Kao ključne prednosti Gogole+ navode se “krugovi”, a iz kruga Fejsbuk  fanova stižu odgovori da na Fejsbuku postoje liste i tako u krug sa svakom od opcija. I svi raspravljaju o tehničkim aspektima ove dve platforme, pokušavajući da dokuče potencijale istih. Da li se mogu iskoristiti za biznis ili ne?

Ono šta većini analitičara promiče je da posmatraju dva stabla iz prevelike blizine i da treba da se udalje stotinak koraka unazad i da pogledaju celu šumu. Koje je boje ta šuma? Plave, fejsbuk boje ili belo-šarene Google boje?

Ta šuma ima 2.050.000.000 (više od 2 milijarde) korisnika.

Jedna trećina te šume je pretežno plava – Fejsbuk posed – 750.000.000 (750 miliona).

Tu negde u sred šume niču velikom brzinom kao bambusi bele mladice Google+ stabala – u prvih desetak dana oko 10.000.000 (10 miliona).  Skromno nasuprot ogromne plave Fejsbuk šume. Ali, ove mladice niču na obodu Orkut šume koja ima 120.000.000 (120 miliona) korisnika.

Da li vidite tlo u toj šumi? Ne? Svaki peti korisnik fejsbuka pristupa mu iz Google Chrome browsera. Google Chrome ima oko 350.000.000 (350 miliona) korisnika. Od onih koji pristupaju fejsbuku preko mobilnog, njih 250.000.000 (250 miliona) čak 40% (100 miliona) to rade sa telefona koji rade na Google Android operativnom sistemu. Takvih telefona danas ima skoro 500.000.000 (500 miliona).

Da li slika postaje jasnija? Dodajte sada toj slici i Google App Web store, Android market (230.000 aplikacija), statistike korišćenja ovih aplikacija (3.000.000.000 – 3 milijarde preuzetih aplikacija),  strukturu tih aplikacija,  strukturu aplikaicja na Fejsbuku (mahom igre), uporedite sa demografskom strukturom korisnika Fejsbuka. Da li nazirete šta Vam želim reći?

Google ima potencijal da u svoje platforme, gde spada i  novi operativni sistem Google Chrome OS, u svoj browser Chrome, u svoje telefone, ugradi jednostavnu, na jedan klik, uvek pred očima dostupnu socijalnu mrežu po želji. Da li treba sumnjati da će korisnicima u interfejsu Google OS, browsera, mobilnih telefona biti prezentovana obaveštenja (notifikacije) upravo sa Google socijalne mreže a ne sa Fejsbuka ili neke druge? Google očigledno ima mnogo veći prostor i mogućnosti za osvajanje korisnika, za njihovo prelivanje iz postojećih socijalnih mreža uključujući i Fejsbuk.

Google Chrome browser i Google Android OS su ključne konkurentne prednosti za dominaciju koju Google može ostvariti   na tržištu socijalnih mreža.

Da li to znači da Google želi da uništi Fejsbuk? Ne bih rekao. Pre verujem da Google želi da potčini svakog drugog igrača na tržištu, pružajući mu mogućnost da živi, raste, razvija se i zarađuje, ali na Google platformi. Internet kolonizacija, slično kako je Microsoft izvršio kolonizaciju PC-a. U konačnom ishodu, čak i kad se posmatraju socijalne mreže, Google će vrlo verovatno imati najveći potencijal i neće biti moguće razmatrati bilo kakvu primenu socijalnih mreža u poslu, a da one ne uključuju Google.

Treba imati na umu i da su dve ključne Google mašine za pravljenje novca – Google pretraga i Google mail. Dok god su te dve usluge na vrhu, sa najviše korisnika, Google ima primat. Fejsbuk je izazvao Google dostignuvši njihov saobraćaj na mreži. Rat je počeo, a u tom ratu, Google ima bolju logistiku. Fejsbuk sa druge strane ima srčaniju ekipu.

Da li će svoju prednost Google iskoristiti? O, da, naravno!

Da li je dobro da Google pobedi? Ne, nikako! Svetu je potrebna kreativnost i inovacija. Kad jedna kompanija postane velika i etablirana – tu više kreativnosti nema. To se desilo svakoj inovativnoj kompaniji. Desilo se Guglu, dešava se i Fejsbuku. Na sva zvona najavljivana novina Fejsbuka prošle srede svela se na bledu prezentaciju video chata u saradnji sa Skype.

U ovom trenutku borba ova dva rivala dovešće do balansa kojim će oni biti zadovoljni. Vreme je da se uskoro pojavi neka sasvim drugačija vrsta usluge, koja će uključivati i elemente socijalne mreže. Tek to će biti korak unapred, na radost korisnika. Ovo šta sada gledamo su dva lica jedne te iste priče, koja ništa revoluciorno više ne donosi nama, običnim korisicima.

Do tada, i Fejsbuk i Google nude i hleba marketing, PR, IT stručnjacima i programerima a igara svim ostalima.

Slični tekstovi:

• Zovite me facebug – kome facebook prodaje rog za sveću?
• Zero inbox
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Neko drugo vreme
• Prvi put

No, kakve to veze ima sa biznisom, o čemu pišem na ovom blogu? Ima, a u ovom slučaju, sa softverom. Možda i sa vaspitanjem. Imao sam sreću, ili je tako zapisano, da rastem uz roditelje koji su me učili vrednostima u koje su verovali. Neki to nazivaju “prave vrednosti”. One nisu mnogo isplative u današnjem društvu, naročito srpskom društvu, koje je preguralo devedesete godine,  i salto mortale morala. S kim si takav si, a  dodao bih, i biraš slične sebi, pa sam se i ja okruživao sebi sličnima. Iz tih krugova sličnih ljudi rađale su se neke ideje koje su često ostale samo ideje ili mali izdanci velikih ideja koje bi na nekom plodnijem tlu do ovog balkanskog možda i uspele. Uz dosta zalivanja zelembaćima. To đubrivo neverovatno pospešuje rast ideja koje su tek nikle.

Pre nekih 5 godina, 2006. godine, radio sam za jednog prilično nervoznog naručioca iz dijaspore jedan sajt za upoznavanje.  Želeo je kopiju najposećenijeg tadašnjeg srpskog sajta za upoznavanje, od čega sam uspeo da ga odvratim. Kopija je uvek samo kopija, budi originalan pa makar i manji, govorio sam mu. Složio se. I krenuli smo. Taj najveći sajt vodio je čovek koji je bio prilično ubeđen da smo mu kopirali koncept, pa je svašta radio, pretio, čak i izvršio hakerski napad na naš sajt u začetku. Valjda ti ljudi, koji su u nekim drugačijim krugovima odrasli, misle da tako treba.  Nije mi bilo do rata ali smo se ozbiljno “ispozdravljali” na par foruma, a na videlo je izašlo da su moderatori i administratori na njegovom sajtu čitali poštu korisnika i da su izbacivali sa sajta one koji su u privatnoj pošti drugim korisnicima njegovog sajta pominjali ovaj novi sajt. To je već, po meni, ozbiljno prekoračenje načela biznis etike i etike uopšte. Kada je biznis etika u pitanju, ja je smatram bazičnim za pravi biznis, odnosno smatram da je biznis bez etike običan lopovluk, u čemu se neće složiti mnogi današnji biznismeni, IT, PR i marketing profesionalci, ili će u najboljem slučaju reći da je to “vrlo rastegljiv pojam”.  Srećom, tada je u blizini bio jedan moj drug (Ilija) i kako smo slično mislili, smislili smo da nekako izrazimo svoje nezadovoljstvo takvom ucenjivačkom i neetičkom politikom drugih sajtova. Smislili smo, po uzoru na američku Deklaarciju nezavisnosti, našu deklaraciju nezavisnosti koja je glasila ovako:

 

~ § ~

Deklaracija nezavisnosti

~ § ~

Mi, prvi medju jednakima ovde, smatramo da su sledece istine univerzalne i neosporne:

Svi su ljudi rođeni jednaki pod ovim nebom i na ovoj planeti.
Svi su ljudi rođeni slobodni.
Svima zivot daje slobodu da sebe izraze.

Da razgovaraju.
Da pišu.
Da se druže.
Da biraju prijatelje. Da vole i budu voljeni.

Imajući to u vidu, stvorili smo {nije-bitno-ime-sajta} virtuelnu zajednicu koja garantuje nesmetanu mogućnost za realizaciju ovih prava.

Ukoliko ova online zajednica postane suprotnost proklamovanim ciljevima, i ne ispunjava svoje osnovne zadatke, pravo je njenih članova da se priključe nekoj drugoj online zajednici ili se udruže i otvore svoju online zajednicu koja će bolje sprovesti iznete postulate. Istorija nas uči da ljudi radije pate, nego da menjaju postojeće stanje. Ali kada zloupotrebe i gaženje prava ljudi dođu do granice despotizma, svako ima pravo i dužnost da se pobuni protiv takvog stanja i okrenu se online zajednici koja im pruža slobodu izbora i jednakost.

~ § ~

Zaključak

~ § ~

Zato mi, osnivači i saradnici online zajednice {nije-bitno-ime-sajta}, obraćajući se zdravom razumu ljudi, svedocima naše dobre volje, u ime svih onih koji internet koriste kao javno dobro, poštujući prava ostalih kao i svoja, izjavljujemo da je {nije-bitno-ime-sajta}  slobodna i nezavisna od samovolje moderatora, webmastera, i svih koji guše pomenuta prava, i da imamo pravo i dužnost da svojim članovima omogućimo nesmetano uživanje u blagodetima proklamovanih prava pod jednakim uslovima.

17. jun 2006

Ilija, ja i Duska u Zovime.com, još jedna kreativna firma, gde smo ušli svim srcem

I, danas, prateći dešavanja na Google+, čitam članak o Google+ koji je napisao moj bivši kolega, posle 7 godine pauze u pisanju,  i na kraju teksta pominje Data Liberation Front: “Rezultat njihovog rada je mogućnost korisnika da arhiviraju i downloaduju “statuse”, slike i ostale aktivnosti na Google servisima na svoj kompjuter.”

Priznajem, prvi put sam tada čuo za Data Liberation Front, ali dovoljno je da vidim reč “Liberation” i ja već pretražujem Internet. Preko Gugla, naravno

Tako nađoh i ovu rečenicu:

How do you be big without being evil? We don’t trap end users.
So if you don’t like Google, if for whatever reason we do a bad
job for you, we make it easy for you to move to our competitor.

Google CEO, Eric Schmidt

 

Da li prija kad vidite da ste imali ideju godinu dana pre Googla? Naravno ))

Data Liberation aktivisti - baš su kul, zar ne?

Istini za volju,  mi smo mislili na pravo korisnika da ne budu kontrolisani i a Google na pravo korisnika da presele svoje podatke.

Ali u oba slučaja je reč o pravu na izbor.

Čovek je biće koje ima mogućnost izbora, govorio je Zaratustra.

Možda su naša sudbina i put već unapred predoređeni nama nepojmljivim kosmičkim zakonima, još do Velikog praska, ali, bez, makar i iluzije, da imamo mogućnost izbora, teško da možemo biti slobodni.

Od tada prošlo je pola decenije, a od mog prvog pokušaja da principe slobodnog deljenja znanja i infromacija plasiram prošlo je 15 godina (tada smo takođe Ilija i ja formulisali tekst u zaglavlju našeg proizvoda, a suština onoga šta smo tada napisali je da smo dozvolili slobodno umnožavanje i distribuiranje našeg proizvoda – izveštaja sa poslovnim informacijama, koji smo inače naplaćivali, u nekomercijalne svrhe, pod uslovom da se to čini u celosti i bez izmena. Porast klijenata kojis u plaćali za uslugu je bio neverovatan! ))

Sada, toliko vremena posle tih koraka, pripremam nešto novo, nešto što će se zvati Adbuka, i šta će ponovo promovisati slobodu širenja informacija od vitalnog značaja za poslovanje. Držite nam fige. Nema besplatnog ručka, ali obećavam Vam da će biti vrlo dobrih besplatnih “sendviča” i ostalih đakonija. Ponešto, ono najvrednije će se i plaćati, neka vrsta home delivery.  Idemo još jednom svim srcem i sa idejom da kvalitet obezebđuje kvantitet. U svakom pogledu.

Adbuka, drugačiji pogled na poslovne informacije omogućava drugačije odluke

 Slični tekstovi:

• Čitaj mi!
• E, sad imam
• Google prati pandemiju gripa
• Anatomija biznisa 2. – podeli da bi uvećao
• Google+ vs. Facebook: hleba i igara

Ukratko – nisam zadovoljan.

Razlog – Google je mene u startu “kupio” minimalizmom. Wave je sve samo ne minimalistički koncept. Čini mi se da Google ide stazom kojom je krenuo Yahoo, nepotrebno komplikujući svoje proizvode. Takođe, Google me je od početka privukao zbog brzine. Google pretraživač je bito sumanuto brz, još kad smo koristili dial-up vezu, Google mail, takođe, Google Talk isto, Picassa itd… A onda odjednom na 1.5 Mbps vezi Google Mail počinje da štuca i kaže mi da probam sa HTML verzijom jer mi je veza spora. Ma jelda? Pa samo čitam poštu, ne razmenjujem filmove poštom. I poslednje, Google je na početku vrlo malo opterećivao resurse kompjutera. Danas to uopšte nije slučaj. Danas su to Web aplikacije gladne memorije mog kompjutera.

Kakva su moja iskustva posle jednog dana korišćenja. Trinaest korisnika istovremeno od kojih su neki bili samo posmatrači, učestvovalo je u diskusiji koja je pokrenuta večeras:

12:43 am

Pitam se koliko korisnika Google Wave ima u našem regionu (ili iz našeg regiona po svetu) i ko ga zaista koristi, te započinjem public wave. Bilo bi lepo da navedete koju reč o sebi, gde se nalazite i u koje svrhe koristite (ili zašto ne koristite) Wave, da dodate još korisnika u ovaj wave, pa da vidimo kako funkcioniše ova alatka za saradnju i komunikaciju. Testiranje počinje… sad! 

I krenuli smo. Ako smo mi surferi na ovim Google talasima, onda ova daska za surfovanje koju nam Google nudi ima HiFi uređaj, brzinomer, player, i ko zna šta sve nema, ali ja ipak želim samo dasku i prostor za surfovanje.

Brzina rada, manje više može da bude faktor odbijanja od korišćenja Google Wave, ali ako uzmemo u obzir da je ovo samo preview, onda je logično nadati se da će to biti brže kad bude makar beta verzija.

Preglednost, odnosno nepreglednost je drugi problem. Kako je jedan od sagovornika na ovom wave-u primetio, biće mu potreban ekran od 100 inča da bi mogao sve da prati.

Korišćenje Google Wave zahteva disciplinu. Ne smete tek tako kliknuti bilo gde i odgovoriti. Ako to ipak uraditi vrlo brzo će jedna nit diskusije da se razlomi na više odvojenih delova i tako vi zapravo nemate pravu sliku o toku razgovora. Morate kliknuti na donju liniju poruke na kojuželite da odgovorite kao što pokazuje sledeća slika, da bi mogli da nastavite tu diskusiju. Ako samo kliknete iz menija na Reply, vaš odgovor biće stavljen na kraj wave-a.

Ipak da ne bude da samo kritikujem, Google Wave ima i nekoliko, na prvi pogled korisnih koncepata.

Pre svega moguće je editovati tuđi odgovor, tj poruku. Ovo svakako nameće pitanje verodostojnosti poruke jer Google Wave ne pokazuje ko je editovao poruku. Takođe deo poruke ili cela se može obrisati od strane nekog sledećeg učesnika u wave-u. Uz sve prednosti ovakvog zajedničkog rada na tekstu, odsustvo kontrole nad izmenama, i odsustvo traga o izmenama može biti ozbiljan nedostatak i mogućnost da neko nameće svoj stav. Google Wave doduše ima “player” opciju koja omogućava interpretaciju sadržaja wave-a kroz vremensku dimenziju, odnosno da odgledate kako je tekao razgovor. Nameće se pitanje ko će to zaista i proveravati?

Druga dobra mogućnost je da možete duplim klikom bilo gde u poruci sagovornika postaviti svoj odgovor unutar njegove rečenice. Na taj način možete dati odgovor koji je vezan za tačno određeno mesto u izvornoj rečenici.

Mogućnost da vidim šta sagovornik kuca je simpatična ali po meni i previše high-tech a ne baš korisna.  Naime, mene ne interesuje kako neko otkucava svoje misli i kako je došao do onoga šta će saopštiti, da li briše ili ne briše slova, nemam sindrom “balkanskog špijuna”, mene interesuje šta je saopštio nakon svog dumanja. A u tom slučaju me baš briga da li je menjao reči, brisao, popravljao itd. Moje prethodne poslodavce s obzirom na njihovu paranoju (zamislite direktore koji imaju vremena da pregledavaju logove da bi videli šta pišu njihovi zaposleni po netu – da postoje i takvi) , ova opcija bi verovatno fascinirala, i možda bi zdušno uveli Google Wave u svoje poslovanje, ali pravim menadžerima, tim liderima, projekt menadžerima, kreativnim timovima, mentalni tok i tajne formiranja misli manje su bitne od finalnog rezultata – promišljene i jasno izrečene misli. Sa aspekta efikasnosti ova opcija je besmislena.

Sve u svemu, posle malo korišćenja, koje je nedovoljno za konačni sud, isključivo iz ugla nekog ko se bavi biznisom na način da je prioritet efikasna i jednoznačna komunikacija, Google Wave ne ipsunjava moja očekivanja.

Nepreglednost diskusija, mogućnost da se razvije nekontrolisano u više pravaca a da opet svi učesnici i dalje govore o istoj stvari, potreba za disciplinom u korišćenju, razlozi su zbog kojih mi korišćenje Google Wave deluje pre kao gubljenje vremena nego kao alat za efikasniju komunikaciju. Osim toga Google Wave nije povezan sa Google Mail-om niti sa Google Talk-om što meni veoma smeta.

Kao alat za  brainstorming, Google Wave, uz poštovanje nekih pravila  (zabrana brisanja tuđih reči i disciplina u odgovaranju), nudi solidnu platformu naročito za virtuelne timove i druge geografski raspršene timove.

Za sada, Google “talas” je za mene više nalik na cunami koga se treba kloniti ako imate pametnija posla u svom životu. Ako ni zbog čeg drugog onda zato što je nova igračka koja može odvući pažnju od životno bitnijih stvari. Kriza je, i biće ovo teška zima a Google Wave je još nezreo da nam na efikasan način pomogne da efikasnije timski sarađujemo i iskoristimo bolje svaki trenutak na poslu. Kao nova tehnološka igračka, za one koji imaju vremena da se njome bave, svakako je izazovna.Slični tekstovi:

• Google+ vs. Facebook: hleba i igara
• Google prati pandemiju gripa
• Mobilna kancelarija
• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Zero inbox

Google je definitivno inspiracija za kreativne.

Ovaj video kreirala je kompanija Saatchi Moscow za Google da bi privukli ruske korisnike da koriste GMail. Ideja kojom je prezentovan GMail u ovom spotu bazira se na “papirnom prototip modelu“, korisnoj metodi za dizajniranje korisničkog interfejsa.

Spot je bio u finalu Idea Festivala 2008, i dobio više nagrada (Gold for Interactive Special Projects in ADCR 2008 (Art Directors Club Russia),Grand Prix for Interactive in Golden Hammer 2008 and Silver at ‘Red Apple Unlimited’ Advertising Moscow Festival).

Google sapun za studente

Još jedna interesantna PR akcija sprovodi se u Rusiji. Na Internetu kruže slike GMail sapuna (Мыло Gmail) a paralelno sa tim štamapne brošure i sapuni sa žigom GMail se šire među studentima. Na sapunima je reljefni logo GMail a brošura sadrži informacije o GMail uslugama.

Direktor za odnose s javnošću Google Rusija, Ala Zabrovskaja (Алла Забровская), kaže da je  ”Gmail sapun” – interaktivni događaj za studente, čiji je cilj promovisanje GMail, pri čemu se koristi sličnost reči e-mail i sapun u ruskom slengu. Naime na ruskom se sapun piše “мыло” i izgovara skoro slično kao “mejl”.

Jedna od konkurentnih prednosti Gmail-a je moćan spam filter, tako da ovaj sapun na ruskom zove” najčišći sapun “. S druge strane, pod sloganom” Clean Up the World “, kompanija se bori za čistiji svet. Studenti dobijaju paket sa sapunom sa Gmail znakom i mogu slati svoje video materijal akcijama na YouTube.  Na YouTube kanalu GmailMylo’s Channel već je moguće videti kako studenti peru spomenike, moskovski metro, itd.  Akcija je pokrenuta 24. januara 2008. na Dan studenata na univerzitetima u Moskvi i St. Petersburgu.

Ideja, međutim, nije nova, jer je sličnu ideju imao još 2005. mail servis mail.ru, ali nije realizovana.Slični tekstovi:

• Cuki no kokoro
• Google+ vs. Facebook: hleba i igara
• Sloboda, Internet i mi pilići, obični korisnici
• Google prati pandemiju gripa
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube

Broj pretraga u toku sezone gripa je veći kao što je broj pretraga o alergijama veći u sezonama alergija ili broj pretraga u vezi sa opekotinama sunca u toku leta.

Prema tvrdnjama iz Google, broj pretraga o gripu je u vezi sa brojem ljudi koji imaju simptome gripa. rezultati su objavljeni i u časopisu Nature, a online na adresi http://www.google.org/flutrends možete pratiti napredovanje gripa. Srbije i uopšte ex-yu država ovde nema, još uvek.

Ako se ova tvrdnja pokaže tačnom, na pomolu su neke sasvim nove forme istraživanja društvenih pojava na osnovu broja pretraga. Šta bi se desilo ako analiziramo broj pretraga za reči tipa “zdravstvena zaštita”, “nasilje u porodici”, “pravo na slobodu govora”, “povreda na radu”, “nacionalizam”, “fašizam”, “moralne dileme vlasnika bmw-a” Ja sam malo istraživao… istražujte i vi, posetite stranicu Google Trends http://www.google.com/trends. Imajte na umu da ovaj alat ne beleži pojmove koji se pretražuju manje od 1000 puta dnevno. Za finije istraživanje i sa manje popularnim frazama koristite google Insights for Searchhttp://www.google.com/insights/searchSlični tekstovi:

• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Poslednji web radovi
• Sveža XML-RPC ping lista
• Online reputacija
• Google+ vs. Facebook: hleba i igara

Google navodi da i ako niste državljanin SAD odnosno živite u nekoj drugoj državi, verovatno imate udeo u autorskim pravima u SAD-u u sledećim slučajevima:

• Vaša knjiga je izdata u Sjedinjenim Američkim Državama;
• Vaša knjiga nije izdata u Sjedinjenim Američkim Državama, ali Vaša država ima uspostavljene odnose u vezi autorskih prava sa Sjedinjenim Američkim Državama s obzirom da je članica Bernške konvencije, ili
• Vaša država je imala uspostavljene odnose u vezi autorskih prava sa Sjedinjenim Američkim Državama u vreme izdavanja knjige.

Pretragom na http://books.google.com lako možete pretražiti knjige i proveriti da li je vaša knjiga već uvrštena u Google bazu. Možete koristiti i sledeću formu za pretragu:

Sledi izvod osnovnih informacija sa Google sajta:

O čemu je tužba?

Ova tužba uključuje Google-ov Projekat biblioteka. 2004. g. Google je objavio da je sklopio ugovore sa nekoliko biblioteka u vezi digitalizacije knjiga, uključujući knjige koje su zaštićene američkim Zakonom o autorskim pravima koje se nalaze u kolekciji tih biblioteka. Nekoliko autora i izdavača su pokrenuli ovu tužbu protiv preduzeća Google uz tvrdnju da je Google prekršio njihova autorska prava vršeći digitalizaciju njihovih dela bez prethodnog ovlašćenja. U odgovoru na tvrdnje autora i izdavača o kršenju njihovih autorskih prava, Google tvrdi da je digitalizaciju knjiga i prikazivanje isečaka ili nekoliko redova teksta iz knjiga dozvoljeno u skladu sa doktrinom iz američkog Zakona o autorskim pravima o „pravednoj upotrebi”. Umesto da pristupe rešavanju pravnog spora u vezi toga da li su digitalizacija i prikazivanje knjiga koje je Google uradio dozvoljeni u skladu sa američkim Zakonom o „pravednoj upotrebi,” stranke su donele odluku da sklope Poravnanje.

Zašto stranke sklapaju Poravnanje?

Nakon dugih istraživanja koja su proveli Tužitelji i Google i nakon više od dve godine pregovora o Poravnanju, stranke su pristale da sklope ovo Poravnanje. Poravnanjem se parnični postupak rešava tako što sud ili porota ne odlučuju u korist tužioca ili strane koja je tužena. Poravnanjem se strankama u postupku omogućuje da izbegnu troškove i rizik od suđenja.

Ko je uključen u ovo Poravnanje? U Kategoriju u Poravnanju uključena su sva lica i subjekti koji od 5. januara 2009. g. imaju udeo u autorskim pravima u SAD-u na jednu ili više knjiga koje su „implicirane upotrebom” koja je ovlašćena u skladu sa Poravnanjem.

Prvo, imate „udeo u autorskim pravima u SAD-u” ako posedujete ili imate ekskluzivnu licencu u autorskim pravima koja su zaštićena američkim zakonom o autorskim pravima. Na primer, ako ste autor i niste potpuno preneli sve Vaše udele u autorskim pravima na drugo lice ili subjekat ili napisali knjigu kao poručeno delo u tom slučaju imate udeo u autorskim pravima u SAD-u na Vašu knjigu. Takođe imate autorsko pravo u SAD-u na knjigu ako imate ekskluzivno pravo na izdavanje te knjige u Sjedinjenim Američkim Državama ili imate zakonsko pravo da tužite drugu osobu zbog kršenja vaših prava na knjigu. Nekoliko lica mogu imati udele u autorskim pravima u SAD-u na istu knjigu, kao što su koautori, autor i izdavač i naslednici autora.

Drugo, imate udeo u autorskim pravima „impliciran upotrebom” koja je ovlašćena u skladu sa Poravnanjem ako je pravo koje imate ono koje će Google koristiti upotrebom knjige. Te upotrebe bi uključile reprodukciju ili prikazivanje bilo kojeg sadržaja te knjige. (Na primer, ako posedujete prava na audio ili video prezentaciju knjige, udeo u autorskim pravima nije onaj koji je „impliciran upotrebom,” a Vi niste uključeni u Poravnanje.)

Detaljne informacije:

Ugovor o poravnjanju Google pretrahe knjiga: http://books.google.com/intl/sr/googlebooks/agreement/

Poravnanje ya Google knjige: http://www.googlebooksettlement.com/ 
na ovom sajtu imate sve obrasce i objašnjenja.
Proverite deo “Pomoć” http://www.googlebooksettlement.com/help/bin/answer.py?answer=134644&hl=sr

Ako već imate google nalog registra knjiga možete odmah prijaviti svoje delo ovde.

Ako niste, registrujte se ovde. Imajte na umu da ovaj nalog nema veze sa ostalim Google uslugama i nalozima!Slični tekstovi:

• Google prati pandemiju gripa
• Egziperi – Mali princ, posveta
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Google+ vs. Facebook: hleba i igara
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube