Svoje priče o letenju, na ovom blogu počinjem kratkim tekstom o 63. padobranskoj brigadi, iako moja letačka iskustva nisu započela sa njom.
Međutim, 63. padobranska brigada je “kriva” što sam danas ovakav kakav sam. Ponosan sam na dane provedene u ovoj brigadi, iako samo na služenju vojnog roka, pamtim i danas prijatelje koje sam tada stekao, i jedan od njih mi je najbolji drug. Njemu dugujem i život, a on je taj trenutak zaboravio. Kaže, “ma matori, to sam uradio refleksno, svako bi to uradio”.
Mi nismo bili nikakvi Rambo tipovi, niti “Terminatori”, samo momci sa nezajažljivom željom za letenjem i skakanjem, adrenalinski zavisnici i čvrsto upućeni jedni na druge. Selekcija i pre ulaska u jedinicu bila je takva da su u nju mogli ući samo natprosečno inteligentni mladići, psihički i fizički stabilni i u najtežim situacijama, sa urođenom sposobnošću za dobru organizaciju posla, da rukovodi grupom ili jedinicom i da je kooperativan. Svi su bili čvrsto odani jedinici, indentifikovali se sa njom i ponosni na obeležja koja nose. Ja i dan danas nosim majice sa amblemom 63. padobranske brigade. I nisam jedini. Verovali smo jedan drugome nekad i više nego sami sebi. Koliko puta me je samo strah obuzeo pri ulasku u avion, pre desanta, na rampi dok čekam zeleno svetlo na semaforu, koje označava početak desanta, ali osećaj pripadnosti grupi bio je uvek jači – i ja bih i tada zakoračio u bezdan.
Mnogi od nas se danas bave ovozemaljskim poslovima, neki su pak i dalje čas na nebu čas na zemlji a neki nažalost odavno na nebu, moj kapetan Predrag Stanić – Džimi, poginuo na skoku na dan brigade, Dejan Janković – Novinar, poginuo na skoku u 24-oj godini, Goran Ostojić, legendarni komandant 63.padobranske, poginuo 1998 na Kosovu u obračunu sa šiptarskim teroristima, i mnogi koje nisam imao čast upoznati… ove strane su i svojevrstan omaž svima njima, i živima i onima kojih više nema. Momcima zaljubljenim u nebo.
Uživajte u slikama i fimu…
Padobranski poligon - skok sa žičare
Poslednje pripreme pred skok
Desantni skok iz Antonova AN-26
Otvorena kupola padobrana (klikni za veću sliku)
Posle skoka... ok, malo smo bili nedisciplinovani... neošišani... i te sitnice nam nešto nisu baš značile 
Video reportaža – istorija 63. padobranske brigade
1 Trackbacks
You can leave a trackback using this URL: http://www.sasajovanovic.com/miris-neba/63-padobranska/trackback/
[...] Uživajte u slikama i fimu… (nastavak na ovoj strani >) [...]
One Comment
I ja sam bio u ovoj jedinici davne godine 1970. Skokove smo pravili sa PD-08 i D1 iz aviona C-47 Od ličnog naurožanja imao sam avtomatsko puško Stormgewer. Ovo je bilo zarubljeno padobrancima nemačke u drugom svetskom ratu “desant na drvar”.Sa padobranstvom sam nastavio u civilstvu.Takmičal se punih 15 godina u svim disciplinama. Položio sam nastavniško ovlaščenje 1976 i još danas radim na tome. Među prvima sam počeo sa tandem skokovima.Napunio sam 60 godina i sam aktivan i kao pilot u glavnom bacanje padobranaca i pilot u odbrani protiv grada. još uvjek mi padobranstvo mnogo znači i radim na tome.