Spremili smo vam super foru!
1. Kopiraj tekst: Ti si moje @+[47802059961:0]
2. Obriši +
3. I podeli na zidu voljene osobe  

Otkucate to i dobije vaša voljena osoba lepu poruku na svom zidu: ti si moje Medeno srce.

Medeno srce je inace jedan čokoladni brend a poruka je linkovana na njihovu FB stranu.

Po mom mišljenu ovo je vrlo blisko SPAM-u ili jednoj posebnoj vrsti SPAM-a: lančanom pismu. Naravno može se tvrditi da ovo nije email te onda nije SPAM, ali sam SPAM je odavno izašao iz okvira neželjenog email-a pa čak i elektronske pošte. Propisi danas zabranjuju čak i slanje direktne pošte na poštansku adresu primaoca ako ona nije tražena, kao i telefonski poziv.

Takođe, može se tumačiti da ako prijatelj prijatelju ovakvu poruku ostavi na njegov FB zid, to nije spam, jer to ne radi ni Activa ni Pionir proizvođač Medenog srca.

Što kažu, nije govno nego se pas posr’o.

Svet se kreće u smeru poštovanja dva pravila: dozvola i zabrana – ne smeš mi reklamirati ništa komercijalno ako ja nisam tražio da tu reklamu primim, i moraš prestati ako ja to zatražim. Granice realizacije postoje, pa tako nešto nije moguće u “broadcasting” i štampanim medijima izvesti, ali se u online medijima i telefonskoj/poštanskoj sferi sve više primenjuje.

Ja lično, kao neko iz sveta marketinga, obožavam iznenađenje i kad reklama nosi iznenađenje, ali takođe kao neko ko je u tome skoro 20 godina, kod nekih reklama imam osećaj gađenja. Ustvari kod sve većeg broja reklama i PR nastupa.

Primeri su Erste banka “jel i ti imaš svoj stan” i korišćenje dece i emocija dece na jedan neetičan način, pa ustupanje medijskog prostora projektima društvene odgovornosti od strane Komercijalne banke, koje samo po sebi je ok, ali ne ako se reklamira, po mišljenju većine blogera. Iako je bilo par blogera koje su branile banku one su ostale u manjini.

Tu je i FB strana “zaposlenost” koja se pojavila prošlog meseca na Fejsbuku. Kliknete i aplikacija pokaže koliko imate zaposlenih prijatelja. Sjajno! Divno! KORISNO! Oduševilo me je. A onda – razočarenje! Aplikacija kreira album u mom profilu i postavlja dve identične  slike na kojima taguje moje prijatelje i mene, o tome me ne obaveštava, ne traži dozvolu, ne obaveštava me koga će potpisati na slici- jednu stranku,  čime mi podmeće navodn o političko opredeljenja za tu stranku, i tek tada se vidi ko je vlasnik aplikacije: Srpska napredna stranka. Naravno, kad ste kliknuli na dugme da saznate koliko zaposlenih prijatelja imate niste znali da je iza te aplikacije SNS samo ste mogli da vidite ko je autor aplikacije. To ja zovem muljanje.

Iako nekoliko puta ispravljana aplikacija je “popila” toliko prijava fejsbuku da je blokirana od strane FB.

Otkud tolika potreba da se nešto prećuti?

Znate, postoji jedna omiljena poslovna veština u Srba. Zove se prejebotina. Ko će koga prejebati, ko će ispasti veći dasa, ma prosto živi nisu da ne urade “prejeb”. Jedna priča o srpskom gazdi koji je trgovao sa Engleskom, i dan danas se uči na britanskim poslovnim fakultetima kao primer nekorektnog ponašanja i mentalnog sklopa prosečnog srpskog “biznismena”: tokom XIX veka Englezi su kupovali od Srba šljive i srpske šljive odličnog kvaliteta naravno nalazile su na dobar prijem u Engleskoj. A onda je neki promućurni sprski gazda, rešio da uzme “preko ‘leba pogaču”. Posle dosta vagona šljiva isporučio je nekoliko sa šljivama odozgo a kamenjem na dnu. Koliko je Engleska posle toga kupovala šljiva od Srba? Nula kilograma.

Zbog toga ne volim ove reklame koje od celokupnog prostora koji stoji na raspolaganju koriste kao ivicu žileta tanku granicu između etičkog i neetičkog, između moralnog i nemoralnog i sve u uverenju “ma nije to protivno pravilima fejsbuka, ovoga ili onoga”. Vešti smo da ubedimo sebe da smo apsolutno najpametniji i da smo u pravu. Autor pomenute aplikacije zaposlenost tvrdio je da nisam u pravu,  da je aplikacija potpuno u skladu sa FB pravilima, ali je ipak ubrzano menjao pokusavajuci da je prilagodi FB pravilima. Kako vidimo ta aplikacija koja je “sasvim u skladu sa FB pravilima” je zabranjena upravo od strane FB. I ko je sad u pravu? Nadobudni i prepametni autor? Naravno, on je tada zvučao vrlo pametno.

I da se vratimo na Medeno srce. Zašto je ovo loša akcija, zašto je zovem običnom podvalom ili srpski “prejebotinom”? Zato što ti možda ne želiš da reklamiraš “medeno srce”. E tu je ta caka: ne može niko da te koristi da reklamiraš njegov proizvod ako te ne plaća ili ako ti sam to ne želiš besplatno.

Sve u svemu, sve te fore kao i podvaljivanje kamenja umesto šljiva kratkog su daha. Nema kvalitetne stvari koja je urađena preko noći pa tako i marketinški trikovi vrede koliko i druge prejebotine. Naravno, uvek će biti onih koji će moralnom ekvilibristikom opravdati svaki PR ili marketinški potez, ne kažu ljudi džabe – ako imaš trojicu stručnjaka imaćeš bar 4 različita mišljenja.

Ono što je žalosno je kreativni kolaps u kome se nalazi srpska kreativna siva masa. Atrofira jer teži laganim jeftinim rešenjima, kopiranju i podvalama.

Onda tome dodamo najavu 6 milijardi od Interneta u cilju promovisanja Intereneta. Dakle lažemo svesno da bi promovisali Internet. VAU! Pa hvalisanje da je spin o ulasku PayPalla doveo do promene propisa. Kako da ne – što je babi milo to joj se i snilo – te promene su bile u agendi Vlade 3 meseca pre početka spina o PayPallu – to se dragi moji zove “kićenje tuđim perjem”, ako želite da budete uljudni a ako vas to ne muči, onda se zove – laž.

Ma toliko toga se dešava u poslednjih godinu dana i toliko akcija sa lošim ukusom i mirisom ima da sam zaista ozbiljno zabrinut za kreativne potencijale u Srbiji. I toliko ima onih koji ismevaju bilo kakvo insistiranje na biznis etici ističući da etika i biznis nisu spojivi  (možda u njihovom etosu), i toliko onih koji svaku PRiliku koriste da PRomovišu kompaniju na najbolji način čak i ako to PRomovisanje znači PRovidno zaobilaženje istine ili PRivremeno obmanjivanje javnosti, a sve zarad PRofita.

Nedostatak biznis iskustva i biznis obrazovanja čiji je osnovni deo biznis etika i razumevanje kako biznis funkcioniše – ili mikro i makroekonomija, dovodi do toga da oglasnim i PR kampanjama upravljaju ljudi vični jeziku i da se prema njima odnose kao prema pisanju govora a ne kao prema biznisu. Onda je veoma lako zameniti teze i doći do zaključka da je sve dozvoljeno radi ostvarenja cilja – profita, kako oni vide cilj. Toliko poistovećuju biznis i profit,  banalizujuci ga do mere koju sami ne bi nikad trpeli da to neko drugi njima uradi. Uostalom neretko vidim da u istom danu kritikuju i opravdavaju gotovo iste stvari. Naravno, ne potpuno iste, jednom je recimo politika drugi put firme, ali, nije govno nego se pas usr’o.

A, pitam ja vas, koliko je kilograma salate, krompira, nafte, ma bilo čega, eksera, svojim rukama prodao ijedan od tih današnjih menadžera? Koliko su novca držali u rukama, zarađenih svojim rukama a ne u ime tuđe velike firme. I koliko su firmi imali? Da li su ikad bankrotirali i ponovo počeli od nule? Strongman u svom tekstu piše o 80-godišnjem milioneru koji je 5 puta bankrotirao pre nego što je uspeo. I Edison je bankrotirao 5 puta, Rokfeler par puta, Donald Tramp takođe. Ali taman posla da se to desi nekom našem menadžeru. Oni su uvek najpametniji, uvek znaju kako da izvrdaju zakon, pravila i kako da naprave “prejebotinu” a onda da je opravdaju biranim rečima.

I da vas ubede da to što se vama čini da smrdi, ustvari ne smrdi. To samo vi mislite da smrdi.

Nije govno nego se pas posr’o.

Gospodo marketari, advertajzeri i pr-ovci, ako vam je profit jedini cilj, uskliknite s ljubavlju “hajl Gebels”. Živeli!

 Slični tekstovi:

• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice
• Poziv
• Kako proceniti vrednost IKT rešenja (i uopšte poslovnog rešenja)?
• Neko drugo vreme
• Google+ vs. Facebook: hleba i igara

U prethodnom tekstu zaboravio sam jedan ključni savet:

KADA MISLITE DA JE SVE BESMISLENO, KADA VAM JE NAJTEŽE I ŽELITE DA ODUSTANETE – NIPOŠTO NE ODUSTAJTE, MAKAR BILI GLADNI I BOSI.

Ako tada odustanete, sve je gotovo. Obično je uspeh tik iza najveće prepreke.

Znam da to boli. Znam da je teško. Ali zar ovu zebru ne boli? A ima manje mozga od bilo koga od nas.

Reći će neki od vas – ma to je drugo, to je borba na život i smrt.

Priznajem, u pravu ste.

Ali ovo nije borba na život i smrt:

Ili možda primer Oscara Pistoriusa?

Ako oni mogu da se ne predaju, koje je vaše opravdanje?

 Slični tekstovi:

• Anatomija (ne)uspeha – Opravdanja
• Da se ne lažemo, ili možeš ili ne možeš…
• Nikad ne govori NE?
• Trenutak
• Anatomija (ne)uspeha – nikad ne odustajte

Ako nemate problem onda nemate posao, kaže jedna izreka. Ipak, iako svesni toga već postajete zabrinuti – zašto vaš biznis ne donosi rezultate? Sve ste lepo isplanirali, pažljivo organizovali i ništa. Kao da vas je neko prokleo! Neće, pa neće. Ni makac. Možda se i satirete od posla i opet ništa.

Najčešći razlog zašto vaš biznis ne donosi rezultate je – zato što se ne bavite svojim biznisom. 

Da li ste u svoj biznis uložili maksimum svojih mogućnosti? Fizičkih,  finansijskih, intelektualnih, socijalnih?

Da li se bavite svojim biznisom 5 dana u nedelji, 8 sati, do 17h popodne ili najkasnije do 19h a posle toga zasluženo odmorite, kao i za vikend? Ili i ne znate šta je to vikend i odmor? Odmor je svakako neophodan ali ako svom poslu posvetite maksimalno 5 dana u nedelji, po 8 sati onda ste vi običan radnik a ne preduzetnik.

Sopstveni biznis traži mnogo rada. Zašto je to tako? Zar nije dovoljno što ste angažovali  ljude, odlične ljude sa dobrim biografijama i iskustvom, platili ih i motivisali da rade? Nije. Jer, to je vaša firma a ne njihova. Ako Vi niste primer i ne vodite ličnim primerom, džaba se trudite. Dobar organizator ne stvara firmu – njemu se firma daje da je sačuva.

Možda radite negde, pa kad završite bavite se svojim biznisom. Morate tako, imate porodicu, obaveze, račune, troškove, niste kao oni neodgovorni i nepromišljeni luzeri koji samo neki svoj biznis uporno rade i nemaju vajde od njega? Vaša stvar, ali ako mislite da možete biti preduzetnik koji se nakon radnog dana bavi svojim biznisom, onda očekujte i takve rezultate – vi nemate biznis, već jedan skup hobi.

Da li ste iscrpeli sve svoje finansijske mogućnosti? Zaista? I pored toga imate dovoljno rezerve na računu, u “slamarici”, nešto novca oročenog negde u banci, da se nađe, za crne dane? Imate za letovanje, zimovanje, koncerte i poslovne i neposlovne ručkove i večere, redovnu kafu u omiljenom kafeu? Ali nemate preko toga da više uložite u svoj biznis? Koga Vi zajebavate? Sebe ili druge?

Šta ste poslednje naučili i primenili u svom biznisu? Da li ste naučili nešto o svom biznisu da ako ode ključni radnik možete da uskočite? Taman posla, verovatno ćete reći, pa pored milion nezaposlenih naći ću nekoga. Verujem da hoćete, ali onda ste poput kapetana broda na uzburkanom moru koji u sred oluje ne ume da zameni mornara koji je pao u more.

Koliko vaših prijatelja i poznanika zna šta radite? U kom džepu nosite vizit karte? Kad ste je poslednji put nekome dali? Da li se stidite da pričate o svom poslu jer je on još uvek “mali”?

Ako ste sebe pronašli u nekom od prethodno navedenih pitanja, imate ozbiljan ali ne i nerešiv problem.

Prvi i osnovni način da rešite svoje probleme i pokrenete svoj biznis sa mrtve tačke,  bez obzira koliko novca ste uložili do sada, je: počnite da se bavite svojim biznisom kao primarnim poslom. Kao da nemate drugi posao. Najbolje i da nemate. Jer ako dupetom sedite u jednoj udobnoj stolici, neće vam se dopasti da na kraju dana treba da sednete u mnogo manje udobnu.

1. Izađite iz zone udobnosti. Budite nemilosrdni prema sebi. U zoni udobnosti ništa se ne dešava. Ne postoje motivi da išta promenite. Ako niste prema sebi nemilosrdni, neko iz tačke 9 ovih saveta će biti nemilosrdan prema Vama. Pa sad, birajte. Vaš život – Vaš posao.

2. Uložite sve šta imate. Zicerašenje će vas sačuvati gubitka, ali neće vam obezbediti veliki dobitak. (Znam da sada razmišljate o novcu i mislite da pričam o novcu! Vaša fascinacija novcem je neverovatna – ja ne govorim o novcu. Vi mislite da ja govorim o novcu. Zato vam tako i ide.)

3. Imate strategiju izlaska? Bacite je. Da li ćete ako se u 12 sati venčavate u 11 za svaki slučaj potpisati papire za razvod?

4. Budite spremni na najgori mogući ishod. Najgori mogući ishod nije da izgubite taj novac koji ste uložili. Najgori mogući ishod je da izgubite sav novac, da posao potpuno propadne, da vas smatraju nesposobnim. Ček malo… a koliko ste od svega šta imate uložili?

5. Fokusirajte se na jednu stvar koju želite postići. Ne sakrivajte ambicije, govorite sa ljudima o njima.

6. Ako Vam svi govore da “to”  nema šanse da uspe – nastavite dalje. Niko nikad nije stvorio nešto novo a da je sredina to odmah razumela.

7. Strpljivo radite i rešavajte stvari iz dana u dan.  Ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Imate samo 24 sata u danu.

8. Brzo odlučujte. Dobra odluka odmah bolja je do savršene odluke sutra.

9. Ni život, ni država a ni drugi ljudi nisu fer. Ne očekujte to od njih.

10. Smejte se. Ne košta ništa a koristi.

10+. Batalite čitanje i zasučite rukave. Na posao.

P.S. Još čitate? Jeste li primetili da Vam nisam dao nijedan savet kako da radite sa ljudima? Vaš biznis je Vaša stvar – ako Vama nije  bitan toliko da mu se posvetite, nemojte to očekivati od zaposlenih, i ne ljutite se na njih što ne žele i ne umeju da vam stvore toliko željeno carstvo.

Ovaj wallpaper možete preuzeti sa adrese:
http://www.qualitynonsense.com/203/getting-things-done-gtd-wallpaper/

P.S.2. Ako zaista koristite svaku priliku da zaradite, i unapredite svoj biznis, posetite www.adbuka.com. Imaćete mnogo razloga za zadovoljstvo kada počnete da koristite Adbuku. Spremali smo je za ljude koji se bave svojim poslom.
Ako vas interesuje, lajkujte ili prijavite se za obaveštenje o početku rada upisivanjem email adrese. Ili prosledite nekome kome će koristiti. Ili i jedno i drugo!

www.adbuka.com

Slični tekstovi:

• Idealan (licencirani) svet
• I jare i pare…
• Kako proceniti vrednost IKT rešenja (i uopšte poslovnog rešenja)?
• Šta sanjate krajem godine?
• Da se ne lažemo, ili možeš ili ne možeš…

Zbog ovog teksta će me neki ICT (IKT) stručnjaci mrzeti. Oni malo pronicljiviji shvatiće da im u ruke stavljam jedan alat za sticanje zadovoljnih klijenata i razvijanje dugoročnih i profitabilnih odnosa. Istovremeno ovo je i tekst za one koji žele kod sebe primeniti nova poslovna ili IKT rešenja. Na ovoj tački se sreću prodavac i kupac kao partneri.

Tekst ima veze da prethodnim (Kako neopipljive koristi prevesti na jezik novca) i njegova je logična dopuna.

U proceni efekata uvođenja nekog IKT rešenja biće potrebno da zajedno sa klijentom rešite jednačinu sa par nepoznatih.

Preovlаđujućа pаrаdigmа prodavaca softvera je da će ukupna poslovna vrednost (UPV) nekog rešenja biti  fukcija jasne poslovne (IKT) strategije i kvalitetnih aplikacija.

UPV = Jаsnа poslovna (IKT) Strаtegijа x Kvаlitetne аplikаcije

(FBV = Clear Business (ICT) Strategy X Quality Applications)
FBV = Full Business Value

Ovo bi bilo tačno kada bi kompjuteri radili sami.

Međutim, veoma je bitno koliko će ljudi u firmi primenjivati novo poslovno (IKT) rešenje.

Stoga će ova jednačina biti malo drugačija:

UPV = Jаsnа poslovna (IKT) Strаtegijа x Kvаlitetne аplikаcije x Stepen iskorišćenja

(FBV = Clear Business (ICT) Strategy X Quality Applications X Work Utilization)

Drugim rečima, ako imate jasnu poslovnu (IKT) strategiju i odabrali ste kvalitetne aplikacije, što više koristite to rešenje to će njegova poslovna vrednost biti veća.

Još jedna formula pre konačnog zaključka:

Stepen iskorišćenja
=
% korisnika koji koristi IKT rešenje
x
% vremena koje “troše” u radu sa IKT rešenjem

To znači da je veoma bitno da se izabrano rešenje što češće primenjuje u firmi od strane svih ili što većeg broja zaposlenih.

Ljudi su ljudi, i silom ih nećete naterati da primenjuju nametnuta rešenja. Da ne bi došli u situaciju da imate “dobru ideju i odličnu tehnologiju koju niko ne koristi” a time i vrednost svog rešenja jeednaku nuli, jer je proizvod množenja nulom uvek nula, morate pre same implementacije uraditi nekoliko stvari:

• uključiti zaposlene u proces definisanja potreba za uvođenjem promena
• uskladite promene sa poslovnim procesima i poslovne procese sa promenama
• komunicirati neprekidno sa zaposlenima o problemima, idejama za njihovo rešenje i prezentovati im moguća rešenja
• potrudite se da zaposleni razumeju koristi koje će dobiti uvođenjem novog rešenja
• identifikujte bolne tačke i ključne aktere u svim segmentima i angažujte ih da pokušaju da nađu rešenja – predloge
• dobiti saglasnost što većeg broja zaposlenih za uvođenje promena (ljudi ne vole promene)
• obučavajte zaposlene (“obučavajte” a ne “obučite”)

I, naravno, nemojte samo servirati rešenje zaposlenima – niko ne voli nametnute obaveze: testirajte ga, preispitujte rezultate, pa ponovo testirajte u malim pilot grupama.  Cilj je da učinite primenu novog rešenja što jednostavnijom, što usklađenijim sa stvarnim potrebama vaših zaposlenih, kako bi izbegli kasnije nerazumevanje tokom treninga i postigli da svi razumeju svrhu i osete zadovoljstvo zbog promena.

Da zaključimo: novcem možete kupiti najbolje poslovno rešenje, najbolje aplikacije, ali ako zakažete u komunikaciji sa zaposlenima, sve će to biti bačen novac – jer neće biti nikoga ko će to koristiti ili će ga koristiti minimalno. 

I, pitanje za razmišljanje: koga ćete od zaposlenih uključiti u proces izbora novog poslovnog (ili IKT) rešenja?Slični tekstovi:

• Anatomija biznisa – Hiring & Firing u XXI veku
• Pobeda Internet jevanđelista
• Idealan (licencirani) svet
• Zašto vaš biznis ne donosi rezultate?
• Da se ne lažemo, ili možeš ili ne možeš…

Scena iz filma Don Quixote (2008) http://www.youtube.com/watch?v=J8nCRPYpSak

Nisam bio na #cistacicaUp ali inspirisan ovim tekstom na blogu Igora Manjičića, najpre sam napisao jedna poduži komentar a onda odlučio da ga pretočim u post.

Pre svega jer sam želeo da iz svog ugla predočim zašto je teško ubediti klijente u koristi koje Internet pruža. I kako to promeniti.

Na pomenuto okupljanje nisam mogao otići, zbog poslovnih obaveza, mada sam razmisljao o tome.  Svi koji me znaju, potvrdiće da nemam dlake na jeziku,  pa sam razmišljao da iskoristim priliku da vidim kako jedan predstavnik vlasti neoficijelno razgovara o ozbiljnijim temama.

U jednoj stvari koju naslučujem iz Igorovog teksta mogu se sloziti:  zaista je primetno kalkulisanje prikom komunikacije kod značajnog broja blogera, tviteraša – pratim skoro dve godine vrlo pažljivo šta se piše i interesantno je da većina kada treba da iskritikuje postupak kolege – ćuti, a kad treba da se pohvali – pohrle ko će biti brži.  Takođe neretko ima samohvalisanja i međusobnog podupiranja. Poslednji zaista radikalan primer jepoređenje posla brand managera i borbenog pilota, koje je urađeno u maniru najboljih Slobinih učenika u nameštanju rezultata. Ako je autoru neki pilot maznuo žensku pa je ovo način osvete, mogu razumeti. Mada i paraglajding i skok padobranom u biografiji je provereno dobar način da se smuva ženska, a i manje košta od pilotaže.

Da li je takvo ponašanje svojstveno samo blogerima i tviterašima? Ne bih rekao. Odrastimo. To se dešava svuda. I dešavaće se.

Umesto da se borimo sa vetrenjačama, ilid a upotrebim lokalni izraz za zaludnu aktivnost, umesto da ispravljamo krivu Drinu, mogli bi nešto kroisno i uraditi. Hajde da vidimo šta se zaista može postići na Internetu. Kako da učinimo da ono šta radimo zaista može i da se vrednuje.  Evaluacija nekog poduhvata, akcije, mora biti takva da je dokaziva, metodološki jasna, da svako može da proveri ocenjene efekte da su zaista takvi.

Odlican primer su Milojeve analize publciteta generisane na osnovu sistema za internet kliping naslovi.net i odgovarajuće metodologije. Jasno, precizno, dokazivo.

O metodologiji više možete pročitati ovde >>>

A evo i primera:
Kakav su publicitet imali domaći političari u medijima u periodu 11-20.08?
Kakav je publicitet popularnih pevačica?
Parada ponosa u medijima

Ja privatno mogu Miloja da volim ili ne volim (btw u odličnim smo odnosima, kolegijalno, poslovno, prijateljski), ali kad vidim ovako ozbiljno urađen proizvod, naravno da poželim da ga i ja imam. I kad budem imao potrebe, naći ću načina da sličnu analizu i platim i to nema veze sa ličnim odnosom.

A kako ubediti političare i biznismene da od interneta ima koristi? Kako da oni shvate to, šta mi, uglavnom intuitivno i često pionirski i vizionarski vidimo. Korist nisu samo pare. Nisu! A tu će biti prvi kamen spoticanja u objašnjavanju. O tome kako maglovite stvari predstaviti u vidu novca, na način razumljiv onima koji novac imaju, u sledećem postu.

Treba pokazati delom pre nego recima da je Internet moćan alat. Naprimer, poštujući sledeće kriterijume:

1. Transparentnost: Internet ima sve predispozicije da bude transparentan medij. On ne može biti transparentan ako ne postoje kritike i ako na te kritike ne usledi reakcija. Pravo svakog da slobodno izrazi svoje mišljenje ne treba dovoditi u pitanje. Kao i pravo da promeni mišljenje. Trudite se da rezultate onoga šta radite publikujete. Ljudi će jedno vreme verovati vašim pričama, ali kako vreme odmiče tražiće reference, rezultate, nešto šta im može reći zašto baš vas, vašu firmu da izaberu. Jahanje na krilima predavanja na konferenciji, pričica, lepo sročenih blog postova i intervjua ne može dugo trajati. Znate kako kažu Arapi: neke ljude možete lagati svo vrme, sve ljude možete lagati samo određeno vreme, ali ne možete lagati sve ljude svo vreme. Pripazite se da ljudi ne pomisle da ih lažete. Zato obelodanite ono šta radite, čak i kad pogrešite.

2. Efikasnost: Osim transparentnosti Internet treba da bude i efikasan. To znači da kada imamo transparentnost na Internetu, da je ona sama po sebi je bezvredna ako iz toga ne možemo videti neki opipljiv rezultat. Promena stava, sagledavanje složenosti matematike jednog veb projekta, iskreno priznavanje greške kad je uočite, sveukupno vodi ka stvaranju realnijeg poslovnoh okruženja. Onog gde neće moci da žare i pale klinci koji rade za 300 EUR sajt (ti su čak i skupi klinci, ima i jeftinijih), već će društvo shvatiti kompleksnost veb projekata i vrednovati ih realnije (što, naravno znači i skuplje nego do sada).

3. Umrezavanje: Internet sam po sebi pruža mogućnost za umrežavanje. Zašto onda izbeći tu mogucnost i u realnom životu ako je inicirana od strane jednog učesnika, pa bio on i javna ličnost? Ne treba donositi zaključke o ljudima samo na osnovu pisanja u štampi, pohvala ili afera. Treba da ih doživimo i izbliza. Ako imate priliku za to, iskoristite je.

4. Identitet: Reči ucesnika na Internetu koji se kriju iza anonimnih nadimaka, bez adrese, bez ves sajta, iako na tu anonimnost imaju pravo, nemaju istu težinu kao i kada se autor komentara potpiše. Takođe, kada se potpišete i upišete u kontakt formi adresu svog veb sajta, generišete nove posete svom sajtu. provereno. U jednom komentaru neko je napisao da su ljudi anonimni jer se plaše. Čega? Sumnjam da ce u bilo kojoj populaciji iko, osim par bolesnika, gubiti vreme na osvetu zbog izrečenih reči. Svako pre svega brine o tome kako da zaradi.  Naravno ima onih koji spletkare, ogovaraju, ali to nikada ne traje doveka.

5. Argumentacija: Internet pruza fantastične mogućnosti za dokazivanje sopstvenih tvrdnji. Ako nećete vi da ih dokazujete, neko će ih već osporiti. Verovatnoća da će ih drugi argumentovano osporavati, višestruko je veća nego da će ih neko argumentovano podržati. Zato potrošite malo vremena na linkovanje podataka i citate.  Korisno je, pre svega zato što ćete na taj način postići veći efekat svoje poruke.

Razmišljajte o tome.

Ako želite da vas smatraju profesionalcima, budite to. Emocije ostavite po strani.
Ostavite ih političarima u skupštini, medijima, pijandurama u kafani i budalama na utakmicama. Pokažite da ste profesionlaci i budite transparentni, efikasni, umrežavajte se i u realnom životu, stojite svojim identitetom iza svojih reči i argumentujte svoje tvrdnje. Tako se to radi. Onda nema rekla-kazala već koristite snagu činjenica i dokaza. A tako ako nastupate, možda nećete zapaliti masu (masa ne traži dokaze već energiju i emocije), ali ćete slomiti svaki otpor kada razgovor dospe do tačke da se razgovara o ceni.

(U narednom tekstu: kako neopipljive koristi prevesti na jezik novca)Slični tekstovi:

• Neko drugo vreme
• Ima li ‘leba od Veba?
• WHY – Ploveća vila
• Web-do
• Djordano Bruno i Internet

Jednom sam čuo od nekog da je najveći deo posla u HR – zapošljavanje i otpuštanje (Hiring & Firing).

Dok se u “svetu” koriste i usluge specijalizovanih HR agencija i specijalizovan softver, na ex-yu prostorima to nije slučaj. Bodu mi oči reči “svet” i “ex-yu”. Obe već nerado upotrebljavam jer i jedna je dovoljna da ilustruje zaostatak za razvijenim svetom a ja bi ih nazvao pobednciima.

Kako HR softver može pomoći da i mi postanemo pobednici?

Tzv Aplicant Tracking System u svetu poznat pod skraćenicom ATS je gotovo nezamenjiv alat svakog HR departmenta u kompanijama širom sveta.

To je tamo negde gde su “bliži bogu”, a zaašto to kod nas nije slučaj?

Odgovor je vrlo jednostavan. Ljudi u kompanijama ili nisu dovoljno obavešteni o višestrukoj koristi ATS ili ne žele da odvajaju novac za softver koji ce uglavnom da koristi kadrovska služba.

Upitao sam gospodina Sašu Cimbala koji se bavi prezentacijom i prodajom ovakvog softvera gotovo 5 godina, zašto bi neko morao da razmisli o korišćenju ovakvog alata .

Odgovorio mi je:

Prednosti kompanija koje koriste ATS su sledeće:

Većina kandidata u današnje vreme trazi posao preko oglasa na internetu. Ukoliko se koristi ATS, nema potrebe da se postavlja korporativni email i time zatrpava korporativni, a nekad i lični Inbox, vec kandidati svoje aplikacije šalju direktno u vašu bazu, preko linka koji je direktno povezan sa sekcijom “zapošljavanje” na kompanijskoj web stranici.

Baza u koju se kandidati prijavljuju je pretraživa po ključnim rečima u biografiji (boolean search) i naravno po parametrima koji se mogu prilagoditi potrebama klijenta. Neki od parametara su: grad, okrug, stručna sprema, godine radnog iskustva itd.

Softver prati celokupan proces zapošljavanja svakog od kandidata. Lični karton aplikanta pruža sve neophodne informacije korisnicima ATS. Da li je kandidat kontaktiran, na koji način je kontaktiran, prvi utisci o kandidatu, status kandidata (interviju, ponuda za posao, odbijen ili primljen…)

Veoma jednostavno postavljanje novih otvorenih radnih mesta na korporativnu web stranicu i još jednostavnije uklanjanje popunjenih pozicija, bez kontakta sa IT odeljenjem u kompaniji.

Možda i najvažnija prednost ATS softvera je ušteda vremena, a samim tim i novca, u praćenju svih procesa vezanih za zaposljavanje kandidata. Menadžeri sektora, zaduženi za zapošljavanje i HR menadžeri mogu vrlo kvalitetno i brzo da komuniciraju putem softvera i da u svakom momentu imaju informaciju o statusu svakog od aplikanata.
Softver je  obično web baziran, tako da mu se moze pristupiti sa bilo kog računara i sa bilo koje lokacije, naravno uz odgovarajuću šifru.

Kompanije koji su uvele ATS mogu da uštede i do 60% vremena u celokupnom procesu zapošljavanja i dokazano podižu kvalitet primljenih kandidata kroz ovakav sistem rada.

Hmm, hvala mom imenjaku na iscrpnom odgovoru koji sam poželeo da podelim sa vama. Vidite da je dobro zvati se Saša )

Za sve dodatne informacije možete posetiti http://indago7.com/

Dakle to je bilo o zapošljavanju (hiring) a šta je sa otpuštanjem (firing)? Otpuštanje danas nije pametno uraditi bezobzirno prema zaposlenom. Pametna kompanija će sa zaposlenima koje mora otpustiti komunicirati na adekvatan način i prema unapred utvrđenom planu interne komunikacije. Nikad se ne zna šta donosi sutrašnji dan i gde se taj neko koga ste otpustili i možda time stvorili sbei neprijatelja može pojaviti. Možda će vas neprofesionalni odnos prema otpuštanju koštati nekog budućeg posla ili loše reputacije.

Navešću samo par ideja za razmišljanje:

Razmislite kako da zbrinete one koje otpuštate ili da im bar olakšate nalaženje novog posla. Dajte im preporuku. Ne čekajte da je sami traže. Dajte im otpremninu. Možete ipak i malo više od onga šta morate, pogotovu ako do otpuštanja ne dolazi greškom zaposlenog.

U javnosti terba da se predstavljate kao društveno odgovorna kompanija koja vodi računa o svojim zaposlenima. Uvek.

Zaposlenima kojima je ostalo do 2 godine do penzije možete uplaćivati penziono osiguranje i doprinose.

Budite kreativni, i budite ljudi iako ste biznismeni.

Slični tekstovi:

• Anatomija biznisa – Dvojica bez duše-treći bez glave
• Kako proceniti vrednost IKT rešenja (i uopšte poslovnog rešenja)?
• Pobeda Internet jevanđelista
• Hijerarhija u biznisu – poniznost ili integritet
• Anatomija biznisa 3. – poslovna etika

Kada je afera Votergejt pokrenula točak slobode i kada su počele da se otkrivaju nove i nove afere, kompanije su nužno bile prinuđene da neke etičke norme unose u svoje poslovanje i pre nego bi ih zakon na to primorao.

Kod nas je situacija drugačija i često ćete čuti da je apsolutni aksiom ponašanja “dozvoljeno je sve šta nije zabranjeno”, što se svodi samo na interesni model: smem raditi sve ono šta za mene ne znači rizik da ću morati nekome da platim ili da ću rizikovati robiju. Jedini razlog koji veliki broj domaćih biznismena sprečava da urade nešto loše je strah od direktnih posledica jačih od njih: u vreme Miloševića i sada – strah da ne budu ubijeni, strah da ne plate kaznu, strah da ne budu osuđeni na zatvorsku kaznu. Uslovne kazne se podnose lako.

Gde je tu mesto etici i moralu?

Kako profesor dr Radovan Bigović piše u članku Moral i poslovanje: Vera u “vreme krize”: Ne živimo u svetu apsolutne pravde, savršenog prava i morala, već u svetu „koji u zlu leži”, u svetu nepravedne pravde, nemoralne etike, zakonitog bezakonja. Moramo se navići da živimo sa nesavršenim ljudima. Zato nam je potrebna ljubav, trpljenje, mudrost, hrabrost, „blage reči i jaki argumenti” (patrijarh Pavle). Dopuniću reči profesora komentarom da  je na ličnom planu potrebno shvatiti zašto je loše i dugoročno neisplativo biti neetičan i u životu i u biznisu. Nekome je potreban razlog, nekome jasna korist a neko se sa time rodi ili ga roditelji ispravno usmere. Za sve one koji se kolebaju, sledi primer kompanije Johnson & Johnson, kako doneti tešku ali ispravnu odluku za kompaniju. Kad pročitate, razmislite da li bi vi doneli sličnu odluku.

Zašto bi, a zašto ne bi?

Johnson & Johnson – slučaj Tajlenol (Tylenol)

Jesen 1982, 29 septembar – tri osobe umrle su u Čikagu od cijanida unetog u kapsule ekstra jakog tajlenola. Veza između triju smrti i kapsula uspostavljena je vrlo brzo, i vlasti su o tome obavestile firmu Johnson & Johnson, proizvođača tajlenola. Broj umrlih se povećao i kada je narastao do sedam, kompanija je bila suočena sa ozbiljnom krizom. Tajlenol, vodeći lek za ublažavanje bolova, donosio je čak 7,4% ukupnog prihoda i 17%-18% profita kompanije  i kao takav bio je najznačajnija robna marka kompanije.

Niko nije znao kako je cijanid dospeo u bočice tajlenola – tokom procesa proizvodnje ili posle toga. Da li je broj umrlih konačan ili je to samo početak. Da li ima slučajeva u drugim gradovima USA. Američka uprava za hranu i lekove izdala je upozorenje da se ne uzima tajlenol, ali vlada nije naložila kompaniji da preuzme bilo kakve radnje.

Dileme su bile sadržane u nizu nepoznanica: možda neće biti novih smrtnih slučajeva, možda vlasti neće preduzeti ništa, možda je dovoljno povući proizvod i sprečiti dalju štetu i očiglednim štetama: povlačenje proizvoda značiće gubitak koji od 100 miliona dolara koji osiguranje ne pokriva i verovatno gubljenje tržišnog udela od čak 37%. Posledice bi bile pad vrednosti akcija, a već oktobar 1982 pokazao je da je vrednost akcija pala za čak 15%.

Šta učiniti?

Opstanak kompanije i interesi deoničara su prva briga menadžmenta. Logično je bilo zaključiti da treba biti oprezan, ne talasati, poricati, optužiti konkurenciju, plasirati priču o mogućoj sabotaži. Vreme će proći i sve će se smiriti, pojaviće se već neka druga afera negde drugde.

Odluka menadžemnta je bila drugačija: sedmoro ljudi je umrlo i pre bilo kakve istrage, samo predostrožnosti radi kompanija je naložila trenutno povlačenje tajlenola.

Pri tome je kompanija Johnson & Johnson imala na umu da je njeno prvo načelo “Uvereni smo da smo pre svega odgovorni lekarima, negovateljima i bolesnicima, majkama i svima drugima koji koriste naše proizvode i usluge” i da shodno tom načelu snose veliku  odgovornost za bezbednost onih kojima su njihovi proizvodi namenjeni. Šteta je bila neizbežna ali je kompanija odlučila da ne zatvori oči i ne izda svoje principe.

Ovakav postupak kompanije Johnson & Johnson od njih je stvorio legendu, i postao školski primer društvene odgovornosti i kako treba odgovoriti na tragediju koju je kompanija izazvala.  Javnost je odluku pozdravila kao etički ispravnu, ali gubitak je zaista bio 100.000.000 USD i vrednost akcija je drastično pala! Međutim, kompanija Johnson & Johnson je u naredne dve godine uspela da sanira posledice tragedije, tj za 18 meseci  nastavila je sa praksom otvorenog davanja informacija javnosti i uspela je da povrati čak 95% tržišnog udela.

Džejms Berk, generalni direktor kompanije, tvrdio je skromno da je takva akcija u stvari bila jedina koja se mogla preuzeti, imajući u vidu kredo kompanije, i da ga iznenađuje što su ljudi od njegove kompanije mogli očekivati išta manje od takvog postupka.

Većina kompanija ovako ne ume da postupi čak i kad znaju da je to etički korektno, i odbili bi (i odbijaju) da povuku loše proizvode. Štaviše, redovno možete u prodavnicama videti robu na popustu ili na akciji kojoj ističe rok trajanja, koja bi ustvari morala biti uništena.

Šta vi mislite? Važnija je zarada po svaku cenu, ili ipak postoje granice gde zarada nije najvažnija? Primer je drastičan, ali etički izazovi realnosti su svuda. Možete li ih ignorisati?

Razmišljajte o ovome.Slični tekstovi:

• Kyo
• Anatomija biznisa – Dvojica bez duše-treći bez glave
• Prijatelj ga kaže više ne poznaje – Rade Šerbedžija
• Godišnjica mog bloga
• Društvena odgovornost, ali prava

Kada sam 2000-2001 radio u Activemedia kao programer a kasnije menadžer, imao sam prilike da učestvujem u razvoju jednog internet projekta sve do njegove prodaje.

Priča počinje ovako: jedan od vlasnika Activemedia, koji je radio kao direktor u firmi koja pruža pomoć na putu prevoznicima, došao je na ideju da ponude polovnih kamiona kakvih je bilo mnogo u austrijskim i nemačkim oglasnim novinama prebaci na internet. Naoružan idejom i bez imalo znanja o programiranju i sa malo para u džepu, rešio je da pronađe partnera, kako obično ovakva priča počinje. Pronašao je mladu softversku firmu ITM iz Graca i dogovorio sa vlasnikom da uđu zajednički u projekat. Sklopili su ugovor i sa tim ugovorom je otišao u banku, po kredit. Nešto sopstvenog novca, baza sa nekoliko hiljada kamiona, ugovor sa softverskom firmom o izradi sajta i dobio je dodatna i preko potrebna sredstva. Sajt www.truck.at se uskoro pojavio online a istovremeno je krenula i intenzivna kampanja u časopisima gde su se do tada objavljivali ovi oglasi. Broj oglasa je brzo rastao.

Sada sledi drugi korak: Kako bi smanjili troškove zajedno su otvorili firmu Activemedia u Nišu. Firma ćerka firm ITM iz Graca  i obezbeđen outsourcing poslova za srpsku firmu.

Treći korak: Umesto da svoj sajt obogaćuju novim mogućnostima, kreirali su još nekoliko srodnih i specijalizovanih sajtova. tako je stvorena grupa sajtova namenjena istom segmentu tržišta – drumskim prevoznicima:

- www.truck.at – baza oglasa kamiona

- www.transportunternehmen.at  (www.transport-company.com) - baza prevoznika prema tipu vozila, materijalu koji može prevoziti i teritorijama na kojima posluje

- www.workshop-info.com – specijalizovani adresar servisnih radionica u evropi, sa mapom i prikazom trenutne pozicije svakog vozila servisne službe i svakog pokvarenog vozila

Baza je brzo rasla i uskoro je broj podataka prešao u petocifrene po broju oglasa i kompanija.

Svi sajtovi su činili deo iste celine ali je svaki razvijan zasebno i ne zadirući u segment onih drugih.

Kada se polovinom 2001 ukazala mogućnost prodaje ovih sajtova oni su za skoro 100 puta veći iznos od onog koji je incijator na početku priče imao u džepu. Za manje od dve godine. I sve se dešava odmah nakon pucanja dot.com balona.

Zašto  je ovaj projekat izbegao sudbinu većine dot.com firmi? Možda zato što:

- Autori projekta su bili iskusni u offline i online biznisu

- Biznis je imao online proizvod koji se snažno oslanjao na razrađen offline biznis  gde se generiše velika količina novca – transport.

- Rizik je umanjen diverzifikacijom projekta na manje specijalizovane projekte

- Biznis je targetiran internacionalno

- Kada je baza dovoljno narasla da posao postane privlačan plen, umesto borbe sa nadolazećom konkurencijom izvršena je prodaja biznisa.

Šta se iz ovoga može naučiti?

Pre svega, da prvo pravilo investiranja koje se ponavlja kao mantra je diversifikacija. I da funkcioniše. Ne stavljajte sva jaja u jednu korpu. Upravo je diversifikacija zaslužna za smanjenje rizika da pad jednog projekta utiče na celokupan biznis.

Biznis model se oslanjao na tržište koje dugo postoji i ima novca te je sposobno finansirati projekat (kroz oglase).

Ono šta daje vrednost vašem online projektu je baza podataka a ne inovativnost ideje.

I najvažnije – na novcu ne piše odakle potiče. Možda je vaša virtuelna ideja fancy ali takođe ne treba zaboraviti da ima majstora koji ceo dan provede u radionici ili seljaka na njivi koji gaze po blatu, ili trgovaca koji se davi u papirima i hrani u kafanama i zarađuje mnogo više nego vaša moderna potpuno virtuelna ideja. Otvorite um za ideje i biznis prilike. Svuda su oko nas i svima može zatrebati vaša ideja i Vi lično!

Nikad ne postoji jedno rešenje. Kombinujte, podelite da bi uvećali.

Ja sam Saša Jovanović. I znam šta radim. U ovome sam učestvovao.Slični tekstovi:

• Anatomija biznisa – Hiring & Firing u XXI veku
• Anatomija biznisa – primer prvi
• Sloboda, Internet i mi pilići, obični korisnici
• Велкам ту Сербиа
• Djordano Bruno i Internet