Sumnjam da ce u bilo kojoj populaciji iko, osim par bolesnika, gubiti vreme na osvetu zbog izrečenih reči. Svako pre svega brine o tome kako da zaradi.  Naravno ima onih koji spletkare, ogovaraju, ali to nikada ne traje doveka.

5. Argumentacija: Internet pruza fantastične mogućnosti za dokazivanje sopstvenih tvrdnji. Ako nećete vi da ih dokazujete, neko će ih već osporiti. Verovatnoća da će ih drugi argumentovano osporavati, višestruko je veća nego da će ih neko argumentovano podržati. Zato potrošite malo vremena na linkovanje podataka i citate.  Korisno je, pre svega zato što ćete na taj način postići veći efekat svoje poruke.

Razmišljajte o tome.

Ako želite da vas smatraju profesionalcima, budite to. Emocije ostavite po strani.
Ostavite ih političarima u skupštini, medijima, pijandurama u kafani i budalama na utakmicama. Pokažite da ste profesionlaci i budite transparentni, efikasni, umrežavajte se i u realnom životu, stojite svojim identitetom iza svojih reči i argumentujte svoje tvrdnje. Tako se to radi. Onda nema rekla-kazala već koristite snagu činjenica i dokaza. A tako ako nastupate, možda nećete zapaliti masu (masa ne traži dokaze već energiju i emocije), ali ćete slomiti svaki otpor kada razgovor dospe do tačke da se razgovara o ceni.

(U narednom tekstu: kako neopipljive koristi prevesti na jezik novca)Slični tekstovi:

• Neko drugo vreme
• Ima li ‘leba od Veba?
• WHY – Ploveća vila
• Web-do
• Djordano Bruno i Internet

Kažu da je Google najposećeniji sajt na svetu zato što korisnici kucaju adresu koju žele u polju za pretragu Google pretraživača. Najveći broj njih kuca u polju svog omiljenog pretraživača adresu, npr “www.facebook.com”, potom dobiju željeni sajt kao prvi na spisku rezultata pa kliknu na rezultat i eto ih na www.facebook.com.

Ovaj post izgleda kao da je za početnike ali on to nije. To je deo jedne serije o pametnijem korišćenju kompjutera. Naravno, završiću seriju sa pametnijim kroišćenjem kompjutera u poslu 

Nije onda ni čudo da je npr pojam “facebook” mnogo traženiji od pojma “sex”, takođe i “yahoo” a bogami i “google”. Kliknite na sliku sa leve strane da bi videli rezultate sa Google Trends servisa, za pojmove “facebook”, “yahoo”, “google” i “sex”. Odavno se govori kako je sex najtraženija reč na internetu,a  to jednostavno nije tačno.

Ono šta čudi je da ogroman broj ljudi traži “google” preko google.com pretraživača!

A sve to može i brže. Negde gore pri vrhu browsera, program koji koristite da bi posetili bilo koji sajt nalazi se ono belo polja u kome, gle čuda, ako obratite pažnju piše neka adresa. To polje se zove “address bar”, “polje za adresu” kako god želite. Kod većine browsera postoji desno od njega i “search bar” odnosno polje za pretragu. Šta tu ukucate biće pretraženo preko pretraživača. Kod Google Chrome nema search bara jer je on integrisan u sam address bar.

Primer interfejsa - Internet Explorer (klikni za veću sliku)

Pa to je isto, reći će mnogi. I nije baš. Jedan klik ne znači ništa, ali stvar je u razumevanju interfejsa kompjuterskog programa.

Interfejs je ono šta vama omogućava da upravljate programom a kompjuteru da razume vaše želje, tj komande. Ako ga bolje razumeš  i kompjuter će bolje “razumeti” tebe!

Dakle, šta kucati u polju za adresu a šta u pretraživaču?

Ako je u pitanju osnovna adresa i znaš je, makar i približno, kucaj je u adresnom polju. Čak i ako nisi tačno kucao, ispod onoga šta si kucao pojavljuje se niz nekih adresa – sugestije, preporuke – a ta lista je napravljena na osnovu tvojih ranijih poseta i fraza koje si  pretraživali.

Primer kako browser daje sugestije iz rezultata pretraživača (Google Chrome)

Ako tražiš neku informaciju na nekom sajtu ali ne znaš gde se tačno nalazi, onda koristi pretraživač. I sam pretraživač će ti ponuditi niz sugestija još dok kucaš. I ovde veliki broj korisnika to zanemari i samo pritisne ENTER ili Search dugme pa onda pretresa rezultate petrage. Budi malo strpljiviji, kompjuter je brz, Internet je brz, isplatiće ti se. Pogledaj šta se pojavljuje u spisku ispod onoga šta kucaš, i samo se spusti naniže do željenog rezultata (strelicama ili mišem):

Sugestije koje nudi pretraživač Google

Za kraj ovog dela, pretraživač možete koristiti umesto kalkulatora. Umesto da kopate po meniju da nađete kalkulator, ili da tražite kurs EUR ili vas interesuje koliko je neka težina izražena u funtama – koristite pretraživač (radi na www.google.com i www.bing.com).

Evo primera:

Kalkulator

Računa i složenije stvari

Koliki je danas kurs?

Konverzije između različitih mera. Babe i žabe ne prolaze...

Toliko za sada, u sledećem nastavku o sitnim detaljima na interfejsu, a koji život znače, o zajedničkim osobinama intefrejsa i kod Linuxa, Macintosha, Windowsa, i kako da se oporavite od nenamerne instalacije nekog dosadnog toolbara recimo.Slični tekstovi:

• Google prati pandemiju gripa
• Zovite me facebug – kome facebook prodaje rog za sveću?
• Just a Web Site is Not Enough
• Kockiceeeee
• Raskrinkavanje – lažno predstavljanje

Isti je slučaj i sa e-mail porukama.  Kad ste zaista u  poslu i imate intenzivnu komunikaciju putem e-maila dolazite do tačke kada je te komunikacije previše, kada previše vremena gubite na e-mail komunikaciju ili vas prečesto ometa u planiranom poslu. Kada se tome doda mogućnost push prijema email poruka, skoro istog trenutka kad je pošiljalac poslao, stvari znaju postati komplikovane. Fascinantna poslovna mogućnost, da e-mail dobijete trenutno kao i SMS postaće vaša noćna mora onog momenta kada shvatite koliko često vas to čitanje tek pristigle poruek ometa u poslu. Potpuno isto važi i za automatsku proveru e-maila u čestim intervalima na svakih nekoliko minuta. Sva ona obaveštenja koja se pojavljuju u uglu ekrana odvlače vam pažnju i vi ne radite svoj posao – vi čitate i odgovarate na poštu i vaš posao čeka. I tek što počnete raditi stiže novi e-mail. I ponovo prekidate posao koji niste ni stigli nastaviti. Vaš dan izgleda upravo ovako kao na slici:

Vaš dan je prepun prekida.

To nikako ne možete nazvati svojim poslom.

Možete preuzeti kontrolu. Podesite automatsko obaveštavanje o pristiglom emailu na duži interval – pola sata do sat vremena recimo. Neće svet propasti ako ne odgovorite za sat vremena.

Razmislite da li vam je baš potreban Blackberry ili iPhone ili neki drugi telefon baš zbog push maila? Želite fascinirati sebe ili svoje klijente? Klijenet ćete fascinirati ako na vreem završite posao, u dogovorenom kvalitetu i obimu, a ne ako im odgovorite promptno na svaki e-mail.

Isto važi i za instant komunikaciju. Chat komunikatori, twitter, fejsbuk… Zastanite i sami odlučite kada i koliko ćete komunicirati a da posao ne trpi.

Bacite pogled na svoj e-mail inbox. Ima li više od 1 poruke? Vreme je da ga rasčistite. Kako? I kako da budete još bolje organizovani? Počnite primenjivati metod ZeroInbox – da u vašem inboxu nikad ne zadržava nijedan email.

Kako to izgleda na primeru Gmaila (jedno rešenje)?

Za Google mail postoji besplatan dodatak ActiveInbox koji preporučujem.

Pre početka korišćenja ActiveInbox-a treba uraditi temeljno čišćenje inboxa i filtera na sledeći način:

1. Kreirajte jedan folder (možete ga nazvati __Staro  __MozdaMiNikadNeZatreba)
   Potpuno je svejedno kako će se zvati, potrudite se da se nalazi na prvom mestu u listi foldera.
2. Selektujte svu poštu iz inboxa
3. Prevucite (move) svu poštu iz inboxa u fodler koji ste napravili. Sada Vam je inbox konačno prazan.
4. Povremeno po potrebi bavićete se ovim fodlerom gde je završila sva vaša pošta iz inboxa. Nemojte odmah obrisati svu poštu. Pregledajte odbacite šta vam ne treba.
5. Potrudite se da inbox sačuvate praznim:
   • Isključite sve filtere za poštu koje imate. Neće vam biti potrebni, verujte mi na reč
   • Svaka nova poruka koja stigne terba da prođe vašu proveru:
   • Ako je u pitanju neki newsletter, da li je zaitsa potreban ili ne? Ako nije odjavite se sa te mailing liste
   • Ako je u pitanju neka druga pošta sa njom postupate po principima GTD
6. Ne dozvolite da se inboxu dugo zadržava nijedan mail. Inbox treba da bude uvek prazan a pristigla pošta raspoređena:
   • obrisana
   • procesirana i arhivirana ili obrisana
   • dodeljena nekom zadatku, projektu i slično
7. Instalirajte ActiveInbox i počnite ga koristiti.
8. U activeInobx-u pošta može imati nekoliko različitih obeležja od kojih su najbitnija:

• Action: ono šta je u tom mejlu zahteva neku brzu i jednokratnu akciju
• Waiting On: potrebna su vam još neka uputstva, informacije, tuđa saglasnost da bi reagovali ili jednostavno to nije toliko hitno da može malo i da sačeka
• Some Day: ono šta treba da uradite nije vremenski ograničeno, ne “gori pod nogama”, ovde obično ide ono šta je tek u domenu razmatranja ideja, preldoga itd… (nek se krčka)
• Ukoliko  akcija koju treba preduzeti zahteva više od jedne aktivnosti, to smatrajte projektom. Kreirajte projekat u ActiveInboxu i dodelite ga projektu. Možete i terba da stavite neko od oboeležja: Action, Waiting On, Some Day.
• Kada završite sa nekom aktivnošću promenite joj obeležje – obrišite, arhivirajte ili ostavite u nekom projektu.
• VAŽNO:  Ne zaboravite da obeležje “inbox” skinete sa svakog mejla koji obrađujete da se ne bi pojavljivao u inboxu nakon što ste ga obradili i sortirali.

I, naravno, tražite od vaših prijatelja i klijenata da pišu adekvatan “subject” u svakom mejlu. Ako oni u jednom mejlu natrpaju više tema, razdvojte odgovore po temana, promenite “subject” polje da bi poštu lakše pratili.

Važno: kad možete stvar rešiti telefonom ili lično, ne pišite email. Ako zahteva dugo objašnjenje – pozovite tu osobu telefonom!

ActiveInbox

ActiveInbox dodatak možete naći na adresi:

http://www.activeinboxhq.com/

Napomena: ActiveInbox se može koristiti samo sa programima Chrome i Firefox! Uostalom, šta fali Chromu i Firefoxu?

Pročitajte ova uputstva, biće vam sve mnogo jasnije:

http://www.activeinboxhq.com/blog/2010/06/01/introducing-activeinbox-the-new-gtdinbox/

Savet:

Umesto filtera za elektronsku poštu koristite mogućnosti raspoređivanja pošte koje nudi ActiveInbox. On ima i mogućnost kreiranja konteksta, projekata, korisnika, obaveštenja itd.

(u sledećem nastavku o GTD metodi na kojoj je baziran ActiveInbox)

 Slični tekstovi:

• Anatomija biznisa 2. – podeli da bi uvećao
• Provaljen algoritam Blogostaj-a?
• Gmail sapun i papirići
• Anatomija biznisa – Hiring & Firing u XXI veku
• Zašto vaš biznis ne donosi rezultate?

Kao ključne prednosti Gogole+ navode se “krugovi”, a iz kruga Fejsbuk  fanova stižu odgovori da na Fejsbuku postoje liste i tako u krug sa svakom od opcija. I svi raspravljaju o tehničkim aspektima ove dve platforme, pokušavajući da dokuče potencijale istih. Da li se mogu iskoristiti za biznis ili ne?

Ono šta većini analitičara promiče je da posmatraju dva stabla iz prevelike blizine i da treba da se udalje stotinak koraka unazad i da pogledaju celu šumu. Koje je boje ta šuma? Plave, fejsbuk boje ili belo-šarene Google boje?

Ta šuma ima 2.050.000.000 (više od 2 milijarde) korisnika.

Jedna trećina te šume je pretežno plava – Fejsbuk posed – 750.000.000 (750 miliona).

Tu negde u sred šume niču velikom brzinom kao bambusi bele mladice Google+ stabala – u prvih desetak dana oko 10.000.000 (10 miliona).  Skromno nasuprot ogromne plave Fejsbuk šume. Ali, ove mladice niču na obodu Orkut šume koja ima 120.000.000 (120 miliona) korisnika.

Da li vidite tlo u toj šumi? Ne? Svaki peti korisnik fejsbuka pristupa mu iz Google Chrome browsera. Google Chrome ima oko 350.000.000 (350 miliona) korisnika. Od onih koji pristupaju fejsbuku preko mobilnog, njih 250.000.000 (250 miliona) čak 40% (100 miliona) to rade sa telefona koji rade na Google Android operativnom sistemu. Takvih telefona danas ima skoro 500.000.000 (500 miliona).

Da li slika postaje jasnija? Dodajte sada toj slici i Google App Web store, Android market (230.000 aplikacija), statistike korišćenja ovih aplikacija (3.000.000.000 – 3 milijarde preuzetih aplikacija),  strukturu tih aplikacija,  strukturu aplikaicja na Fejsbuku (mahom igre), uporedite sa demografskom strukturom korisnika Fejsbuka. Da li nazirete šta Vam želim reći?

Google ima potencijal da u svoje platforme, gde spada i  novi operativni sistem Google Chrome OS, u svoj browser Chrome, u svoje telefone, ugradi jednostavnu, na jedan klik, uvek pred očima dostupnu socijalnu mrežu po želji. Da li treba sumnjati da će korisnicima u interfejsu Google OS, browsera, mobilnih telefona biti prezentovana obaveštenja (notifikacije) upravo sa Google socijalne mreže a ne sa Fejsbuka ili neke druge? Google očigledno ima mnogo veći prostor i mogućnosti za osvajanje korisnika, za njihovo prelivanje iz postojećih socijalnih mreža uključujući i Fejsbuk.

Google Chrome browser i Google Android OS su ključne konkurentne prednosti za dominaciju koju Google može ostvariti   na tržištu socijalnih mreža.

Da li to znači da Google želi da uništi Fejsbuk? Ne bih rekao. Pre verujem da Google želi da potčini svakog drugog igrača na tržištu, pružajući mu mogućnost da živi, raste, razvija se i zarađuje, ali na Google platformi. Internet kolonizacija, slično kako je Microsoft izvršio kolonizaciju PC-a. U konačnom ishodu, čak i kad se posmatraju socijalne mreže, Google će vrlo verovatno imati najveći potencijal i neće biti moguće razmatrati bilo kakvu primenu socijalnih mreža u poslu, a da one ne uključuju Google.

Treba imati na umu i da su dve ključne Google mašine za pravljenje novca – Google pretraga i Google mail. Dok god su te dve usluge na vrhu, sa najviše korisnika, Google ima primat. Fejsbuk je izazvao Google dostignuvši njihov saobraćaj na mreži. Rat je počeo, a u tom ratu, Google ima bolju logistiku. Fejsbuk sa druge strane ima srčaniju ekipu.

Da li će svoju prednost Google iskoristiti? O, da, naravno!

Da li je dobro da Google pobedi? Ne, nikako! Svetu je potrebna kreativnost i inovacija. Kad jedna kompanija postane velika i etablirana – tu više kreativnosti nema. To se desilo svakoj inovativnoj kompaniji. Desilo se Guglu, dešava se i Fejsbuku. Na sva zvona najavljivana novina Fejsbuka prošle srede svela se na bledu prezentaciju video chata u saradnji sa Skype.

U ovom trenutku borba ova dva rivala dovešće do balansa kojim će oni biti zadovoljni. Vreme je da se uskoro pojavi neka sasvim drugačija vrsta usluge, koja će uključivati i elemente socijalne mreže. Tek to će biti korak unapred, na radost korisnika. Ovo šta sada gledamo su dva lica jedne te iste priče, koja ništa revoluciorno više ne donosi nama, običnim korisicima.

Do tada, i Fejsbuk i Google nude i hleba marketing, PR, IT stručnjacima i programerima a igara svim ostalima.

Slični tekstovi:

• Zovite me facebug – kome facebook prodaje rog za sveću?
• Zero inbox
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Neko drugo vreme
• Prvi put

A onda – razočarenje. Kompanija koja vredi (navodno) 70 milijardi dolara i čija se vrednost neprekidno napumpava ima ogroman propust u ovom sistemu, propust koji sebi ne sme dozvoliti ni sajt sa mnogo manje korisnika nego što oni (navodno) imaju.
Slika govori više od reči – svako od vas može ovo probati ako pristupi fejsbuku iz drugog browsera nego što uobičajeno pristupa ili sa drugog kompjutera.

Najpre da se podsetimo kako se to podešava :

Nalog -> Podešavanje naloga -> Sigurnost naloga i štiklirajte sve označene opcije:

Kliknete na “Set up now” i upišete u sledeće polje kod koji dobijete.

Bićete obavešteni da je sve sada ok!

A sada, otvorite drugi browser, ako ste ovo radili iz Firefox-a recimo, otvorite Internet Explorer, Operu, Chrome, svejedno i sledite korake:

Idite na www.facebook.com i logujte se kao i obično:

Fejsbuk će prepoznati da je ovo drugi browser i tražiće da upišete kod koji Vam je upravo poslao SMS-om:

Budite nevaljali! Nemojte upisati  kod (ili ga niste dobili kao što se meni desilo). Kliknite na “I can’t get my code”:

Kliknite na “Skip this and stop asking me to enter code”. Zvuči kao “Ne smaraj!”:

Veliko plavo dugme “Turn off security codes” prosto moli da kliknete na njega. Učinite to:

I – logovani ste! Bez SMS koda!

Jedno znam zasigurno – ovakav sigurnosni bug nisam video ni na Yahoo, ni kod Microsofta (MSN, Live) ni na Google.

Ovo je neverovatan propust za kompaniju koja tvrdi da vredi više od bruto nacionalnog dohotka mnogih država u svetu (i od Srbije. ukupno 120 država ima manji GDP od procenjene naduvane vrednosti fejsbuka).

P.S. Možda ovim tekstom rizikujem da mi obrišu fejsbuk nalog Nema veze.Slični tekstovi:

• Google+ vs. Facebook: hleba i igara
• Online reputacija
• Stop jajarenju
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Kockiceeeee

Od Niša do Beograda – đene đene. Od Beograda do Novog Sada i sam Novi Sad – užas.

Ali o tom potom.

Imao sam predivno društvo pa je putovanje bilo zanimljivo a čim uđoh u stan, izađoh na svoj Google mail, kad tamo – mater mu, opet je Google nešto promenio, nudi mi nekakav Buzz. Ma dokle će me više iznenađivati, posle onog glupavog Wave-a, pomislih da je to samo još jedna bezvezna novotarija.

Simpatično. Sweet! Check out Buzz…

Odlično: mikroblogovanje kao na twitteru, facebook status update… lepo lepo i sve to integrisano sa mailom i odmah imam nekoliko ljudi koje pratim i koji mene prate.

Kažu da se može povezati sa Twitter, Flickr, Picasa, Google Reader… šteta što nema vezu sa facebookom.

Navodno, prednost Google Buzza u odnosu na druge društvene mrežebiće mogućnost relevantnost sadržaja i rangiranje u okviru društvenih mreža. Korisnici Google Buzza mogu da vide kompletan sadržaj postavljen od strane onih koje “prate”, ali istovremeno mogu da vide i sadržaj korisnika koje „ne prate“, ukoliko se njihovim prijateljima dopao sadržaj ili su ga komentarisali. Da, to sam odmah uočio.

Uključene su i neke funkcije za učenje – možete naučiti Google Buzz da prepozna šta vi smatrate interesantnim sadržajem jednostavnim pritiskom na taster “not interested”, ukoliko nisu zainteresovani za preporučene informacije koje su im stigle. To doduše nisam video jer koristim Google Chrome, za mene to ako ne postoji u ovom browseru i ne postoji.

Pročitah na B92 da je Google je ponudio i aplikaciju za mobilne uređaje koja može povezuje GPS uređaj i Buzz čime se ostvaruje lokacijski servis. Neko mi nedavno reče “zašto ne koristiš twitter da ljudi znaju gde se nalaziš jer si stalno u pokretu”. Možda je ovo rešenje?

Divan novi svet, iz te “omražene” Amerike.

A sad natrag u Srbiju, sa početka priče.

Gde su pobogu komunalci kad treba da se čisti sneg? Umeju da štrajkuju (uz kuvano vino koje je sindikat obezebedio štrajkačima), ali ne umeju da zarade svoju platu!

Prve pahulje snega isterale su vozila za čišćenje snega na autoput već kod Aleksinca, na deonici od Aleksinca do Ražnja, inače poznatoj po stvaranju snežnih smetova. U Beogradu prilično čisto na ulicama. A čim smo izašli iz Zemuna – haos, i što dublje ulazimo u srce Vojvodine sve do samog Novog Sada, nigde nijednog jedinog vozila koje bar posipa so po kolovozu ako ne čisti sneg. na prilazu mostu kod Beške, onom jezivom izgrbavljenom mostu koji nikako da se sruši, ali nikako ni da se popravi nikakva svetlosna signalizacija, zatim suženje puta obeleženo crveno belim znakovima sa tek ponekim svetlom. Užas!

Jadno za srpsku Atinu. Minus, jedinica i to kao vrata!

Ok, ok, nije isto Buzz i Sneg, ali makar zarad ovih stotina hiljada ljudi koji žive ovde, i onih hiljada koji su bili na neočišćenom putu, makar iz ljubavi prema ljudskom rodu, humanosti, političkih poena, političari isterajte mater mu one koji treba da čiste sneg na ulice! A ne kao za svetog Nikolu da izađu tek sutradan u 11 sati prepodne, kad su se naspavali. Alo Lale, ima stvari koje ne mogu baš da čekaju dok razmislite šta ćete. Ili vodite grad i teren koji ste “osvojili” kako treba ili mrš!Slični tekstovi:

• Google+ vs. Facebook: hleba i igara
• Etikecija i borbena strategija
• Google prati pandemiju gripa
• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Muke po talasima ili Google Cunami

Pogledaj moje nove slikice i komentarisi ih

http://apps.facebook.com/mysexyphotos/

NEMOJTE POPUNJAVATI LOGIN FORMU KOJA SE POJAVI!!!

Iza ove poruke stoji zlonameran web sajt http://velikibrat.iz.rs a da je tako možete se uveriti ako odete na adresu http://velikibrat.iz.rs/login.php umesto da se logujete.

Sve vam je jasno, zar ne? U pitanju je sajt čija je namena krađa identiteta. Ako se logujete ostavićete sajtu koji nije facebook svoje login podatke – tog momenta taj neko čiji je ovaj zlonamerni sajt može koristiti vaš nalog.

UVEK BUDITE OPREZNI KADA:

1. VAM SAJT NA KOME STE VEĆ LOGOVANI TRAŽI NOVO LOGOVANJE.

2. IMATE U FREJMU (OKVIRU) OTVOREN TAJ ISTI WEB SAJT (u ovom slučaju facebook) I LOGIN FORMU

To je dovoljan razlog za sumnju i oprez.

Proširite informaciju dalje, prosledite link do ove strane ili opis.

UPDATE 06.02.2010: Ako se ulogujete – SVI vaši prijatelji će momentalno dobiti poruku koja ih poziva da posete ovu aplikaciju. Tako se ovo širi.Slični tekstovi:

• Zovite me facebug – kome facebook prodaje rog za sveću?
• Poslednji web radovi
• Anatomija biznisa – primer prvi
• Sveža XML-RPC ping lista
• Neko drugo vreme