Saša Jovanović » Ideje

Potraga za srpskom Silikonskom dolinom

Saša Jovanović — Wed, 16 Nov 2011 15:57:32 +0000

Pre tridesetak godina na ulazu u Niš pisalo je “dobro došli u grad elektronike”. U to vreme Elektronska industrija je držala korak sa svetom, Honeywall je otovrio fabriku u Nišu, vojska se snabdevala vojnom optikom i elektronikom iz Ei Sova, a Elektronski fakultet u Nišu stvarao je možda najbolje kadrove u oblasti elektronike. Ujedno to je bio jedini Elektronski fakultet u tadašnjoj SFRJ, ustanova koja sada slavi 50 godina postojanja. Razlika nije bila samo u imenu već i u težištu u edukaciji. Meni je tada sve bilo novo i fantastično ali se nekih stvari ipak sećam, a one su išle u korak sa vremenom.

Druga svetla tačka bio je institut “Mihajlo Pupin” gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina zahvaljujući dr Miomiru Vukobratoviću napravljen je prvi egzoskelet i osmišljen teorijski koncept zahvaljujući kome danas postoje humanoidni roboti koji umeju da hodaju, trče ili se kreću uz stepenice. Naime, tada, u okviru takozvane Beogradske škole robotike, 1969. godine dr Miomir Vukobratović je objavio tezu koja je postala svetski poznata kao “Tačka nula momenta”. Tačka nula momenta je teorijski model kretanja humanoidnog robota koji mu omogućava da ostane u ravnoteži prilikom kretanja, iako na njega deluju brojne sile koje ga teraju da padne, i na ovom modelu se i danas zasniva kretanje svih vrsta humanoidnih robota. U to vreme nigde u svet u nije postojao robot koji je mogao da hoda. Posle su usledili “Star Wars” i androidi su kroz filmsku industriju ušli u našu svest, a zahvaljujući Guglu jedan operativni sistem nazvan android danas pokreće najveći broj smartfona.

Kako se sve to završilo, sada svi dobro znamo, i ma koliko bilo sada opravdano kritikovati tadašnje pokušaje proizvodnje domaćih računara, jedno je nesporno: postojao je entuzijazam da se stvori domaći proizvod a ne da se sklopi od uvezenih i tada na lošem glasu “žutih” komponenti. Raspad države, ratovi, hiperinflacija, doveli su do odlaska iz zemlje ogromnog broja mladih i pametnih ljudi. Oni koji su ostali, ili su prekasno rođeni, ili nisu mogli otići ili su verovali da će ovde biti bolje ili su jednostavno želeli da baš ovde nešto dobro urade.

Entuzijazam se iz velikih državnih, ustvari “društvenih” fabrika preselio u male oaze koje čine po nekoliko pojedinaca sa idejama i energijom. U to ne ubrajam one koji se bave presipanjem iz šupljeg u prazno od konferencije do konferencije, teoretisanjem na srpskom o onome šta su čitali na engleskom, niti pojedince i firme čiji poslovi, ili Internet poslovi donose korist samo njima lično. Osim njih postoji manji broj onih koji su i dalje u Srbiji i stvaraju nešto šta se kupuje i u svetu, bilo da je to softver ili čak roboti, kakve pravi jedna fabrika u Platičevu.

Da li će te oaze ostati samo ostrva života u pustinji osrednjosti ili će doći do koncentracije znanja? Gde će se ona desiti? Nakon što se sve šta vredi počelo seliti ka finansijskom centru Srbije, Beogradu, bilo je očekivano da se ta koncentracija znanja i inventivnosti pojavi u Beogradu. To se očigledno nije desilo. Beograd voli brz obrt novca. Neko vreme mi se činilo da će to biti Novi Sad, gde sam video neverovatnu koncentraciju programera i za naše uslove ogromne firme sa nekoliko stotina programera. Ni to se nije desilo. Ispostavilo se da su to uglavnom outsourcing firme. Novi Sad ne voli da rizikuje. U ovom trenutku teško je predvideti gde može doći do koncentracije znanja, kreativnosti i inovativnosti. Još je teže uočiti svetski vrednu ideju. Malodušnost i apatija zahvatile su i znanje, inovativnost i kreativnost, i ona propada u trci sa egzistencionalnim problemima. Neretko možete čuti kako neko ubeđuje druge da je inovacija ustvari samo malo bolje modifikovanje neke postojeće ideje. Možda za njih, ali ustvari to nije ništa drugo do običnog opravdavanja za nedostatak istinske inovativnosti.

Na državu se naravno ne valja oslanjati. Od silnih tehnoloških parkova koji su najavljivani ni traga ni glasa, nestali su i pre nego su nastali, i poslednja nada je privatna inicijativa. Od banaka i privatnih “lovatora” teško da će neko sa dobrom idejom dobiti podršku, za strance smo i dalje atraktivni i nekih investicija je već i bilo.

Ali, osnovno pitanje, gde će se i da li će se pojaviti u Srbiji nova “Silikonska dolina”, ostaje bez odgovora. Možda je trenutak da se ideje udružuju bez čekanja na državu da stvori pozitivno i stimulativno okruženje, bez čekanja na ljude sa novcem da prepoznaju šanse u inovacijama, i da ljudi sa idejama sami stvore novu Silikonsku dolinu, virtuelno povezanu, zašto da ne, Srbija je mala zemlja? Jer, ako mi ovde prestanemo da smišljamo nove ideje, i postanemo samo imitatori već viđenog, što smo sada, samo ćemo postati još veća rupa sa amputiranom kreativnošću.

Ako imate ideje, verujete da su bolje nego išta šta postoji, strast da ih ostvarite ili jednsoatvno želite da učestvujete u timovima koji će ovakve ideje realizovati – javite se. Ostavite komentar. To je dovoljno za kontakt.

Slični tekstovi:

WHY – Ploveća vila

Saša Jovanović — Sat, 20 Feb 2010 21:15:46 +0000

U susretu sa čudesnim, reagujem uvek na isti način – ne mogu prestati da o tome razmišljam. Čuo za ovo i odmah počeo da tragam po Internetu za informacijama dok ih konačno nisam pronašao.

Reč je o prelepoj jahti-vili neverovatnog oblika – pdoseća pomalo na ribu list, ili ražu, ili najpreciznije (ali lišeno simbolike) na ploveći trouglasti hotel.

No da ne pričam previše, pogledajte ova dva filma. I uživajte, ovo je zaista prelepo. Izuzetna kombinacija arhitekture, pomorskog inženjeringa i savršena igra prostora, svetlosti i senke.

Više informacija možete naći na zvaničnom web sajtu: Wally Hermès Yacht

Slični tekstovi:

1968

Saša Jovanović — Sat, 13 Feb 2010 13:25:36 +0000

“Nikad ne objašnjavajte šta radite. Na taj način gubite mnogo vremena, a tek retko kad će se dogoditi da vas shvate. Pokažite im delima, a ako ne razumeju, ko ih jebe, možda ih pridobijete svojom novom akcijom”

- Abbie Hoffman, Revolution for the Hell of It, 1968

Šta znači biti šezdesetosmaš i šta znači šezdesetosmaš danas? Neki tvrde da je to nešto loše, neki koji su bili stariji od mene u to vreme, a neki drugi da je to nešto izuzetno dobro.

Ja znam sledeće:

To je bila godina globalnih promena. Prehodne velike promene bile su 1848, ali su zahvatile samo Evropu stvarajući jedan novi, ipak bolji svet od prethodnog. Nisam ni tada u njima učestvovao ali verujem da je to tako.

A šta je sa šezdesetosmom i zašto je neki vole a neki mrze.

Po nekima to je bila godina droge, sexa i rock’n'rolla. Ok, Frojd bi imao objašnjenje što bi nekome smetala takva šezdesetosma. On je sve objašnjavao kroz sex

Međutim, to je bila i godina atentata na Martina Lutera Kinga Jr, Roberta Kenedija, pobune na nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke u Čikagu, Praškog proleća i studentskih protesta u celoj Evropi, antiratnog pokreta, ofanzive Tet u Vijetnamu, Black Powera, avangardnog pozorišta, uzleta ženskog pokreta, okupacije Čehoslovačke, početak kraja Sovjetskog Saveza. Spontani (ili ne) ustanci javljali su se šriom sveta od Njujorka, Čikaga pa sve do Berlina, Praga,Varšave, Tokija, meksika, pa i Beograda. Jedna veoma značajna karakteristika učinila je ovu godinu posebnom: svet je pratio promene uživo, putem televizijskih prenosa i tako su ovi protesti postali “globalan” događaj. Posle 1968-e, svet više nije bio isti. Današnji svet svoj izgled duguje toj godini.

The History Channel: 1968

Šta imamo danas? Godine 1968 crnac, Martin Luter King Jr, borac za prava crnaca je ubijen, 40 godina kasnije, afro-amerikanac (više nije korektno koristiti naziv “crnac”) Barak Obama postao je predsednik Amerike, globalnost događaja je postala neraskidivi fenomen današnjice, zapravo, svakodnevnica, žene imamo u većini zemalja na vodećim pozicijama, koristeći Internet oslobađaju se stega i osvajaju slobodu Iranci i Kinezi dok njihove vlade uzaludno pokušavaju da im uskrate pristup Internet lokacijama koje su po njima štetne. Bitef, osnovan 1967. postao je tradicija.

Šezdesetosmaši dugo nisu bili omiljeni, a treba to i razumeti. Tih godina nije se smelo demonstrirati kao sad, čim nekom padne na pamet. To je bilo izuzetno smelo i ravno revoluciji.

Da ne dužim, pročitajte tekst Đerđa Konrada o šezdesetosmoj. I odslušajte Azru.

Iz samo meni znanih razloga, ja veoma volim šezdesete godine…Slični tekstovi:

Život posle Interneta

Saša Jovanović — Tue, 01 Dec 2009 00:35:43 +0000

Juče, od 22h do malopre nisam imao internet. SBB jednostavno nije radio, a informacije iz njihove tehničke podrške bile su oprečne. Moram priznati da sam se osećao prilično odsečenim od sveta, jer je internet postao sastavni deo mog posla i života. Međutim, dok je za neke od nas, poput mene, svakodnevnica, mnogima je potpuno beskoristan. Isto je i sa kompjuterima. Ključni problem i interneta i kompjutera je što su oni zavisni od čoveka i najčešće su podskup ljudskog iskustva osobe koja sedi ispred njega. Da bi zaista postali korisni moraju postati sastavni deo uobičajenih mašina i uređaja i takvi da za njihovo korišćenje nije potrebno posebno znanje.U prilog ovoj tvrdnji, da vidimo kako je izgledalo uređivanje teksta u DOS programu Chi Writer:

Danas kada čak i tekst procesor (Word recimo) mnogi od nas zamenjuju online tekst procesorom, i pritom njihove osnovne opcije koriste bez razmišljanja a rezultat je vidljiv i pre štampanja, ovakav korisnički interfejs teško da bi većina korisnika razumela i umela da koristi. A on je u to doba bio “grafički”, tj wysiwyg tekst procesor, za razliku od nekih drugih, Word Star, TeX itd.

Kao što danas malo ko zna ijednu DOS komandu, a nekad bez toga nije mogao koristiti kompjuter.

Ali da ne bude zabune – nisam sentimentalan, naprotiv. Fasciniran sam napretkom tehnologije. I njenim ulaskom u sve sfere života.

Tehnologija. Visoka tehnologija. Nekad su te reči označavala nešto šta se povezivalo sa naučnicima u belim mantilima. Danas je dostupna svima, i izašla je iz okvira fabričkih hala i vojnih istraživačkih programa.

Tehnologija vredi tek onda kad je mnogi mogu iskoristiti a da ne moraju znati ni kako to funkcioniše.

Šta će biti sa nama posle Interneta?

Da li je iko mogao zamisliti da će biti izmišljena savršenija sprava za komunikaciju, od telefona, onda kad je telefon pronađen? Ili od radio stanice? Od televizije i videofona? U vreme nastanka i korišćenja to je bio vrh komunikacione tehnologije. Danas je to internet i njegova sprega sa mobilnim telefonima.

Šta će biti sledeće?

Da li je tehnološki internet komunikacija savršenija od telefonske? Svakako jeste. Da li je filozofski posmatrano, ona realniji odraz žive komunikacije? U neku ruku i nije! Telefon (običan fiksni) i dalje mogućava komunikaciju u realnom vremenu dok internet i mobilne komunikacije digitalizuju zvuk i sliku, kodiraju na jednoj strani, dekodiraju na drugoj strani i imaju kašnjenje.

Mentalna vežba

Zamislite buduću tehnologiju koja će biti namerno “osiromašena” da bi pružila jedan viši kvalitet. To se dogodilo sa sa filmom i televizijom. Kvalitet slike je manji nego na filmskoj traci ali su koristi nemerljive. Koja je sledeća komunikaciona tehnologija?

Budućnost kompjutera

Na početku kompjuterske ere kompjuteri nisu imali ekrane. Bilo je nekih lampica, završavali su posao za koji su bili programirani, a eventualni ispis je bio na papiru. Na štampaču. Smešno ili ne, jedan od prvih kompjutera koje sam sastavio, kada sam ih počinjao prodavati, morao sam sastaviti i instalirati bez monitora. Kupac nije tražio monitor, ja nisam poručio, a drugi nisam imao. Ali imao sam štampač I mogu vam reći da je korišćenje kompjutera bez ekrana moguće, ali užasno naporno LOL.

Da li će budući kompjuteri imati ekrane i kakve? Trodimenzionalni ekrani već su se pojavili na tržištu, ali već smo okruženi kompjuterima koji nemaju nikakav ekran ili specijalizovane i uprošćene displeje. U automobilima recimo.

Sasvim je izvesno i da tastatura i miš neće biti neophodni. Interfejs koji prepoznaje pokrete ili glasovne komande već postoji.

Kompjuteri će sasvim sigurno dobiti na hiljade ili milione varijacija i spustiti se u naš svakodnevni život, u obične predmete. Kucanje adresa da bi od drugih umreženih kompjutera dobili neku informaciju neće uvek biti neophodno. Mreže će postati složenije i samoorganizovane. O jednom takvom inovativnom pronalasku sam već pisao na ovom blogu – o Siftablesu.

Mentalna vežba

Zamislite mogućnosti običnih uređaja koji će biti povezani kako međusobno, tako i sa Internetom. Veš mašinu koja sama bira program pranja preuzimajući uputstva sa Interenta, recimo. Ili mikrotalasna, hladnjak. Programski jezik JAVA nastao je na takvoj ideji.

Materijalizacija nematerijalnog

Sasvim uobičajeno, danas čuvamo ogromne količine dokumenata u elektronskom obliku a samo po potrebi ih štampamo – u koloru. Pravi izazov, međutim, biće kada bajtove pretvorimo u materiju koja ima trodimenzionalni oblik. Zamislite svet u kome “printeru” (za koji se koristi najpribližnija reč “fabrikator”) pošaljete informaciju i on stvori trodimenzionalni predmet koji vam je potreban. Pretvaranje bitova u atome. Kutiju, igračku, čaše za goste… Fantastika? Za nas, obične ljude – da. Za laboratorije i patentne zavode – ne. To se već radi. Proverite – sjajne stvari se kuvaju na MIT Media Lab. Danas muzika i knjige, sutra predmeti?

Mentalna vežba

Zamislite šta bi voleli da možete skinuti sa interneta i napraviti na svom personalnom fabrikatoru.
Robert Šekli je u delu “Savršena planeta” osmislio uređaj koji materijalizuje ženu. Po potrebi. Nema svađa i uvek je mlada. Ok, šovinistički, ali mašta je bezgranična a i žene mogu i umeju maštati… Nemojte preterivati

Za ovaj članak to bi bilo dovoljno…

Uživajte u raskošnim mogućnostima budućnosti koja je već počela.

I, da, apsolutno sam siguran da će se pojaviti NEŠTO šta se neće zvati Internet i šta će biti još impresivnije od Interneta. Brzina kojom tehnologija napreduje možda nam omogući da za života to i vidimo. Možda nećemo potpuno razumeti i onako matori ćemo možda tvrditi da je to glupost koja otuđuje ljude od ljudi i od sveta, ili previše moći daje mašinama, ali mi se svakako nećemo mnogo pitati tada Slični tekstovi:

Čitaj mi!

Saša Jovanović — Tue, 12 May 2009 15:24:30 +0000

Od ponedeljka 11. maja posetiocima portala Radio-televizije Vojvodine (www.rtv.rs) dostupan je servis za vokalizaciju teksta, “Čitaj mi!”, koji nudi mogućnost pretvaranja svih tekstualnih sadržaja u glasovne i njihovo slušanje u audio formatu.

Sve pohvale ekipi RTV i FTN !!!

Pročitajte kompletnu vest na sajtu RTV.Slični tekstovi: