Jednom sam čuo od nekog da je najveći deo posla u HR – zapošljavanje i otpuštanje (Hiring & Firing).

Dok se u “svetu” koriste i usluge specijalizovanih HR agencija i specijalizovan softver, na ex-yu prostorima to nije slučaj. Bodu mi oči reči “svet” i “ex-yu”. Obe već nerado upotrebljavam jer i jedna je dovoljna da ilustruje zaostatak za razvijenim svetom a ja bi ih nazvao pobednciima.

Kako HR softver može pomoći da i mi postanemo pobednici?

Tzv Aplicant Tracking System u svetu poznat pod skraćenicom ATS je gotovo nezamenjiv alat svakog HR departmenta u kompanijama širom sveta.

To je tamo negde gde su “bliži bogu”, a zaašto to kod nas nije slučaj?

Odgovor je vrlo jednostavan. Ljudi u kompanijama ili nisu dovoljno obavešteni o višestrukoj koristi ATS ili ne žele da odvajaju novac za softver koji ce uglavnom da koristi kadrovska služba.

Upitao sam gospodina Sašu Cimbala koji se bavi prezentacijom i prodajom ovakvog softvera gotovo 5 godina, zašto bi neko morao da razmisli o korišćenju ovakvog alata .

Odgovorio mi je:

Prednosti kompanija koje koriste ATS su sledeće:

Većina kandidata u današnje vreme trazi posao preko oglasa na internetu. Ukoliko se koristi ATS, nema potrebe da se postavlja korporativni email i time zatrpava korporativni, a nekad i lični Inbox, vec kandidati svoje aplikacije šalju direktno u vašu bazu, preko linka koji je direktno povezan sa sekcijom “zapošljavanje” na kompanijskoj web stranici.

Baza u koju se kandidati prijavljuju je pretraživa po ključnim rečima u biografiji (boolean search) i naravno po parametrima koji se mogu prilagoditi potrebama klijenta. Neki od parametara su: grad, okrug, stručna sprema, godine radnog iskustva itd.

Softver prati celokupan proces zapošljavanja svakog od kandidata. Lični karton aplikanta pruža sve neophodne informacije korisnicima ATS. Da li je kandidat kontaktiran, na koji način je kontaktiran, prvi utisci o kandidatu, status kandidata (interviju, ponuda za posao, odbijen ili primljen…)

Veoma jednostavno postavljanje novih otvorenih radnih mesta na korporativnu web stranicu i još jednostavnije uklanjanje popunjenih pozicija, bez kontakta sa IT odeljenjem u kompaniji.

Možda i najvažnija prednost ATS softvera je ušteda vremena, a samim tim i novca, u praćenju svih procesa vezanih za zaposljavanje kandidata. Menadžeri sektora, zaduženi za zapošljavanje i HR menadžeri mogu vrlo kvalitetno i brzo da komuniciraju putem softvera i da u svakom momentu imaju informaciju o statusu svakog od aplikanata.
Softver je  obično web baziran, tako da mu se moze pristupiti sa bilo kog računara i sa bilo koje lokacije, naravno uz odgovarajuću šifru.

Kompanije koji su uvele ATS mogu da uštede i do 60% vremena u celokupnom procesu zapošljavanja i dokazano podižu kvalitet primljenih kandidata kroz ovakav sistem rada.

Hmm, hvala mom imenjaku na iscrpnom odgovoru koji sam poželeo da podelim sa vama. Vidite da je dobro zvati se Saša )

Za sve dodatne informacije možete posetiti http://indago7.com/

Dakle to je bilo o zapošljavanju (hiring) a šta je sa otpuštanjem (firing)? Otpuštanje danas nije pametno uraditi bezobzirno prema zaposlenom. Pametna kompanija će sa zaposlenima koje mora otpustiti komunicirati na adekvatan način i prema unapred utvrđenom planu interne komunikacije. Nikad se ne zna šta donosi sutrašnji dan i gde se taj neko koga ste otpustili i možda time stvorili sbei neprijatelja može pojaviti. Možda će vas neprofesionalni odnos prema otpuštanju koštati nekog budućeg posla ili loše reputacije.

Navešću samo par ideja za razmišljanje:

Razmislite kako da zbrinete one koje otpuštate ili da im bar olakšate nalaženje novog posla. Dajte im preporuku. Ne čekajte da je sami traže. Dajte im otpremninu. Možete ipak i malo više od onga šta morate, pogotovu ako do otpuštanja ne dolazi greškom zaposlenog.

U javnosti terba da se predstavljate kao društveno odgovorna kompanija koja vodi računa o svojim zaposlenima. Uvek.

Zaposlenima kojima je ostalo do 2 godine do penzije možete uplaćivati penziono osiguranje i doprinose.

Budite kreativni, i budite ljudi iako ste biznismeni.

Slični tekstovi:

• Pobeda Internet jevanđelista
• Anatomija biznisa 3. – poslovna etika
• Just a Web Site is Not Enough
• Ostvaren san
• Kraj besplatnog digitalnog sertifikata

Od Niša do Beograda – đene đene. Od Beograda do Novog Sada i sam Novi Sad – užas.

Ali o tom potom.

Imao sam predivno društvo pa je putovanje bilo zanimljivo a čim uđoh u stan, izađoh na svoj Google mail, kad tamo – mater mu, opet je Google nešto promenio, nudi mi nekakav Buzz. Ma dokle će me više iznenađivati, posle onog glupavog Wave-a, pomislih da je to samo još jedna bezvezna novotarija.

Simpatično. Sweet! Check out Buzz…

Odlično: mikroblogovanje kao na twitteru, facebook status update… lepo lepo i sve to integrisano sa mailom i odmah imam nekoliko ljudi koje pratim i koji mene prate.

Kažu da se može povezati sa Twitter, Flickr, Picasa, Google Reader… šteta što nema vezu sa facebookom.

Navodno, prednost Google Buzza u odnosu na druge društvene mrežebiće mogućnost relevantnost sadržaja i rangiranje u okviru društvenih mreža. Korisnici Google Buzza mogu da vide kompletan sadržaj postavljen od strane onih koje “prate”, ali istovremeno mogu da vide i sadržaj korisnika koje „ne prate“, ukoliko se njihovim prijateljima dopao sadržaj ili su ga komentarisali. Da, to sam odmah uočio.

Uključene su i neke funkcije za učenje – možete naučiti Google Buzz da prepozna šta vi smatrate interesantnim sadržajem jednostavnim pritiskom na taster “not interested”, ukoliko nisu zainteresovani za preporučene informacije koje su im stigle. To doduše nisam video jer koristim Google Chrome, za mene to ako ne postoji u ovom browseru i ne postoji.

Pročitah na B92 da je Google je ponudio i aplikaciju za mobilne uređaje koja može povezuje GPS uređaj i Buzz čime se ostvaruje lokacijski servis. Neko mi nedavno reče “zašto ne koristiš twitter da ljudi znaju gde se nalaziš jer si stalno u pokretu”. Možda je ovo rešenje?

Divan novi svet, iz te “omražene” Amerike.

A sad natrag u Srbiju, sa početka priče.

Gde su pobogu komunalci kad treba da se čisti sneg? Umeju da štrajkuju (uz kuvano vino koje je sindikat obezebedio štrajkačima), ali ne umeju da zarade svoju platu!

Prve pahulje snega isterale su vozila za čišćenje snega na autoput već kod Aleksinca, na deonici od Aleksinca do Ražnja, inače poznatoj po stvaranju snežnih smetova. U Beogradu prilično čisto na ulicama. A čim smo izašli iz Zemuna – haos, i što dublje ulazimo u srce Vojvodine sve do samog Novog Sada, nigde nijednog jedinog vozila koje bar posipa so po kolovozu ako ne čisti sneg. na prilazu mostu kod Beške, onom jezivom izgrbavljenom mostu koji nikako da se sruši, ali nikako ni da se popravi nikakva svetlosna signalizacija, zatim suženje puta obeleženo crveno belim znakovima sa tek ponekim svetlom. Užas!

Jadno za srpsku Atinu. Minus, jedinica i to kao vrata!

Ok, ok, nije isto Buzz i Sneg, ali makar zarad ovih stotina hiljada ljudi koji žive ovde, i onih hiljada koji su bili na neočišćenom putu, makar iz ljubavi prema ljudskom rodu, humanosti, političkih poena, političari isterajte mater mu one koji treba da čiste sneg na ulice! A ne kao za svetog Nikolu da izađu tek sutradan u 11 sati prepodne, kad su se naspavali. Alo Lale, ima stvari koje ne mogu baš da čekaju dok razmislite šta ćete. Ili vodite grad i teren koji ste “osvojili” kako treba ili mrš!Slični tekstovi:

• Etikecija i borbena strategija
• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Google prati pandemiju gripa
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Prvi blog iz svemira

U uslovima kada Srbiju karakteriše spoljnotrgovinski deficit od 11, 256 miliona $ u 2008 god, sa tendencijom stalnog rasta (2001 god deficit spoljne razmene bio je 2,308 miliona $ u 2001), osnovni prioritet spoljno – ekonomske politike je privlačenje stranih investicija kao i obezbeđenje potencijalnih tržišta za plasman proizvoda iz Srbije tj povećanje izvoza.

S obzirom da je postupak privatizacije u završnoj fazi, u budućnosti treba se fokusitati na privlačenje direktnih stranih investicija (greenfield investicija, kao i mogućnosti ulaganja u javni sektor preko PPP i koncesija). U tom cilju nameće se potreba za stvaranje povoljne poslovne klime koja se ogleda kroz:

Ostvarenu makroekonomsku stabilnost

bolju političku klimu (što utiče na poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje kao bitnog signala stranim investitorima),

regulatornu reformu (Zakon o privatizaciji, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o privrednim društvima, kao i niz strategija) i približavanje srpskog zakonodavstva zakonodavstvu EU (jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave),

stimulativnu fiskalnu politiku (poreska stopa na dobit preduzeća smanjena je sa 14% na 10% i jedna je od najnižih stopa među tranzicionim zemljama, oslobađanje poreza na dobit za investicije iznad 7,5 mil eura i 100 novozaposlenih radnika u periodu od 10 god, porez na plate smanjen na 12%) bitni su faktori

Kao bitan faktor u privlačenju stranih investicija treba navesti i dobru geografsku pozicioniranost zemle (koridor 10, koridor 7, Južni jadran, izgradnja gasovoda Južni tok).

Pored privlačenjem stranih investicija, kao bitan spoljnoekonomski prioritet Srbije javlja se povećanje izvoza čime se povećava proizvodnja, zaposlenost, makroekonomska stabilnost, kao i uredno servisiranje spoljnog duga. Uporedo sa smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita neophodna je i promena strukture izvoza od dominacije proizvoda niže faze prerade, ka domininaciji proizvoda više faze prerade, ostvarivanje optimalne geografske diversifikacije izvoza osvajanjem novih tržišta. U konkretizaciji ovako postavljenog prioriteta kao potprioriteti javljaju se:

punopravno članstvo u EU (ratifikacija i sprovođenje SSPa, korišćenje predpristupnih fondova (prve dve komponente, uvođenje i primena decentralizovanog sistema upravljanja IPA fondovima u cilju pripreme za strukturne fondove za EU)

produbljivanje i proširivanje ekonomskih odnosa sa Zajednicom Nezavisnih Država (ZND) (Rusija, Ukrajna, Belorusija i Kazakstan). Isticanje Sporazuma o bescarinskoj trgovini sa Ruskom federacijom i Belorusijom koji može imati ulogu kako u privlačenju stranih investicija, tako i u povećanju izvoza

maksimalno korišćenje benefita CEFTA sporazuma, koji omogućava slobodnu trgovfinu sa zemljama regiona

unapređenje odnosa sa Kinom i Indijom, kao i korišćenje potpisanog Sporazuma o strateškoj saradnji i partnerstvu Srbije i Kine

bolje korišćenje tržišnog potencijala i dobrih bilateralnih odnosa kao i duge tradicije poslovanja sa nesvrstanim zemljama (zemlje Bliskog i Srednjeg istoka, kao i Severne Afrike)

težnja ka puunopravnom članstvu u STO

U skladu sa gore navedenim činjenicama osnova uloga ekonomskog atašea bila bi u promovisanju i isticanju komparativnih prednosti Srbije kao povoljne destinacije za strane investitore, kao i pružanje informacija i lobiranje u cilju povećanja plasmana srpskih proizvoda na ino tržištu.

(Igor Bajić)Slični tekstovi:

• Strategije prodaje 1. deo
• Rađanje novog sveta?
• Nema besplatnog ručka
• Just a Web Site is Not Enough
• Za neke nove klince

Naime, ja sam naivno poverovao da je svest ljudi o slobodi izražavanja na Internetu sazrela pa sam dozvolio da se bez moderacije ostavljaju komentari.

Nije prošlo mnogo, svega par dana, i već se pojavio prvi pametnjaković koji je rešio da zloupotrebi tu slobodu. Izvesni doktor prava imao bi prostor za komentare na ovom blogu i dalje, da nije sebi dao za pravo da me nazove svinjom, na učen način u postu Foul play. Ja izgledam odlično i imam svega 85 kg i daleko sam od svinje po konstituciji. A po naravi sam pre džukac kad me nagaze. Pomenuti dr.  je krupnije konstitucije (deblji), ali to je nebitno.

Bitno je da je blog privatna stvar, gotovo posed, a kad dođete na nečiji privatan posed treba da poštujete domaćina. Ne da mu se ulizujete ali ne smete ni da ga vređate. To bi jedan doktor prava morao da zna. Ali, avaj, u svojoj osionosti i gordosti on ne mari za to šta govori već smatra da ako na biranim rečima književnog jezika vređa da to nije uvreda.

Zbog toga je blokiran a komentari će i dalje biti nemoderisani. Ali ako se pojavi još jedan uvredljiv prema bilo kome biće momentalno brisan a autor blokiran. Izvinite zbog toga i zahvalite se neotesancima ma koje titule i koliko godina da imaju. Odavno je poznato da diploma ne znači i obrazovanost, a ponajmanje da je čovek kulturan. Zato, bolje da u ovako nezreloj zemlji, koja se teško i državom može nazvati, poštedim svoje živce i ne dozvolim svakojakima da se onanišu online jer za drugo više nisu ni sposobni.

I meni pada nivo testosterona, prešao sam četrdesetu ali ovoliko da puknem, nikad neću. ))

Pukli ste matorci, pomerite se i ostavite mesta mlađima, imali ste ceo život da nešto napravite samo ste nam napravili more krvi (koju su mlađi umesto vas i u ime vaših svinjarija prolivali jedni drugima)!!!

Ućutite jer ste pokazali koliko ste nesposobni za bilo šta!!!

Slični tekstovi:

• Raskrinkavanje – lažno predstavljanje
• Sloboda – Branimir Džoni Štulić
• Provaljen algoritam Blogostaj-a?
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube
• Hodočasnik

Pitam ja Vas, ko je ovde lud? Profesor koji je ovako nesto smislio ili studenti? ))

Slični tekstovi:

• Cherokee mudrost
• ***
• Nema džabe ni kod babe…
• Odbegla pesma
• Kad bi mi lopov pao šaka…

Pre godinu dana na eTrgovini 2009 predstavio sam  novi softverski proizvod namenjen online finansijskim analizama. Podstaknut dogovorima i planovima razvoja koji su definisani nadahunto sam pripremio prezentaciju i predstavio proizvod i najavio novo pomagalo u planiranju biznisa. Dva dana kasnije imao sam još jednu odlično ocenjenu prezentaciju svog rada. Ovom prilikom ću se izviniti onima koji su me slušali, jer brzo se ispostavilo da su vizije bile samo moje a da je ostatak menadžmenta samo kobajagi to podržavao dok mi je iza leđa stavljao klipove u točkove. Zašto tako ako je top  menadžment ustvari bio sastavljen od troje osnivača, ni dan danas mi nije sasvim jasno jer su radili direktno u korist svoje štete (razlozi verovatno leže u Adižesovoj “osnivačevoj zamci”). Ali kako moj prijatelj i profesor mr Novica S. Ranđelović kaže “svako ima legitimno pravo da propadne”, ovde ću se zadržati samo na analizi mogućeg koncepta i pogrešnoj implemenetaciji nadri-stručnjaka.

Predlagao sam i usvojeno je a zatim promenjeno:

- Intenzivna online oglasna kampanja preko Google. U praksi odobrena je potrošnja samo 7% planiranog budžeta. Poslednji 6 meseci nisam ni primetio da se oglašavaju.

- Razvoj dela za senzitivne analize. Odbačeno zbog navodne “složenosti”.

- Online plaćanje. Planirano da se završi za mesec dana. Posle 7 meseci i dalji ne postoji.

- Intenzivno korišćenje bloga, twittera i facebooka u promociji servisa.  Nakon mog odlaska ukinuta facebook grupa i strana, postavljen jedan post na blog aplikacije, nijedan na kompanijski blog i dva twitta.

- Business Social Network aplikacija kao sastavni deo aplikacije, dostupna i korisnicima sa članarinom i onima bez članarine. Iako napravljena nikad nije pokrenuta.

- Plan da se aplikacija obogati delom za startup biznis planove koji bi bio drugačije dizajniran i jednostavniji za upotrebu. Deo za startup postoji i vizuelno se nimalo ne razlikuje od osnovnog dela (izbačeni su finansisjki podaci i dodati podaci o osnivačima)

- Dogovorili smo saradnju sa dva profesionalca iz sveta konsaltinga i online PR koji su planirali da naš projekat obogate novom aplikacijom za koju bi dali know-how a mi softverski razvoj i da onda sve zajedno plasiramo na globalnom tržištu. Potpisan je non-disclosure agreement (NDA) počela je razmena detaljnijih informacija i dok sam bio na odmoru, direktor je otkazao tu saradnju. Legitimno pravo ali diskutabilno s obzirom da (bar među časnim ljudima) NDA ima težinu.

- Cena usluge je sa izmaštanih 200€ po biznis planu posle mnogo borbe i ubeđivanja promenjena i umesto naplate po biznis planu prešli smo na sistem članarina sa cenama od 30 € za mesec dana, 110 € šest meseci, 200  € godinu dana za neograničen broj biznis planova. Sada je 80 €  mesečno, 300 € za 6 mesečno, 500 € za godinu dana. Primera radi Palo Alto Software svoj softver sa 500 templejta biznis planova po industrijama i vrstama investicija prodaje po ceni od USD 99 (70 €)  odnosno USD 199,95 (140 €) ni za tu cenu nudi preko 500 gotoovih templejta biznis planova dve knjige i podatke o preko 9000 industrijskih grana – naravno platite samo jednom.

- Preporučio sam probni perioda od 30 dana. Nije nikad usvojeno već je definisan probni period od 15 dana. Nakon mog odlaska smanjen je na 7 dana, pa na 3 pa na 1 dan a danas ne postoji probni period. Molim lepo, kupite mačku u džaku. Verujte nam na reč. Znate onaj vic o našem čoveku kad je igrao poker sa Englezima i gubio dok nije shvatio da oni ne pokazuju karte već igraju na poverenje, džentlmenski – “kako je počela da me prati sreća kad sam ja počeo da igram džentlmenski, na poverenje.” Karte na sto je jedino pošteno i džentlmenski u biznisu, ostalo je jajarenje. Palo Alto Software nudi trial verziju na 60 dana.

- Preporučena money back garancija. Haha ma dajte, niste valjda mislili da će to staviti ako su već ovoliko stvari propustili da urade? Primera radi Palo Alto Software nudi 60 dana money back garancije.

- Do mog odlaska na eKapija portalu emitovaio sam 5 vesti od kojih su sve bile veoma posećene. Od mog odlaska emitovana je samo jedna (http://www.ekapija.com/website/sr/page/271259). Vest koju sam emitovao jos 25.5.2009 (http://www.ekapija.com/website/sr/page/237254) a koja je praćena adekvatnom kampanjom i pažljivo sročena nalazi se posle 8 meseci i dalje na spisku 10 najčitanijih vesti i to kao druga u spisku 10 najčitanijih u poslednjih mesec dana i četvrta u spisku deset najčitanijih ukupno. Pomenuću samo da je ta moja vest ujedno i jedina vest u ekapija spisku najčitanijih a koja datira od pre novembra 2009 – iz maja 2009! Niko drugi nije ovako dugo zadržao svoju vest na top 10 listi eKapije.

Kako to ja ne radim i dalje u toj firmi kad sam im ostavio dobar koncept, čitane tekstove i očigledno je da ni 6 meseci posle mog odlaska ne mogu da ponove ništa od mojih rezultata i kreiraju potpuno nakaradne i naopake koncepte?  Odgovor je – bio sam previše inovativan za njih, vanzemaljac koji se spustio i zatalasao uranilovku, pravio kontakte svuda i donosio nove ideje, drznuo sam se da tražim od osnivača-top menadžera da se definišu ciljeve, viziju. Pritom nisam bio za troškovno određivanje cena niti za odokativno određivanje cena, već za konkurentan marketing miks za pobednički juriš na globalno tržište. Umesto toga projekat je osakaćen pre nego je i prohodao, a sve zato što ljudi odlično umeju da kritikuju ono šta uradite i pametuju o tome ali ne umeju sami da urade.  Izazov praznog papira je jeziv izazov, ne može se svako sa time uhvatiti u koštac.

Gde sam ja sada? Imam svoju firmu Hermes creative ( www.hermescreative.com ) i pomažem nekim firmama sa inovativnim, promišljenim i pametnim pristupom poslu poput E-75 da naprave uspeh. I uspeh neće izostati, videćete.

U firmu o kojoj je reč sam ušao sa planom za narednih 100 dana što garantujem oni nisu videli u svom životu i po isteku 100 dan podneo izveštaj o urađenom. Brojne koncepte sam tamo predložio ali nisu nikad prihvaćeni: podsticanje  inovativnosti, podsticanje unutrašnjeg preduzetništva u firmi, svaki zaposleni-tačka prodaje, projekat “generacija Y”, zamena proizvodnog pristupa marketinškim, praćenje trendova, formiranje prodajne sile, 4P marketing mix: (product, place, price, promotion), 7P – 4P + People, Process, Phisical evidence, diverzifikacija, izlazak iz anonimnosti (oglašavanje, događaji, sedenje u prvom redu), evidentiranje intelektualnog kapitala, društvena odgovornost…

Štaviše, plan organizacije prodaje koji je odbijen kao neprikladan (od ljudi koji nemaju pojam o prodaji) uspešno je prezentovan uz izmenu par strana drugoj firmi i prihvaćen, jer ipak su to suštinski principi koje svako kome zaista je mesto u biznisu zna.

Svi koncepti funkcionišu, ako postoji dobra volja i spremnost osnivača i menadžera da idu napred i prihvataju promene. Danas, sa Hermes creative, svi ovi a i drugi dokazani koncepti i dobra poslovna praksa dostupni su onima koji znaju šta žele, cene tuđe znanje i rad i spremni su da plate.

U narednih godinu dana i sledećih godina videćete nove koncepte koji fukncionišu i firme koje uspešno slede uputsva ostvaruju rezulate, poput Edukaplus iz Niša (http://blog.etarget.rs/ppc/edukaplus.html) ili E-75 testiranje oglasnih poruka pre upotrebe.

Nemojte pogrešno zaključiti da je ovo pisano sa gorčinom – ja sam odrastao čovek i prošlo je dovoljno vremena da u meni više nema ni kapi gorčine iako sam obmanut i doživeo pokušaje profesionalnog i ljudskog ponižavanja. To kako su se ponašali je između njih i Boga, kao i to što ja to primećujem. Sada sam usresređen na one koje volim i na ono šta volim da radim. Nemam vremena za gubitnike ma odakle su i koliko im je dubok džep, ali im želim da se opamete i postanu biznismeni.

Imam vremena za svakog ko ima hrabrosti da zakorači u nepoznato. Sa zadovoljstvom ću svoje znanje podeliti sa onima kojima je potrebno u poštenoj razmeni za novac. To je ipak samo biznis

Ja sam Saša Jovanović. I znam šta radim. Iza mene stoje jasni rezultati.

U sledećem postu “Anatomije biznisa” opisaću uspon jedne studentske ideje/zadatka do projekta vrednog mnoooogo novca za nešto manje od dve godine.Slični tekstovi:

• Szivárvány
• Szivárvány
• Prvi put
• Kraj besplatnog digitalnog sertifikata
• Kockiceeeee

Podstaknut čitanjem više članaka i sopstvenim iskustvom morao sam nešto napisati na ovu temu.

Imamo samo dve vrste ljudi – koji zagovaraju batine kao vaspitni metod i koji se tome protive. Gotovo svako je nekad bio u situaciji da bude isporvociran i primeni silu, ali to je jadan metod koji pre svega pokazuje nemoć i odsustvo kontrole. Ja sam roditelj. Dešavalo se da ponekad udarim dete, priznajem, retko ali da. Nisam svetac. Ali sam se osećao odvratno posle toga. Zato ne mogu razumeti ljude kojima je to i zabrana jedini metod vaspitanja dece. Znam one koji to primenjuju kao torturu, nadnoseći se nad dete, zamahujući, pa kad je jadno dete već izbezumljeno od očekivanja onda ga i udare ne birajući gde će udarac pasti. Pa ponovo i tako ko zna koliko puta dok se ono trese od straha.

Dve hiljade godina nas deli od Isusa koji je zaštitio Mariju od kamenovanja, inače dozvoljenog zakonom u tadašnjem svetu (eh, toliko o zakonima koga interesuje nek baci pogled na raspravu u članku Foul play). Šta smo naučili od tada? MI kao civilizacija?

Kao “civlizacija” spaljivali smo ljude, nabijali ih na kolac, drali, ubijali na milione, gušili, spaljivali kuće, svetinje, mučili… u ime čega? Učenja pameti? Zavođenja reda i boljeg sveta. Mislite da ovo odskače od teme posta? Varate se. Nasilje rađa nasilje. Jesu li batine koje smo kao deca dobijali 50-ih, 60-ih, 70-ih od nas napravile bolje ljude koja su razumom i dijalogom razjasnila nesuglasice, sada već kao odrasli ljudi, ili smo devedesetih bili opijeni željom da onima drugima pokažemo Boga? Naprotiv. Došli smo dotle da trećina naroda podržava siledžije koji batinaju novinare pred kamerama poput velje Ilića, ili Vojislava Šešelja koji se ismeva čoveku koji je prebijen (okliznuo se na bananu). Došli smo čak dotle da se u manastiru koristi prebijanje štićenika da bi s eodvikli od droge i da sveštenici koji to rade pravdaju taj metod kao koristan i dobar. Verovatno je i silovanje štićenika bila vaspitna mera. Srećom, jedva nekako posle velike medijske buke su uhapšeni. Šta je bilo sa njima, ko zna. To više nije tema dana. Zaista šta je sa tim siledžijama crnomantijašima koji ukaljaše crkvu? Došli smo dotle da nam deca uništavaju sopstvene gradove, izgleda da je ponestalo tuđih za uništavanje.

Hej, manijaci, koji verujete u moć batina, zamislite da vam neko ko je visok 4 metara i težak 300 kilograma zalepi vaspitno popravni šamar ili lupi po guzi, onako iz ljubavi. Šta biste naučili iz toga?

Ne, batine nisu lek, nisu ni vaspitna mera. Deca su da se vole. Ona su, gle čuda, inteligentna i sa njima se može pričati. Moja deca su dokaz. Lepi, pametni i razumeju kad im se priča. Samo, treba ih i slušati.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/8398/Vecina-decu-vaspitava-batinama

http://blog.b92.net/text/13950/Batine-kao-vaspitno-sredstvo/

http://blog.b92.net/text/13780/dug%20je%20put%20od%2028%20do%20100/

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=66950&sectionId=37

http://blog.b92.net/text/3122/Chuck%20Norris%20&%20Olja%20Bećković%20%20(ili%20Zašto%20sam%20sklon%20nasilju)/

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/66312/Batine-najpopularniji-vaspitni-metod-u-Srbiji

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/24/srpski/vest-dana.shtm

Slični tekstovi:

• Poslednji web radovi
• Prvi blog iz svemira
• Kad starci umisle da su posisali svu mudrost…
• Sveža XML-RPC ping lista
• Google prati pandemiju gripa

Utvrdili smo problem sa prihvatanjem Visa kartica na vašem IPM i to na našoj strani. Obavestiću Vas kada bude rešen.

Prethodno ste naravno još u test fazi ispravili greške u datim primerima koje ste dobili od banke a koji iz nekog nepoznatog razloga ne rade sa test parametrima koje ste dobili. I sada, odjendom ono šta je radilo ne radi. Jer se sada obraćate produkcionom serveru, na kome će se transakcije i obavljati, a ne test serveru.

Hmm, šta reći na ovo? Možda da je i sam različit odgovor na pokušaj slanja  koji se dobije od test i produkcionog servera sam po sebi notorna glupost koja je nagovestila problem. Naime test ili stage server i produkcioni server u vlasništvu pazment gateway-a treba da budu istovetni. Ako to nemate onda morate ponovo vršiti modifikacije na kodu koji je na test serveru radio a sada na produkcionom ne radi.

Ako ste pomislili da je to jedina poteškoća da uvedete u domaćim uslovima sa domaćom bankom online plaćanje, onda pogledajte kako banka insistira na “brendiranju”:

U Uputstvu za rad je jasno i nedvosmisleno definisano prikazivanje zaštitnih znakova:

I onda sledi ovo (kliknite na sliku):

Ma važi. Samo da nismo Srbija i da za ponekog ovo ne vazi. Naprimer Comtrade shop. Pokušajte da nađete famozni logo Banca Intesa, koji obavezno morate staviti. Naravno, kad ste zbunjeni lošim objašnjenjem a još na primerima postojećih implementacija vidite da one odudaraju od strogih i “nedvosmislenih” uslova koje je banka propisala možda ćete i pitati banku kako to da za nekog ovi “nedvosmisleni” uslovi ne važe. Nemojte. Dobićete ovakav ljutit odgovor od banke:

Comtrade svakako nije predmet ove inspekcije i smatram da vaši komentari nisu na mestu, a svakako da nisu niti konstruktivni u smislu da ne doprinose procesu implementacije, čak naprotiv. Podsetiću Vas samo da su XXXXXX DOO i Banca Intesa Beograd AD potpisale sporazum o saradnji u formi e-commerce ugovora kojim su definisane odgovornosti i obaveze uključenih strana. Između ostalog, jasno je definisano da je Uputstvo za rad IPM sastavni deo ugovora, pa Vas molim da se istog pridržavate kako bi u što kraćem roku završili implementaciju.

Ne ljutite svemoguće ex-miškove pulene.

Kažu da se Sizif mučio jer je bio osuđen da stalno gura onu stenu do vrha planine. Ma šta je taj kamenčić naspram ove gromade od nejasnih, birokratizovanih, nadri stručnjaka koji uz to selektivno primenjuju svoja sopstvena pravila?

Za kraj, mislite da klijent sve ovo razume kao “višu silu”? U kom svetu vi ustvari živite ako ste to za trenutak i pomislili?

Eh, da ne zaboravim, konačno ste implementirali online shop i zadovoljno trljate ruke jer sada su vam otvorena vrata globalnog tržišta! Malo morgen. Sad na scenu stupa famozna DDK – devizna dokumentarna kontrola i ne dao vam Bog da ste kojim slučajem počeli uspešno da prodajete na stotine svojih proizvoda (naravno male vrednosti) kupcima iz inostranstva. Čeka vas užasno mnogo dokumentacije koju ćete za svakog kupca morati da predajete. Predomislili ste se, ipak ćete raditi sa domaćim kupcima? Kupite fiskalnu kasu, jer država brine o tome da porez ode gde treba i da se spreči utaja poreza. Čekaj malo! Novac koji neko plati karticom online, stiže na vaš tekući račun firme, dakle evidentiran je na izvodu, po prirodi je svejedno da li vam je uplatila firma (pravno lice) ili građanin (fizičko lice). Ne možete sakriti taj priliv novca, to nije keš koji ćete strpati u džep! Ne, niste u pravu, zakonodavac je paranoičan i morate svaku prodaju otkucati i na fiskalnoj kasi i kupcu isporučiti i fiskalni račun. Zaposlite jednu osobu za pakovanje a drugu za kucanje računa.

Велкам ту Сербиа!

Slični tekstovi:

• Slika govori više od 1000 reči – PEXIM “rešenje”
• Anatomija biznisa 2. – podeli da bi uvećao
• CV
• MMX dizajn
• Google prati pandemiju gripa

Nedavno mi je jedan prijatelj zamerio da u mojim postovima ima mnogo ogorčenja.  Sasvim je moguće da je u pravu, ali kako ne biti ogorčen kada si vaspitan da se ponašaš korektno, pošteno, da se trudiš i daješ maksimum od sebe a onda vidiš da  hoštapleri, propalice, bitange, spletkaroši, prevaranti i matrapazi prolaze odlično u životu? Gde je greška u sistemu, nije valjda da je ceo sistem moralnih i etičkih vrednosti samo varka za usporavanje ostalih i pružanje prednosti pomenutom ljudskom škartu?

Sećam se jednog predavanja kada se pokojni prof. dr. Mile Jović (izdavač naučnog časopisa Marketing) govoreći o međunarodnom marketingu zadržao na priči sa kraja XIX veka o tome kako su neki domišljati tadašnji srpski biznismeni prevarili naivne engleske trgovce. Oni su im naime uredno isporučili nekoliko vagona šljiva a potom u poslednjoj, najvećoj isporuci na dnu vagona je bilo kamenje. Naravno – zaradili su ekstra ovom prevarom, a od tada se, kako kažu, na engleskim poslovnim školama ovaj primer pominje kao ilustracija nekorektnog poslovanja na ovim prostorima i savetuje oprez. Sličan scenario korišćen je uveliko tokom devedesetih godina i mnogima je doneo enormne zarade u ono vreme korumpiranijeg sudstva nego danas, kada je marketing miks 4P značio Pištolj, Plavuša, Pajero i Pejdžer.

Ono šta je tada navodilo ljude da tako postupe bio je princip – u poslu je sve dozvoljeno da bi se ostvario profit, ili cilj biznisa je profit.

Svojevremeno se na Draganinom blogu vodila diskusija povodom kritičkog članka o jednom PR saopštenju OTP banke gde su iznete ocene da je to loš potez i da će uništiti banku. Ja sam u diskusiji zastupao tezu, sa još nekoliko učesnika da je sakrivanje istine i laž loš metod i da je to “rasprava izmedju makijavelistickog pristupa (“cilj opravdava sredstvo”) – ili dobro je slagati ili modifikovati istinu ako će to doneti veću korist od jasnog i iskrenog saopštenja“. Odgovor koji je usledio potvrdio je upravo ovo šta sam rekao, sledeći učesnik je napisao: “Kako je osnovna svrha postojanja komercijalnih organizacija – kompanija njihov profit, PR je njen organizacioni i funkcionalni deo koji je u krajnjoj liniji takođe usmeren ka profitu. Pošto kompanija profit nastoji da ostvaruje na sve moguće legalne načine, tako je i PR-u dozvoljeno sve što nije izričito zabranjeno.“ Dozvoljeno je sve šta nije izričito zabranjeno je najgnusnija podvala koju nam je Ante Marković podmetnuo i nakon koje je, ali ne zbog te same izjave, počeo sunovrat našeg društva.

A kako danas stoji pomenuta banka? Od prognoziranog kolapsa ništa se nije desilo. Banka je u u prvih devet meseci 2009. objavila da ima manju aktivu za oko 4% , smanjila je obaveze za miljardu dinara i ima  blago smanjenje kapitala za oko 3%. U uslovima krize, to su beznačajni gubici.

Primeri neetičkog ponašanja u granicama zakona

Ne treba nam ugovor. Mi smo časni ljudi, šta će nama ugovor? A onda taj častan čovek promeni dogovor u hodu, kad mu se ćefne, jer, naravno nema ničeg napisanog. Bezobrazluk tada ide do vređanja, nipodaštavanja rada, teranja maka na konac, sve samo da bi se ostalo pri jednostrano izmenjenom dogovoru. Ne verujte apsolutno ni Ugovoru. Ugovori uvek imaju rupe. Ipak, potpišite ugovor.

Spletkarenje. Koliko puta ste bili žrtva spletkarenja gde se bez ikakvih argumenata stvara negativna slika o Vama? Ne, spletkarošu nisu potrebni dokazi, jer je snaga glasine ogromna. Demantovaćete? Uzaludan trud, jer znate na šta to liči? Kao kad neko prosipa džak pun perja po dvorištu a vi se razletite ne bi li pokupili perje. Skupljanje perja je – demanti.

Ogovaranje od strane vlasnika/menadžera. Da, ima vlasnika i menadžera firmi koji su takve ništarije i bednici da Vas ne smeju u oči pogledati. Oni onda pitaju Vaše kolege zašto ste neto uradili a ne vas, pričaju svima loše o Vama i čak Vam rade iza leđa. Stvari se počinju dešavati a da Vi, koji bi po matrici ovlašćenja morali znati, bivate izopšteni iz komunikacije. Neko je ovde pomislio na reč “mobing”? Ostati ili sačuvati čast napuštajući ovakvo bolesno okruženje?

Uslovljavanje plaćanja sexom, ustupcima itd. Ovo je omiljen metod onih njuški koje sede u državnim foteljama ili u velikim preduzećima i koji su nedodirljivi. Novac nije njihov a njime raspolažu i ucenjuju – ako ne pristanete neće Vam platiti i Vi ćete možda i propasti. Ako pristanete postajete njihov rob. Izbor je Vaš, ali i nad popom ima pop.

Manipulacije sa platom. Svi mi na naše plate plaćamo doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje, porez i gotovo da nema firme koja to isplaćuje korektno. Po pravilu što je veća firma to ređe uplaćuje ili uopšte ne uplaćuje doprinose. Plate kasne i posle par plata već postajete uvučeni u mrežu ličnih dugova i nade da će ipak jednom stići zaostale plate. Ne lipši magare do zelene trave. Ne nadajte se, bežite čim osetite ovakvu situaciju. Druga varijanta je da vi korektno dobijate platu ali je deo u kešu a plaćuje vam se minimalac ili se raznim bonusima nadograđuje plata da bi se sačuvala niska osnovica i platili manji doprinosi i porezi.

Itd… repertoar je toliko velik da ja uvek iznova budem iznenađen ljudskom domišljatošću i do koje mere me postupci ljudi mogu iznenaditi. Verovatno moj mozak ne funkcioniše tako da mogu da smislim sve te gadosti koje njima prolaze kroz glavu. Nismo iz istog plemena očigledno.

Nekad su one knjige nenapisane bitnije od onih napisanih

Kako Miloš Obilić kaže u filmu “Kosovski boj”‘- “e moj Alija nekad su one knjige nenapisane bitnije od onih napisanih” postoje neka pravila ponašanja sa kojima se rađamo i koja su nepisana i jača od pisanih. Ljudi ih svesno ignorišu. Ali onog momenta kada neko svesno pregazi norme ispravnog ponašanja, i ugrozi vašu egzistenciju, ličnost, slobodu, da li je taj neko i dalje ljudsko biće ili je sebe svojim postupcima već izopštio iz civilizovanog društva? Tada imate pravo da sebe zaštitite upotrebivši metode koje normalno nikad ne biste, jer mogu povrediti druga ljudska bića.

Kako reagovati?

U životu kao i u sportu postoje pravila i postoje kazne kada se ne poštuju pravila. Ali sudije nekad ne vide, ne mogu biti svuda a i potkupljivi su. Naivno se oslanjati na snagu pravila je podjednako suludo kao verovati da ste apsolutno sigurni ako imate zeleno svetlo na semaforu. Niste!

Od kad je sveta i veka ima ljudi koji pravila ne poštuju. Istina je da postoji šansa da postanete svetski šampion i da igrate potpuno po pravilima. Ali takođe je surova istina da ako ne poznajte prljavu igru nećete dugo opstati ni daleko dogurati. Mnogi šampioni odlično poznaju prljavu igru i uvežbavaju da je prepoznaju i da se protiv nje bore, pa i da je po potrebi primene. Ne, ne zagovaram prljavu igru. Ali zagovaram da se opametite. Da znate šta možete očekivati. Da razmišljate i pripremate se za “crne scenarije”. Da ne verujete slepo. Da čuvate ljude koji su se dokazali kao korektni i da se klonite što dalje od onih koji nisu. Kad bismo svi počeli da izopštavamo ljude koji su nečasni, uskoro bi se povukli u svoje rupe odakle su izmileli i ne bi se više pojavljivali na dnevnom svetlu. Ne treba čekati da država nešto uradi, jer se to neće skoro desiti. Oni se brzo ubacuju u sve strukture. Potrebno je postati odlučan i ne prodavati se zarad nešto zarade takvim ljudima i uticati pozitivno na ljude oko sebe, pomoći sebi sličnima i tako neosetno će se društvo reprogramirati. Predugo smo bili taoci mraka i taoci  ”moćnih” bitangi. Nisu vam potrebni među prijateljima na fejsbuku, nisu vaši komentari potrebni na njihovim blogovima, ne treba da se ni iz učtivosti pozdravite sa njima na nekom događaju. Ignorišite ih.

A kad Vas napadnu, tražite savet od sebi sličnih i uzvratite. Možda niste želeli rat ali ako Vam je nametnut – branite se. Idealizovanje sveta i zgražavanje nad postupcima ljudi umesto reagovanja, takvim ljudima daje snagu. Oni i  računaju da “se nećete spustiti na njihov nivo”. I ne morate. Ali možete otvoriti karte koje imate a ne biste ih otvorili u normalnim okolnostima. Ne biste jer biste ih povredili. Ali to važi samo ako Vas nisu napali. Ako jesu, vaša je obaveza da se branite.  Svi zakoni ovog sveta, pisani i ne napisani, ljudski i Božji, daju Vam pravo da branite svoj integritet, čast, pravo na postojanje – kada je ugroženo. Zli ljudi snagu crpe iz našeg straha.

I, da, nisam Vam rekao – nikad nisam voleo Broja Jedan iz stripa Alan Ford. Tako je nepošten, poput mnogih pomenutih primera crne prakse u ovom postu. Niste čitali Alan Ford??? Mislim… ako niste, džaba ste čitali ovaj post.

P.S. Na zidu press službe kabineta gradonačelnika moj stari frend sa televizije Nikola Đurić, okačio je natpis “Bolje strateški uzmak nego častan poraz”. Smiljko Kostić, nekadašnji direktor Duvanske industrije Niš, koji je izabran za gradonačelnika (još jedan primer da nije narod uvek najpametniji šta je za njega dobro) ulazi u press centar, vidi naptis i pita “Šta je ovo!?!?”, a Nikola odgovara: “zar Vi gradonačelniče niste čitali Alana Forda kad ste bili mali???”

Zadržite integritet prijatelji, i po cenu posla. Tako se ostaje Čovek.Slični tekstovi:

• Srećna nova godina, neke stvari i ostalo…
• Велкам ту Сербиа
• 2007
• Sve što mi je potrebno naucio sam još u obdaništu – Robert Falgam
• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice

Bilo kako bilo, to je bio kritičan dan za pripadnike roda Sus (u narodu poznatija kao svinja), jer se tim danom završavao svinjokolj, a sa početkom devedesetih one koje prežive mogle su se još mesec dana mirno toviti. Shodno našem tradiconalno “doslednom” poštovanju običaja i Veliki post smo poštovali uredno – od slave do slave u doba velikog posta, sa izuzetkom nekoliko dana oko Nove Godine.

Od tada, mnoge su se stvari izmenile, ali mnoge i nisu.

Kada ste poslednji put slavili Dan republike? I koliko danas uopšte obraćate pažnju na “državne praznike”.Slični tekstovi:

• Majstore, ja sam BRAND!
• 2007
• Nove godine
• Zašto ti pišem
• Zen budizam i borilačke veštine