Sasa Jovanovic

Мамурно јутро под прозором тапка
глава к’о лопта у офсајду плива
подижем с напором своја два папка
дабогда умро у бурету пива.

Чује се пјесма из махале доње
сељаци се уморни враћају са њива
у глави ковачи поткивају коње
дабогда умро у бурету пива.

Испијам кафе једну за другом
не помаже расол, коњак, а ни шљива
док возови тутње промашеном пругом
дабогда умро у бурету пива.

Коме да слажем да никад више
ни једне капи, ма ти си крива
што кроз јадну главу још добују кише
дабогда умро у бурету пива.

(Миладин Берић - Бера)