Od Niša do Beograda – đene đene. Od Beograda do Novog Sada i sam Novi Sad – užas.

Ali o tom potom.

Imao sam predivno društvo pa je putovanje bilo zanimljivo a čim uđoh u stan, izađoh na svoj Google mail, kad tamo – mater mu, opet je Google nešto promenio, nudi mi nekakav Buzz. Ma dokle će me više iznenađivati, posle onog glupavog Wave-a, pomislih da je to samo još jedna bezvezna novotarija.

Simpatično. Sweet! Check out Buzz…

Odlično: mikroblogovanje kao na twitteru, facebook status update… lepo lepo i sve to integrisano sa mailom i odmah imam nekoliko ljudi koje pratim i koji mene prate.

Kažu da se može povezati sa Twitter, Flickr, Picasa, Google Reader… šteta što nema vezu sa facebookom.

Navodno, prednost Google Buzza u odnosu na druge društvene mrežebiće mogućnost relevantnost sadržaja i rangiranje u okviru društvenih mreža. Korisnici Google Buzza mogu da vide kompletan sadržaj postavljen od strane onih koje “prate”, ali istovremeno mogu da vide i sadržaj korisnika koje „ne prate“, ukoliko se njihovim prijateljima dopao sadržaj ili su ga komentarisali. Da, to sam odmah uočio.

Uključene su i neke funkcije za učenje – možete naučiti Google Buzz da prepozna šta vi smatrate interesantnim sadržajem jednostavnim pritiskom na taster “not interested”, ukoliko nisu zainteresovani za preporučene informacije koje su im stigle. To doduše nisam video jer koristim Google Chrome, za mene to ako ne postoji u ovom browseru i ne postoji.

Pročitah na B92 da je Google je ponudio i aplikaciju za mobilne uređaje koja može povezuje GPS uređaj i Buzz čime se ostvaruje lokacijski servis. Neko mi nedavno reče “zašto ne koristiš twitter da ljudi znaju gde se nalaziš jer si stalno u pokretu”. Možda je ovo rešenje?

Divan novi svet, iz te “omražene” Amerike.

A sad natrag u Srbiju, sa početka priče.

Gde su pobogu komunalci kad treba da se čisti sneg? Umeju da štrajkuju (uz kuvano vino koje je sindikat obezebedio štrajkačima), ali ne umeju da zarade svoju platu!

Prve pahulje snega isterale su vozila za čišćenje snega na autoput već kod Aleksinca, na deonici od Aleksinca do Ražnja, inače poznatoj po stvaranju snežnih smetova. U Beogradu prilično čisto na ulicama. A čim smo izašli iz Zemuna – haos, i što dublje ulazimo u srce Vojvodine sve do samog Novog Sada, nigde nijednog jedinog vozila koje bar posipa so po kolovozu ako ne čisti sneg. na prilazu mostu kod Beške, onom jezivom izgrbavljenom mostu koji nikako da se sruši, ali nikako ni da se popravi nikakva svetlosna signalizacija, zatim suženje puta obeleženo crveno belim znakovima sa tek ponekim svetlom. Užas!

Jadno za srpsku Atinu. Minus, jedinica i to kao vrata!

Ok, ok, nije isto Buzz i Sneg, ali makar zarad ovih stotina hiljada ljudi koji žive ovde, i onih hiljada koji su bili na neočišćenom putu, makar iz ljubavi prema ljudskom rodu, humanosti, političkih poena, političari isterajte mater mu one koji treba da čiste sneg na ulice! A ne kao za svetog Nikolu da izađu tek sutradan u 11 sati prepodne, kad su se naspavali. Alo Lale, ima stvari koje ne mogu baš da čekaju dok razmislite šta ćete. Ili vodite grad i teren koji ste “osvojili” kako treba ili mrš!Slični tekstovi:

• Etikecija i borbena strategija
• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Google prati pandemiju gripa
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Prvi blog iz svemira

To me neodoljivo podseća na misiju i progon Đordana Bruna. Da se podsetimo:

Đordano Bruno, dominikanski sveštenik, bio je vesnik zore koja je osvetlila srednjevekovni mrak.
Napustio je svoju zemlju tražeći plodno tlo za svoje ideje, ali je proteran iz Engleske, Francuske i Nemačke jer je smatran opasnim čovekom – imao je sopstvene stavove, u svojim istraživanjima se oslanjao na razum, izražavao je poverenje u činjenice, usuđivao se da raspravlja o stvarima, da istražuje. Uhapšen je zbog propovedanja da pored ovog postoje i drugi svetovi, da ne psotoji samo jedno sunce, da se oko drugih sunaca okreću drugi svetovi, verovao je u pluralitet svetova, u kružno kretanje planeta, u heliocentričnu teoriju. Zbog izražavanja svojih uverenja i misli bačen je u tamnicu na šest godina. Nisu mu bile dozvoljene knjige, prijatelji, niti bilo kakve posete, nije mogao dobiti ni papir ni olovku. Naposletku je inkvizicija zatražila da mu ona sudi. Protiv njega je vođen proces, ekskomuniciran je i osuđen na spaljivanje.

Šesnaestog februaru, 1600. godine Crkva je spalila ovog velikog čoveka. Onima koji su mu izrekli presudu rekao je: „Sa većim strahom vi meni izričete presudu nego što je ja primam.“

Ljudi nisu razumeli njegove reči i smatrali su ih opasnim po sistem.

Od tada nas deli 410 godina a svet se nije mnogo promenio. Lomače su doduše zamenile druge metode ali strah od novog i nepoznatog, zabrane i kazne su prva reakcija u susretu sa jevanđelistima nepoznatog sveta.

Već petnaestak godina širom zemaljske kugle, pa i kod nas, mala grupa ljudi propagira viziju modernijeg sveta, efikasnijeg i izazovnijeg poslovanja. Ali i zabavnijeg. Korišćenjem Interneta i na Internetu. Kao i uvek, promene su spore i uvek je prva reakcija – otpor.

Tako je još pre nekoliko godina u Telekomu i većini velikih preduzeća javno objavljen i zaposlenima stavljen na znanje i uvid spisak zabranjenih programa koji su administratori uredno popunjavali novi softverom i internet lokacijama. Kako bi koji softver ili Internet servis bio zabranjen i kako bi zaposleni pronašli način da zabranu zaobiđu, tako se spisak povećavao.

A onda su prateći trend nerazumevanja i mnogi manji igrači, pa čak i softverske firme, i vođene naopakim shvatanjem biznisa počeli u svoje pravilnike ubacivati raznorazne besmislene zabrane, čak eksplicitno navodeći spisak servisa: „publikovanje informacija putem: Internet socijalnih mreža (facebook, linkedin, myspace, twiter i dr.), web sajtova (youtube, lični sajtovi, forumi, blogovi i sl.)“

Zaposlenima se zabranjuje da javno iznose svoje stavove o preduzeću, poslovanju i slično a sve pozivajući se na “poslovnu tajnu” i to čak i uslovnom obliku „iznošenja u javnost sopstvenih mišljenja i stavova koji su naneli ili mogu da nanesu štetu poslodavcu“ gde te naravno kadija (poslodavac) tuži i kadija ti sudi, na osnovu svoje procene o mogućoj šteti čak i kada ona ne postoji. Vladavina strahom kad se ne zna za bolje. Kako  u takvim preduzećima organizovati sindikat ako je zabraženo iznošenje ličnog stava i mišljenja i zapravo se insistira na bespogovornoj poslušnosti?

Šta je sa prezumpcijom nevinosti? Pa ne važi ona samo za krivična dela, to je jedna od elementarnih sloboda.

I može li preduzeće ograničiti bilo kome slobodu misli i izražavanja misli? Svaki ustav je garantuje kao elementarno pravo.

Poslovna tajna? Ma dajte, pa većina biznismena ne zna šta je poslovna tajna. Najveća poslovna tajna su im obično plate zaposlenih, ne dao vam Bog da se usudite da kažete kolika vam je plata. Ne može se tek tako sve podvesti pod poslovnu tajnu. Poslovna tajna je ako javno kažete da vas poslodavac maltretira? Da niste zadovoljni?

Zabranjuje se i igranje kompjuterskih igara! Pročitajte članak o tome na Infostudu o igranju kompjuterskih igara u pauzi. Istraživanje jasno pokazuje da “zaposleni kojima je igranje igara bilo dozvoljeno pokazali pozitivnije stavove prema poslu i preduzeću u poređenju sa zaposlenima kojima to nije bilo omogućeno.”

Sve ove zabrane imaju još jednu dimenziju u kojoj se vidi da oni koji ih propisuju ne shvataju prirodu poslovanja, ljudi i Interneta. Na Internetu smo, naime, svi anonimni. Samo smo dobrovoljno ne-anonimni. Ne postoji način da se spreči iznošenje nepovoljnih informacija po preduzeće, a kad se desi, nije uvek moguće nedvosmisleno identifikovati izvor informacije.

Zabrane jednostavno ne funkcionišu. Ali džaba što psiholozi kažu da svaka zabrana potencira dodatnu želju za konzumiranjem zabranjenog, i džaba što još u Starom zavetu imamo primer da zabrana samo izaziva želju da se zabranjeno konzumira, uvek će neko negde misliti da je dovoljno moćan i da može zabranama kontrolisati ljude. U poslovnom okruženju, zabrane su najčešće kontraproduktivne.

A edukacija je zakon – da se menadžeri češće i permanentno edukuju bolje bi shvatili mogućnosti i razumeli ono šta im je sada nepoznato.

A do tada, ostaje kao važna činjenica za nas, da čak i oni koji ne shvataju koristi – boje se moći koju online mediji imaju.

Drugim rečima priznaju da Internet ima MOĆ. I sa većim strahom izričetu zabrane i presude nego što ih mi primamo. Mi znamo da smo u pravu.

A to je početak kraja otpora promenama koje nosi Internet.

Internet jevanđelisti – nastavite dalje!

P.S. Ovaj tekst je napisan na osnovu ličnog iskustva i uvida u više različitih kodeksa i pravilnika, različitih preduzeća. Zaboravio sam da napomenem da uglavnom ova preduzeća nisu propisala nijedno pozitivno ponašanje – naprimer: odgovoriti na pismo/email u roku od 24 časa, pomoći kolegi da usvoji znanja, podrška permanentnom učenju itd.Slični tekstovi:

• Djordano Bruno i Internet
• Kad bi mi lopov pao šaka…
• Sve što mi je potrebno naucio sam još u obdaništu – Robert Falgam
• Neko drugo vreme
• Teorija donjeg veša na Intenetu

Danas kada čak i tekst procesor (Word recimo) mnogi od nas zamenjuju online tekst procesorom, i pritom njihove osnovne opcije koriste bez razmišljanja a rezultat je vidljiv i pre štampanja, ovakav korisnički interfejs teško da bi većina korisnika razumela i umela da koristi. A on je u to doba bio “grafički”, tj wysiwyg tekst procesor, za razliku od nekih drugih, Word Star, TeX itd.

Kao što danas malo ko zna ijednu DOS komandu, a nekad bez toga nije mogao koristiti kompjuter.

Ali da ne bude zabune – nisam sentimentalan, naprotiv. Fasciniran sam napretkom tehnologije. I njenim ulaskom u sve sfere života.

Tehnologija. Visoka tehnologija. Nekad su te reči označavala nešto šta se povezivalo sa naučnicima u belim mantilima. Danas je dostupna svima, i izašla je iz okvira fabričkih hala i vojnih istraživačkih programa.

Tehnologija vredi tek onda kad je mnogi mogu iskoristiti a da ne moraju znati ni kako to funkcioniše.

Šta će biti sa nama posle Interneta?

Da li je iko mogao zamisliti da će biti izmišljena savršenija sprava za komunikaciju, od telefona, onda kad je telefon pronađen? Ili od radio stanice? Od televizije i videofona? U vreme nastanka i korišćenja to je bio vrh komunikacione tehnologije. Danas je to internet i njegova sprega sa mobilnim telefonima.

Šta će biti sledeće?

Da li je tehnološki internet komunikacija savršenija od telefonske? Svakako jeste. Da li je filozofski posmatrano, ona realniji odraz žive komunikacije? U neku ruku i nije! Telefon (običan fiksni) i dalje mogućava komunikaciju u realnom vremenu dok internet i mobilne komunikacije digitalizuju zvuk i sliku, kodiraju na jednoj strani, dekodiraju na drugoj strani i imaju kašnjenje.

Mentalna vežba

Zamislite buduću tehnologiju koja će biti namerno “osiromašena” da bi pružila jedan viši kvalitet. To se dogodilo sa sa filmom i televizijom. Kvalitet slike je manji nego na filmskoj traci ali su koristi nemerljive. Koja je sledeća komunikaciona tehnologija?

Budućnost kompjutera

Na početku kompjuterske ere kompjuteri nisu imali ekrane. Bilo je nekih lampica, završavali su posao za koji su bili programirani, a eventualni ispis je bio na papiru. Na štampaču. Smešno ili ne, jedan od prvih kompjutera koje sam sastavio, kada sam ih počinjao prodavati, morao sam sastaviti i instalirati bez monitora. Kupac nije tražio monitor, ja nisam poručio, a drugi nisam imao. Ali imao sam štampač I mogu vam reći da je korišćenje kompjutera bez ekrana moguće, ali užasno naporno LOL.

Da li će budući kompjuteri imati ekrane i kakve? Trodimenzionalni ekrani već su se pojavili na tržištu, ali već smo okruženi kompjuterima koji nemaju nikakav ekran ili specijalizovane i uprošćene displeje. U automobilima recimo.

Sasvim je izvesno i da tastatura i miš neće biti neophodni. Interfejs koji prepoznaje pokrete ili glasovne komande već postoji.

Kompjuteri će sasvim sigurno dobiti na hiljade ili milione varijacija i spustiti se u naš svakodnevni život, u obične predmete. Kucanje adresa da bi od drugih umreženih kompjutera dobili neku informaciju neće uvek biti neophodno. Mreže će postati složenije i samoorganizovane. O jednom takvom inovativnom pronalasku sam već pisao na ovom blogu – o Siftablesu.

Mentalna vežba

Zamislite mogućnosti običnih uređaja koji će biti povezani kako međusobno, tako i sa Internetom. Veš mašinu koja sama bira program pranja preuzimajući uputstva sa Interenta, recimo. Ili mikrotalasna, hladnjak. Programski jezik JAVA nastao je na takvoj ideji.

Materijalizacija nematerijalnog

Sasvim uobičajeno, danas čuvamo ogromne količine dokumenata u elektronskom obliku a samo po potrebi ih štampamo – u koloru. Pravi izazov, međutim, biće kada bajtove pretvorimo u materiju koja ima trodimenzionalni oblik. Zamislite svet u kome “printeru” (za koji se koristi najpribližnija reč “fabrikator”) pošaljete informaciju i on stvori trodimenzionalni predmet koji vam je potreban. Pretvaranje bitova u atome. Kutiju, igračku, čaše za goste… Fantastika? Za nas, obične ljude – da. Za laboratorije i patentne zavode – ne. To se već radi. Proverite – sjajne stvari se kuvaju na MIT Media Lab. Danas muzika i knjige, sutra predmeti?

Mentalna vežba

Zamislite šta bi voleli da možete skinuti sa interneta i napraviti na svom personalnom fabrikatoru.
Robert Šekli je u delu “Savršena planeta” osmislio uređaj koji materijalizuje ženu. Po potrebi. Nema svađa i uvek je mlada. Ok, šovinistički, ali mašta je bezgranična a i žene mogu i umeju maštati… Nemojte preterivati

Za ovaj članak to bi bilo dovoljno…

Uživajte u raskošnim mogućnostima budućnosti koja je već počela.

I, da, apsolutno sam siguran da će se pojaviti NEŠTO šta se neće zvati Internet i šta će biti još impresivnije od Interneta. Brzina kojom tehnologija napreduje možda nam omogući da za života to i vidimo. Možda nećemo potpuno razumeti i onako matori ćemo možda tvrditi da je to glupost koja otuđuje ljude od ljudi i od sveta, ili previše moći daje mašinama, ali mi se svakako nećemo mnogo pitati tada Slični tekstovi:

• Teorija donjeg veša na Intenetu
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Djordano Bruno i Internet
• Neko drugo vreme
• Kockiceeeee

Danas se krećem više nego ikad (zbog posla) i više nego ikad mi je potrebno da neprestano budem u kontaktu sa klijentima i saradnicima. Moja mobilna kancelarija danas se sastoji od kompleta raznorodnih uređaja i softvera koji se (za sada) savršeno uklapaju i funkcionišu zajedno.

Bolna tačka – podaci

Ako neko ikad bude želeo da mi zaista napakosti, a da ostane živ* (što znači da mi ne dira porodicu, rođake i prijatelje), dovoljno je da mi ukrade kompjuter. Kompjuter ću već kupiti ali podaci koje sa njim izgubim stvarani su tokom skoro 20 godina. Pre svega, nema prave mobilnosti dok su podaci razdeljeni na više uređaja ili zavise od backupa. Zbog toga sam izabrao da mi kompletna pošta i svi bitni dokumenti budu online. Google Mail se pokazao kao najbolji izbor i njime upravljam email prepiskom i sa drugih naloga koje ima a koji nisu kod Google-a. Čim sam postavio svoj sajt (ovaj koji čitate) email servis mog hosting provajdera sam zamenio sa Google Mail-om. Za one koji se razumeju, to je mala promena pet MX zapisa u DNS zapisima vašeg hostinga. Ako vam nisu dostupni za editovanje to će vaš provajder vrlo rado uraditi po uputstvima koja inače psotoje na Google mail-u. Izmeštanje maila na Google Mail server ima svoje prednosti – ostaju vam iste adrese (npr.  office@vas_domen.rs) , a dobijate onih čarobnih 7.3 Gb prostora za svaku od maksimalno 500 email adresa koje možete otvoriti, plus mogućnost kreiranja mailing listi itd. I svemu pristupate iz Google Mail web interfejsa, sa adrese www.google.com/a.  Za dokumenta se prirodno pokazao najboljim izborom Google Documents, dok za razne beleške koristim Google Notebook, koji sam Google već neko vreme sakriva iz spiska svojih online aplikacija.

Time je prvi korak bio rešen – moja pošta postala je nezavisna od kompjutera. Takođe i dobar deo dokumenata.  Može se ovakvom izboru staviti mnogo primedbi iz ugla bezbednosti, ali ja nisam paranoičan. A kada nešto zaista želim sačuvati, tu je uvek dobar PGP i neki offline mail klijent koji to podržava. ja lično najviše sam zadovoljan performansama ruskog programa The Bat.

Machinerija

Notebook

Miss JJ ili Cybernaut uvek mi kaže za ovaj notebook da je prelep zbog bele boje tastature...

Drugi korak je bio izbor laptopa. Kako nikad nisam bio neko ko je jurio poslednje novotarije, mereći odnos kvalitet – cena (za željene performanse), odabrao sam, tada novi model, Acer Aspire 5520, sa 64bitnim Athlon DualCore procesorom . MI dečaci uvek gledamo performanse, a devojčice boje, tako i Miss JJ ili Cybeernaut uvek kaže za ovaj notebook da je prelep – zbog boje tastature.

Sa nižom cenom procesora, ostalo je dovoljno novca da proizvođač ponudi i MS Windows Vista. Prednosti licenciranog softvera sam već ranije iskusio i nisam oklevao u odluci.

Uz kompjuter ne dolazi instalacioni CD/DVD ali poseduje sakrivenu particijus a koje jednim klikom možete početi vratiti instalaciju mašine na fabričku.

Jedino šta mi se nije dopalo je uljez – Norton Security koji ne volim i koji odmah skinem iz svake instalacije. Ovaj kompjuter se u mom slučaju pokazao kao izuzetan, a to znači da je izdržao gotovo neprekidan rad tokom 2 godine i često, ustvari, skoro uvek, je išao svuda sa mnom, što znači da je izdržao sve temperaturne šokove koje sam i ja morao izdržati. Ja bih povremeno bio bolestan ali on nikada.

Ovo nisam ja na slici, slika je sa neta

Softver koji dolazi uz ovaj notebook je odličan, a Acer je mogao izdržati uz prikaz filma sa DVD-a punih 3 sata i 10 minuta. Posle dve godine besomučnog korišćenja bateriji je “pozlilo” i sada može izdržati maksimalno 30 minuta.

Kako je u kompjuterskim godinama on već mator, a AMD procesori su poznati po velikoj temperaturi, “častio” sam ga Logitech Cooling Pad-om N100. N plastika nije samo plastika kad je od Logitecha. I kad ima ventilator koji se napajaju preko USB-a.

Sada je mnogo prijatnije držati Acer u krilu i raditi.

Mobilni, email za poneti

Kako tada nije bila bog zna kakva ponuda smartphone-a za mobilni sam izabrao robustan SonyErickson K550i čija je glavna namena pored telefoniranja – email. Google Mail mobilna Java aplikacija na njemu radi besprekorno, a GoogleMaps me je više puta na putu izvukao iz neugodnih situacija i pomogao da nađem put, uprkos nepreciznosti lociranja (kako koristi metod triangulacije na osnovu položaja baznih stanica, preciznost se kreće od 500 do 4000 metara). Ono šta najviše volim kod ovog telefona i zbog čega ga još uvek nisam promenio je njegova neverovatna otpornost. Nebrojeno puta mi je ispadao, i ni kućište, ni ekran, nemaju nikakvih ogrebotina,  što se na mnogim skupljim telefonima dešava. I dalje radi besprekorno, kamera i pored padova nije oštećena, dobrim delom i zahvaljujući zaštitnom poklopcu kamere.

Kod sinhronizacije adresara između mobilnog i notebooka nije bilo niakkvih problema, i za to sam na notebooku koristio Windows AddressBook. Podržan je i Outlook ali njega sam morao licencirati pa je to bio razlog zašto ga nisam koristio.

Smartphone

Najbrži PDA telefon na svetu ASUS P565

Treći korak desio se ovog leta i jeseni kada sam iz više razloga morao imati lakše uređaje za nošenje sa sobom.  Iako sam merkao PalmTreo – jedan sa Windows Mobile a drugi sa mojim omiljenim Palm OS, pogled mi se zadržao na famoznih 800Mhz brzom procesoru novog smartphone-a: Asus P565. U tom trenutku jedini smartphone sa ovim procesorom, WindowsMobile 6.1 Professional, GPS, WiFi, 3Mpx kamera, kamera na prednjoj strani za video call, displej VGA rezolucije 640×480. Malo raspitivanja i odluka je pala, HTC nema šta da traži pored ovog uređaja. A i jeftiniji je od HTC i ima bolju rezoluciju. Mobile Office je naravno sastavni deo ovakvog telefona (Excel Mobile, OneNote Mobile, PowerPoint Mobile i Word Mobile), što uz podršku PDF fajlova daje ovom uređaju izvanredne mogućnosti. Prvi utisak prilikom otvaranja kutije – wow, nema šta nema, čak i punjač za automobil, držač telefona u automobilu i rezervni stylus.  Telefon uprkos dimenzijama teži samo 120 grama, što zahvaljujući kožnoj pozadini telefona pruža izvrstan osećaj u ruci. Izgleda vrhunski, funkcioniše bez greške i ekran je izuzetno  pregledan. Kada sam ga “naoružao” GPS softverom IGo 8 sa srpskim glasom postao je odličan vodič za pronalaženje ciljnih lokaicja i snalaženje na putu. A odlično meri i pređene kilometre kada treniram

Zbog ovog uređaja adresar na laptopu sam počeo čuvati u Outlooku umesto u Windows Address Booku i moram reći da sinhronizacija tri uređaja – notebook, mobilni i smartphone, nije prošla bez problema. Više puta sam morao podešavati parametre dok nisam naša najbolju kombinaciju šta je starije – kokoška ili jaje, odnosno koji podaci su stariji. Ključno je bilo to podesiti za mobilni (SonyErickson), i s obzirom da sam nove brojeve prikupljao uglavnom kada sam u pokretu, SonyErickson je bio prirodno “No 1″ i izmene unete na njemu su najbitnije. Sam smartphone i notebook su se bez ikakvih problema sinhronizovali – Windows Mobile Sync to radi bez premca.

Upoređenje grafike ASUS P565 i HTC Touch 3D

Netbook

Naravno, i za njega je Miss Cybernaut rekla da je prelep... devojčice... mi dečaci više gledamo performanse...

Poslednji uređaj je mali i nadasve koristan netbook Dell Inspirion 10v Mini. težak samo 1300 grama, sa ekranom od 10,1″, i Intel Atom procesorom na 1.6 Ghz ovaj mališan, plave boje me prati na svakom sastanku. Em je lep, em je brz, em njegov power management savršeno radi i omogućava da ga ceo dan koristim bez dopunjavanja baterije. Naravno uneprekidnom radu to je samo 2 sata i 45 minuta. Sa isključenim bluetoth i WiFi skoro 3 sata i 15 minuta.

Ono šta je najbolje na ovoj mašini je tastatura. Prostire se celom širinom računara i u odnosu na standardnu notebook tastaturu uža je samo za nekih 7% (širina dva tastera). Široki tasteri i skoro identičan raspored, pokazuju se u realnoj upotrebi kada često sa jednog kompjutera prečaite na drugi kao izuzetno domišljat dizajnersko-ergonomski potez. Prilagođavanje na tastaturu je brzo, tokom prvog dana korišćenja. Ko je radio na netbook računarima znaće da ceni ovakvu tastaturu. Sve i da nije vodootporna (a jeste), i sve i da ovaj netbook ima i duplo manju autonomiju rada, zbog tastature vredi ga imati.

Da li treba da pomenem da dolazi sa licenciranim Windowsom XP Home? Naravno, ne odustajem od licenciranog operativnog sistema za profesionalnu upotrebu. Koristiti piratizovan softver u poslu je i neozbiljno.

Povezivanje u celinu

Jednostavna sinhronizacija dva ili više kompjutera, klikni za veću sliku

Sinhronizacija ova dva notebooka je trivijalna uz korišćenje besplatnog Microsoft softvera SyncToy. Samo podesite parove foldera koje želite sinhronizovati i ako su kompjuteri na mreži stvar je rešena.

Savet: odmah preuzmite i instalirajte program, odavde. Uvežbajte korišćenje ovog programa na nekom nebitnom paru foldera, pre nego ga počnete koristiti. N epostoji mogućnost da ispravite grešku ako je načinite. To važi za svaki postupak sinhronizacije.

Šta ih povezuje? Naravno, Linksys Cisco WiFi router. Jednostavna instalacija (zapravo i nema instalacije osim što ubacite CD i klikćete Next, Next..Finish da bi se ruter instalirao).

Posle toga naravno zaključavanje mreže po MAC adresama jer ako ja mogu koristiti komšijin Internet kad SBB ne radi, ne mora on moj.

Zaključak, ili kako sve ovo funkcioniše u praksi

Stari i istrošeni notebook “Acer” sada je samo prenosni kompjuter. Originalna baterija košta celih 180 EUR i ne isplati se u to ulagati. Dobio je Cooling Pad i sasvim lepo mu je u stanu. Kad idem na sastanak ili put a treba mi kompjuter nosim malog plavog Dell-a, a telefon i smartphone su svakako uvek sa mnom. Dobar je osećaj kada uvek možete proveriti poštu, imate pri sebi sve potrebne fajlove i brošure čak i na telefonu, i znate da vam čak ne treba ni WiFi access point da bi završili posao. Ovoj kombinaciji nedostaje samo 3G mobilni internet da bude kompletna.

Da li se sve ovo isplati?

Već se isplatilo

A šta kad ponestane džebane?

Da, najgora situacija je biti ovako naoružan i ostati sa praznom baterijom. Tada je uvek pri pruci moj Moleskino notebook, papirni, isti kakve su koristili i Oscar Wilde, Vincent Van Gogh, Pablo Picasso, Ernest Hemingway, Henri Matisse. Sa samo meni značajnim dodatkom u koricama – amblemom sa moje padobranske košulje, istim onim koji je zajedno sa mnom mnogo puta leteo kroz vazduh, bio na stenama, snegu, u reci, danju i noću, da me podseti da nema bezizlaznih situacija, i nema predaje, kakva god da je situacija. Ne verujem u amajlije, ali, kao čovek od krvi i mesa imam trenutke kada zastanem, i samo podsećanje na najteže trenutke, i na najhrabrije odluke koje sam donosio, kao i na najlepše stvari koje sam doživeo vrate mi snagu i samopouzdanje da nastavim dalje.

Tehnologija, ma kako moćna bila, samo je alat. Naoružajte se za poslovne bitke, ali trenirajte sebe da imate srca da istrajete i onda kada bi svi normalni odustali.

Slični tekstovi:

• Kockiceeeee
• Google prati pandemiju gripa
• Muke po talasima ili Google Cunami
• Kad bi mi lopov pao šaka…
• Gmail sapun i papirići

Danas, više nego ikad, ipak, poučeni iskustvom, mudro je zaključiti da nije sve izmišljeno i da je ljudska mašta beskrajna. Svet posle Interneta biće još uzbudljiviji, a i ovaj sada nadmašuje mogućnosti sveobuhvatnog poimanja. Razvoj tehnologija za obradu informacija je neverovatno brz, toliko brz da se  ponekad čini neograničenim. Godine 1965., Gordon Moore (kasnije su-osnivač Intel-a) formulisao je pravilnost koja se danas naziva Murovim zakonom, prema kome će razvoj procesnih kapaciteta mikroprocesora udvostručavati svakih 18 meseci, dok će se cene i potrošnja energije neophodne za obradu  smanjivati sličnom brzinom. Murove prognoze su validne i tačne i danas, a eksperti predviđaju da će se ova razvojna tendencija nastavljati najmanje do kraja XXI veka. Što se brzine razvoja ICT  tiče, pored Murovog zakona treba navesti i pravilnost vezanu za razvoj kapaciteta kanala koji prenose informaciju kroz mreže. Za razliku od razvoja procesnih moći mikroprocesora, koje se udvostručuju svakih 18 meseci, kapaciteti kanala se utrostručuju svakih 12 meseci, sa procenom da će ova tendencija trajati još najmanje 20 godina.

GLOBALIZACIJA ILI AMERIKANIZACIJA?

Termin globalizacija prvi put se pojavljuje osamdesetih godina, a tokom devedesetih postaje nezaobilazan kako u naučnim krugovima tako i popularnoj literaturi i vrlo često (pogrešno) meša sa “amerikanizacijom” iako SAD nisu prouzrokovale ovaj fenomen, već rapidan razvoj tehnologije. U početku, termin globalizacija se uglavnom koristio u redukovanom pogledu i svodio na ekonomsko-finansijski aspekt, ali danas, u svetu koji je direktno zavistan od stepena razvoja informacionih tehnologija i infrastrukture Interneta, procese globalizacije i proces razvoja Interneta je nemoguće razdvojiti. Internet globalizacija (ili ICT globalizacija) je fenomen kome prisustvujemo, sa kojim živimo i koji ne razumemo u potpunosti.

Nj. V. INTERNET

Možda naizgled nepotrebno pitanje, s obzirom na strrukturu publike ovog bloga, ali da ga postavim – šta je ustvari Internet? Najteže je definisati nešto šta je sveprisutno jer upravo očiglednost i sveprisutnost Interneta ključni je izvor zabluda o tome šta je on ustvari. Uobičajene predstave Interneta vezane ili za laička poimanja koja mogu biti donekle tačna (“mreža svih mreža”, direktno povezivanje kompjutera i sl.), ili se pogrešno koristi termin „cyberspace” što je sasvim suprotno realnosti. Pojam Cyberspace iz romana “Neuromancer” William Gibson-a, podrazumeva referisanje na na određene mentalne korelate koji bi u hipotetičkoj situaciji “direktnog” povezivanja neuralnog sistema u neki kompatibilan vid informacione arhitekture konstituisali subjektivnu percepciju. Promena stanja svesti pri učešću na svetskoj mreži ipak je i dalje (na sreću) samo u domenu naučne fantastike i o njoj nema ni pomena u stručnoj psihološkoj literaturi. Mnogo bliže poimanje totalnog uvida u to šta je Internet, pruža koncept faznog prostora iz kibernetike: shodno tom konceptu, Internet možemo da shvatimo kao skup svih mogućih stanja svih mogućih promenljivih koje određuju stanje sadržaja na hipertekstualnim stranicama koje čine World Wide Web. Kompleksna definicija nelinearnog sistema čije “totalno” razumevanje premašuje i stavove najoptimističnije naučno-popularne literature, zar ne?

Upravo radi izbegavanja takvih nejasnih shvatanja Interneta najbolje je držati se tehničke definicije poput one koju je još  24. oktobra 1995. definisao Federalni Savet za Mreže (Federal Networking Council) Sjedinjenih Američkih Država:

Ok, toliko o teoriji, a sad slede…

PRAVILA PRAVILA, DA BI ME UDAVILA…

Internet, to i vrapci danas znaju, nema vrhovno upravljačko telo, ne pripada nikome, decentralizovan je ali istovremeno Internet počiva na jedinstvenom fenomenu globalnog i kompletnog slaganja oko standarda prenosa informacija putem Interneta. Internet podrazumeva slobodu ali ne i anarhiju.

Sam standard komunikacije na Internetu – TCP/IP ne implicira tehnologiju uređaja koji će ga koristiti.

Današnje kompjutere mogu zameniti bilo kakvi budući kompjuteri – ukoliko standardni kod razmene informacija među njima ostane isti, onaj koji definiše TCP/IP protokol, i ništa suštinsko u prirodi Interneta se neće promeniti. Drugim rečima, već danas mobilni telefoni budućnosti  komuniciraju i preko TCP/IP protokola, VoIP (Voice Over IP) telefoni takođe počivaju na ovom standardu, i svi oni kao i neki budući uređaji koje danas ne možemo ni zamisliti a koji budu počivali na ovom standardu – biće deo Interneta, iako svakako nisu “kompjuteri” u uobičajenom značenju te reči.

Zašto je standard toliko bitan? Zamislimo šta bi izazvala promena jednog ustaljenog standarda – to je veoma skup poduhvat i njegova eventualna promena izazvala bi kolaps tržišta.

Jednom definisan, i široko prihvaćen standard informacione razmene, teško da će trpeti krupne izmene u razumno određenoj budućnosti. Internet je tu sa nama da bi ostao, najverovatnije, dugo vremena u formi koja nam je već sada poznata. Niko nije spreman da kolje vola za kilo mesa…

CRKVA I INTERNET

Iako je smatramo konzervativnom, Crkva vrlo pomno i kritički prati razvoj Interneta i globalizacije, kao i uticaj tih procesa na samu Crkvu.

Globalizaciju Crkva posmatra kritički i kompleksno preko međusobne globalne povezanosti različitih aspekata: ekonomskih, političkih, kulturnih i psiholoških, uz uporednu vezu između tokova roba, ideja, informacija, ljudi i tehnologija. Globalizacioni fenomeni koji u najvećoj meri vrše uticaj na život Crkve su potrošačko društvo, globalna informativno-medijska sfera, vremensko-prostorna kompresija, desuverenizacija i ekonomska transteritorijalnost, i kulturna homogenizacija.

Prema Crkvi, globalno potrošačko društvo vrši negativan uticaj tako što liturgijsku svest savremenih hrišćana posredno oblikuje konzumerističkim etosom koji čoveka prevashodno stavlja u ulogu potrošača, makar i u duhovnom pogledu. Tako Liturgija lako postaje objekat zadovoljavanja individualnih duhovnih potreba, a služba sveštenika dobija servisni karakter.

Informativno-medijska sfera utiče na problem relativizacije hrišćanske poruke među ostalim medijskim porukama, pokušavajući da nametne informativni pristup Crkvi, u kome je primarno imati informacije duhovnog karaktera. Ipak, sa druge strane, đakonska služba bi trebala biti obogaćena upotrebom informacionih tehnologija, tako da iskoristi pozitivne aspekte ove sfere na način koji ne bi narušio liturgijsku svest.

Vremensko-prostorna kompresija kao proces koji relativizuje prostor, a donekle i vreme nosi posredne posledice po percepciju liturgijskog vremena i prostora Iako u tome ona vidi problem zbog narastajućih težnji za  „liturgijskim sastajanjem da daljinu“ preko interneta jer se time, smatraju,  stvara privid učešća na liturgijskim sabranjima uz paradoks nepričešćivanja, Crkva je svesna da vremensko-prostorna kompresija može imati i pozitivan uticaj, pre svega u smislu uspostavljanje trenutnog i direktnog kontakta sa svakom tačkom na planeti, ali i u mogućnosti proste, fizičke mobilnosti vernika na interkontinetalnom nivou zarad saborskog okupljanja, što dodatno afirmiše koncept sinodalnosti na svim nivoima.

Treći problem Crkva vidi u procesu globalne desuverenizacije i transteritorijalnost pre svega jer je to problem geopolitičkog faktora koji može postati neka vrsta normativnog elementa prilikom razmatranja crkvene organizacije, pri čemu se Crkva nalazi pred naizgled nerešivim problemom – ona najčešće podržava jake nacionalne suverenitete zbog odbrane slobode u okviru unipolarnog sveta, dok joj sa druge strane etatizam i etnofiletizam sve češće prave velike probleme, pogotovo u slučaju autoritarnih režima. Drugo iskušenje je apsolutizacija drevnih istorijskih titula i prvenstava časti, što otvara problem organizacionog nominalizma i misije u savremenom svetu. Ipak, uz sav oprez Crkva vidi i šansu u globalizaciji kroz sinergijsko delovanje svih pomešanih Crkava, van koga nema temeljnog i održivog rešenja.

Prema procesu globalizacije, Crkva smatra, treba biti maksimalno kritičan, uzimajući u obzir njegovu širinu i dinamičnost, ali i neizvesnost njegovog toka. Suština kritičkog stava Crkve prema globalizaciji je u što boljem određenju suštine i specifičnosti tog procesa, kao i permanentnom praćenju novih šansi i izazova.

BIZNIS

Ok, ljudi, ako je Crkva kao tradicionalno konzervativna organizacija prihvatila neminovnost Interneta i globalizacije koju donosi, šta sprečava biznismene da to isto učine, ako znamo da je biznis najinovativnija oblast ljudskog delovanja?

Navika! Navika je najjača sila na svetu.

Navike se teško menjaju i to je ključni razlog zbog koga neke kompanije vrlo sporo primenjuju blagodeti Interneta. Ipak, kao što je odavno Čarls Darvin ustanovio, “ne opstaju najjači i najlepši, već oni koji se najbrže prilagođavaju promenama”. Internet nosi suštinske promene u poimanju načina obavljanja poslovanja i ko im se brzo ne prilagodi – propašće.

Šta jedna kompanija može dobiti a šta izgubiti na Internetu?

Internet pruža jedinstvenu šansa za sve da postanu lideri na tržištu. Internet je naime tako dinamičan medij, da je sa dobrom idejom moguće osvojiti tržište neverovatnom brzinom. Startne pozicije su iste i za male i za velike, i na Internetu finansijska moće nije presudna. Poslovanje na Internetu je u biti otelotvorenje čuvene izreke Alberta Ajnštajna: „mašta je važnija od znanja“. Naravno da će uvek biti skeptika koji će reći da je lako bilo Bilu Gatesu da uspe jer je imao bogate roditelje i pretke, ali zar nisu i mnogi drugi imali iste ili bolje startne pozicije pa nisu postigli takav uspeh?

Prevazilaženje državnih granica

Dalje, Internet omogućava slobodu i mogućnost izbora na globalnom nivou. U potrazi za dobavljačem ili kupcem kompanija ne mora nužno da posmatra samo svoju najbližu okolinu. Ceo svet je dostupan putem Interneta. Sa milijardu ljudi kao korisnika Internetu naivno je smatrati da postoji išta vredno pažnje a da o tome već ne postoji informaicja na Internetu.

Zatim globalno prisustvo. Globalno prisustvo ne znači samo da je postavljanjem veb sajta kompanija premostila granice matične države. To samo znači da ima priliku da bude viđena širom sveta.

To neminovno dovodi do povećanja kvaliteta proizvoda i usluga kroz transparentu i globalnu konkurenciju i do višeg kvaliteta proizvoda i usluga.

Ekonomija darivanja

Postoji jedan bitan element kojeg većina ljudi još uvek nije u potpunosti svesna: ljudi razmenjuju ono što njima deluje primereno na slobodan način i očekuju da to isto važi za sve sisteme masovne komunikacije. Ubedite vaše korisnike da je vaš proizvod vredan i oni će ga i da to ne tražite širiti i promovisati dalje.

Kako je to pisac Paolo Koeljo rekao na otvaranju sajma knjiga u Frankfurtu 2008 godine: „suština naše rasprave je sledeće: razmena ideja. Navedeni primeri svi ukazuju na sledeće: tehnologije koje su usledile bile su tehnologije koje omogućuju idejama da kruže i dosegnu što širu publiku. Zakoni su se naknadno prilagodili ovom novom kontekstu (a ne obrnuto!) – zakonski pojam autorskih prava razvijao se paralelno sa ovim novim industrijskim razdobljem, u kojem su troškovi proizvodnje i distribucije bili relativno visoki.“   Primer Paola Koelja najbolje ilustruje takozvanu „ekonomiju darivanja“ koja je karakteristična za Internet – nakon objavljivanja svoje poslednje knjige u vidu besplatne elektronske knjige  na veb sajtu Paolo Koelja, neka tržišta poput Beloruskog su prosto “eksplodirala” u pomami za njegovim “papirnatim” izdanjima.

Slobodna razmena ruši dosadašnje koncepte vlasništva i autorskih prava i globalno dovodi do promena zakona i biznis modela.

Merljivost aktivnosti na Internetu

Internet pruža jednu sasvim novu dimenziju poslovanja – interaktivnost. U svakom momentu vi možete biti u Interakciji sa svojom ciljnom  publikom i kupcima. Ukoliko se oglašavate možete trenutno meriti efekte oglasne kampanje. To do sada nije bilo moguće ni na jednom mediju.

Niski troškovi poslovanja = veći profit

Trenutna komunikacija na Internetu omogućava brzo pokrivanje geografski vrlo udaljenih tržisšta, brzo reagovanje na želje i zahteve kupaca i zbog odsustva poštanskih troškova i papirne dokumentacije, značajne uštede. Kraće vreme reagovanja na zahteve kupaca znači i njihovo veće zadovoljstvo  a njihovo veće zadovoljstvo pretvara se vremenom u lojalnost robnoj marki-brendu i ponovljenim kupovinama.

Naravno, sve ima svoju cenu pa i ove silne prednosti. Pre svega da bi se iskoristile potrebno je znatno više nego ranije ulagati u savremenu kompjutersku obuku i još više u edukaciju zaposlenih kako bi razumeli koncepte Internet poslovanja i efikasno ih primenjivali.

Realnost virtuelnog sveta

Internet i ono šta se na Internetu dešava obično se naziva virtuelnim i smatra odvojenim od fizičkog (realnog) sveta. Međutim, virtuelnost Interneta je samo u tome da ono šta se na njemu može naći nije moguće opipati rukama (osim ako “virtuelnu” osobu sa druge strane ekrana pozovete na kafu, kaficu ili kako god se to zvalo). Mišljenje da je virtuelno isto što i imaginarno a time i sasvim drugačije i neuhvatljivo ili nebitno, nalikuje paradoksu sa imaginarnim brojevima u matematici. Naime, koren negativnog broja je imaginaran broj, ali kao što svi elektroničari a i Hi-Fi audiofili znaju jedna imaginarna vrednost koristi se za opis realne karakteristike u fizičkom svetu – impedansa koja je mera za otpor u naizmeničnoj sinusoidnoj struji je kompleksan broj koji se sastoji od realnog dela – otpora i imaginarnog dela – induktivnog otpora, a kod samih kalema i kondenzatora to je samo imaginarna vrednost. Uprkos tome ovo je vrlo očigledna realna i merljiva fizička pojava. Na sličan način i “virtuelnost” interneta treba uzeti samo uslovno i samo toliko da mi čulom dodira ne možemo osetiti ono šta s ena Internetu nalazi, ali to nedvosmisleno postoji i deo je našeg kompleksnog sveta.

I-Društvo

Za razumevanje okruženja u kome kompanije posluju na Internetu nužno je poznavati karakteristike Informatičkog društva.
Informatičko društvo ili I-društvo je ono koje:

• - preko visoko razvijenih ICT mreža,
• - ravnopravnog i širokog pristupa informacijama,
• - predstavljanja odgovarajućih sadržaja u odgovarajućim formatima, i
• - efektivne komunikacije

omogućava ljudima da ostvare svoje potencijale, promoviše održiv ekonomski i društveni razvoj, unapređuje kvalitet života za sve, potiskuje siromaštvo i glad, i unapređuje participaciju u donošenju odluka (WSIS, Asia-Pacific Regional Conference, The Tokyo Declaration, 13 – 15th January 2003.).

Osnovni način na koji se posmatra problematika razvoja I-Društva u dosadašnjoj teoriji i praksi Internet Globalizacije suštinski se oslanja na koncept digitalne podele. Ovaj koncept ukazuje na razlike koje postoje u pristupu Internetu među razvijenim i manje razvijenim delovima sveta.

Globalna upotreba engleskog jezika na Internetu

Dominacija engleskog  jezika je ključna karakteristika savremenog I-Društva. Ekonomska moć država engleskog govornog područja direktan je razlog za dominaciju engleskog jezika na Internetu.

Distribucija korisnika Interneta u svetu prema maternjim jezicima korisnika (izvor:

agencija Global Reach, septembar 2002., http://www.global-reach.biz).

Odnos broja korisnika i GDP

Istraživanja pokazuju da je GDP direktno i linearno u srazmeri sa brojem korisnika Interneta. Što ej u nekoj državi više korisnika Interneta – to je GDP veći. Ova pojava se svakako može tumačiti i drugačije – što je veći GDP, veći je broj korisnika kojima je dostupan Internet i koji ga redovno koriste.

Odnos između bruto društvenog proizvoda (u milijardama dolara) i broja

korisnika Interneta. Odnos je linearan jer prikazuje samo segment relativno razvijenih

zemalja – deo S-krive koja je realnost ovog odnosa u svetu.

Digitalna podela

Digitalna podela se može posmatrati na nivoima čije su jedinice različito definisane, kao prostorne (kontinenti, regioni, države, gradovi) i vremenske (različite stope priraštaja broja korisnika  Intereneta u određenom konstantnom teritorijalnom okviru). Osnovni kontekst u kome se digitalne podele definišu i posmatraju je odnos ekonomskog statusa i pristupa Internetu. Ovako postavljena, digitalna podela daje sivu i sumornu sliku oštre podele sveta na siromašne i one koji to nisu, koju u stopu prati slika pristupa Internetu.

Na x-osi se nalaze kategorije koje označavaju broj korisnika

Interneta po državi, na y-osi je prosečan bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u

određenoj kategoriji. Ovi podaci su dobijeni na osnovu analiza GDP per capita i procene

broja korisnika Interneta za 192 države (izvor: CIA, The World Factbook 2002,

http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/)

Iako ovakva digitalna podela pokazuje sukob civilizacija na relaciji SAD-KINA i razvijen svet-nerazvijen svet, brzina razvoja Interneta i neminovnost korišćenja Interneta dovodi do prožimanja svih struktura društva. Čak i siromašni regioni poput Afrike, ubrzano se obogaćuju ICT tehnologijom i Internet sadržajima potppomognuti donaicjama Worldbank koje prelaze milijarde dolara.

Globalna konkurencija, standardizacija, transparentnost ponuda, bolja informisanost kupaca, neprekidni pritisak priliva novih ideja, brz razvoj socijalnih mreža, integrisane komunikaicje različitih uređaja, trenutna dostupnost informaicja, propisa, ogromna populacija na Internetu (1/6 svetskog stanovništva), sve zajedno doprinosi ujednačavanju “pravila igre” u biznisu, potiskivanju nekorektnih i zlonamernih učesnika, povećanju kvaliteta, brzoj razmeni ideja i dobara i sinergijski daje snažan podsticaj napretku i biznisu.

Opasnosti koje “ne-fizička” priroda i vremensko-prostorna kompresija Interneta skrivaju, a koje zlonamerne osobe i organizacije mogu iskoristiti, dovode do sve snažnije i ujednačene zakonske regulative koja postavlja osnove za bezbedno i efikasno poslovanje na Internetu. Time po prvi put bez obzira na političke razlike i interese čak i suprostavljene i neprijateljske države zajedno usvajaju i primenjuju istovetna pravila i regulative.

Globalizacija po svemu sudeći, nosi opasnosti asimilacije manjih od strane većih ali istovremeno pruža izuzetan kvalitet kroz otvorenu razmenu ideja i poslovanje bez ograničenja koje fizički svet poznaje.

Bez Interneta kao kanala, globalizacija bi možda i bila moguća, ali kroz istorijski već viđene apsolutističke ili kolonijalne forme dok sa Internetom globalizacija postaje dobro svih i delo svih a pre svega zahvaljujući decentralizovanoj ali ne i anarhističkoj prirodi Interneta.

Internet se bazira na razumevanju zajedničkih potreba, i uvažavanju različitosti i kao takav predstavlja i sociološki i civilizacijski kvantni skok u razvoju ljudskog društva.

I za kraj,  Internet, po meni, ako je i “krivac” za globalizaciju, onda je kriv za one pozitivne efekte. To je ipak sjajan izum, koristan i zabavan. Zabavna strana Interneta je ono šta ga razlikuje od drugih tehnoloških revolucija. A tako i treba biti, najad, život je ipak igra, zar ne?

Slični tekstovi:

• Razgovor Gutenberga, Berner-Lija i sv. Jeronima
• Neko drugo vreme
• Etikecija i borbena strategija
• Djordano Bruno i Internet
• Just a Web Site is Not Enough

(zamišljeni razgovor) 

Prijatelji: 
pronalazač štampe
i zaštitnik prevodilaca
sreću tvorca interneta, Bernera-Lija, koji,
iako se bavi Semantičkom mrežom,
nije poznat široj javnosti

“Sv. Jeronima veoma čudi što retko ko u svetu
zna Vaše ime, iako je Vaš izum,
Internet, iz korena promenio
živote mnogih od njih”

G. – Dođite, slobodno nam se pridružite, gospodine Berner-Li. Veoma mi je drago što se konačno srećem s vama: silno sam se zabavio tražeći podatke o Vama po internetu, Vašem izumu. Sveti Jeronim, zaštitnik prevodilaca s kojim se redovno srećem, izrazio je želju da Vas upozna. Veoma ga je začudilo što niste poznati široj javnosti, iako joj je Vaš izum potpuno promenio život. 

B.-L.- Da budem iskren, gospodine Gutenberg, i sam sam time iznenađen. Osim počasti koju mi je 2004. ukazala kraljica Elizabeta II, “moj” izum nije značajno promenio moj život- i dalje sam profesor na Sautamptonskom univerzitetu. Kad smo kod toga, i Vama je, pre više od petsto godina nemačka aristokratija odala počast u Majncu.

G. – Da, Poštovani, znam da živite povučeno, te stoga prosečne osobe, koje misle da znaju skoro sve, o Vama ne znaju ama baš ništa. Štošta sam pročitao na Vašem neverovatnom izumu zahvaljujući raznim pretraživačima, zaista sam mnogo novih stvari naučio…

B.-L. – Moj izum nije ništa bitniji od Vašeg, s početka renesanse i pedesetak godina pre otkrivanja Amerike. Kako bilo, dosta dugujem timu “Modern University and Entrepreneurial System”. Sveti Jeronim je već pominjao timski rad u slučaju mnogih pronalazaka. 

“…Vi ste posle Ajnštajna 
najvažnija ličnost!” 

G. – Ne budite skromni, prijatelju. Znam da ste u publikacijama potpisali i svoje saradnike. Kako bilo, Vaš blog, portali (W3C, na primer) kao i vodeća pozicija na univerzitetu budućnosti “Semantic Web” samo su Vaše zasluge. Imajte u vidu da sv. Jeronim voli umilnost, ali ne i skromnost… Gle, upravo stiže. 

Jeronime, rešio sam da ti danas priredim iznenađenje, setićeš se da smo o ovome već govorili: predstavljam ti ser Timotija Džona Berner-Lija, predsednika Internet konzorcijuma i autora poznatog CSS-a. 

J. – Ovo nije prvi put da imam čast da upoznam smrtnika koji je još među živima. Prvi je put, s druge strane, da se, za više od hiljadu gomina koliko postojim, rukujem sa jednim od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva. Sad i ja uviđam da ste Vi, posle Ajnštajna najveći naučnik! 

B.-L.- Vaša je Svetost odveć ljubazna…

“Teologija mora poštovati 
unutar zakona prirode 
(ili božjih zakona, kako Vi kažete)”

J. – Ne! Bio sam pozitivno iznenađen kada ste veoma skromno ublažili važnost svog izuma: što je u suprotnosti s naučnim trendovima modernog doba, u kome svaki čovek sebe smatra svemogućim, Vi skromno priznajete kako internet portali, ma kako dobro organizovani, nikada neće moći zameniti lepo organizovane biblioteke pune knjiga. Kao što vidite, čitao sam Vaše tekstove. 

B.-L.- Ja sam zaista ubeđen u superiornost knjiga. Istorija nas uči da su sva moderna dostignuća plodovi rada naučnika i pronalazača iz starina koji su detaljno proučili sva tadašnja znanja. Smatram da sva postojeća iskustva treba da budu podvrgnuta teleologiji- mogućnosti daljeg razvoja, kako danas kažu- razvoja koji ipak mora ostati u granicama koje propisuju prirodni zakoni (ili božji zakoni, kako Vi verovatno govorite). 

J. – Gospodine Berner-Li, čitate mi misli. Moderne su tehnologije, naravno, kompatibilne sa razumom i istraživačkim radom. Istovremeno i svedoče o ograničenosti ljudske prirode koja nas često tera- ovo je naročito aktuelno u biologiji- da menjamo prirodu. Kako bilo, ti problemi nisu povezani s internetom… 

G. – Divim se Vašem izumu, gospodine Li. Vidim ga kao logičan dodatak štamparskoj mašini. Nisam ni sanjao da je takvo što moguće napraviti: danas na svakom radnom stolu možemo videti po jednu malu štamparsku mašinu. Nova tehnička dostignuća postaju sve brojnija- da, u to spada i multimedijalnost podataka- tako da je sada štampani materijal svakom na dohvat ruke. Kvalitet se povećao a cene smanjile. Što je najvažnije- danas su knjige, kulturni sadržaji i znanje svima dostupni.: demokratska raspodela kosmičkog znanja, rekao bih. 

B.-L.- Istini za volju, nastanak Mreže vezan je za vojsku… 

J. – Ser Berner-Li, Vi znate da su putevi gospodnji čudni i često nedokučivi… 

“Internet doprinosi skladu
različitih elemenata
globalnih ekonomskih procesa.”

B.-L.- U pravu ste, Svetosti: čak i pre nego što sam, 1994. godine, našao posao na MIT-u u Masačusetsu, svet je postao svestan da internet predstavlja savršen sklad informacionih tehnologija i ekonomskih globalnih procesa. 

G. – Verujem da globalizacija tržišta u potpunosti odgovara kulturnoj revoluciji koja je pokrenuta nakon pronalaska štamparske mašine, revoluciji pokrenutoj u drugoj polovini XV veka. 

Danas upravo internet doprinosi slobodi tržišta i kompetitivnost kompanija. 

Zamisli, Jeronime, kako sada izgleda kombinacija višejezičnog sadržaja i multimedijalnih nosača. Već smo o tome govorili… Ta je kombinacija najočiglednija u izumu našeg prijatelja- internetu. 

J. – To je tačno. Ipak, često mi na pamet pada to da je istorija veoma čudna.. Čudno jet o da jako malo ljudi poznaje Tvoje ime, iako je Tvoj izum u značajnijoj meri doprineo poboljšanju kvaliteta života mnogih ljudi od recimo Marksovih učenja, koja su izazvala dugotrajne klasne sukobe- pa opet svi znaju za Marksa, a malo je ko upoznat sa Tvojim životom i delom. I sve to u takozvanoj eri komunikacije! 

“Uskoro će se doći
do neverovatnih
novih otkrića”

B.-L.- Želeo bih da podvučem da smo tek na početku novog globalnog telematičkog doba. Uskoro ćemo videti nova sjajna otkrića. 

G. – A to zna svako ko je svestan važnosti Vaših otkrića. Na svim univerzitetima, u svim kompanijama, gde ljudi svakodnevno koriste tehnološka ostvarenja, koja su potekla od Vašeg otkrića, prati se Vaš rad. Nemojte ni za trenutak u to posumnjati, dragi Berner-Li. 

“Sadržaj moderne komunikacije
u svakom slučaju
mora biti višejezičan”

J. – Želim samo da dodam da će komunikacija u budućnosti, koja se ne može porediti s nekadašnjom, zasigurno morati biti višejezična. Ja, koji sam u svoje vreme- između IV i V veka- bio smatran velikim poliglotom, ostajem nem pred činjenicom da se danas u globalnoj ekonomskoj logosferi koristi više od pedeset jezika. Siguran sam da će, kako vreme prolazi, njihov broj postajati sve veći i veći. 

B.-L.- Nadam se da će projekat na kome radim poslednjih nekoliko godina, Semantička mreža, ući u upotrebu pre nego što ja odem na onaj svet: sad sam u šestoj deceniji života…

Razgovor Bernera-Lija, Gutenberga i sv. Jeronima ne zaustavlja se ovde. Mi ćemo se na trenutak isključiti iz susreta trojice eksperata iz domena komunikacija i tehnologije. Rodonačelnici višejezičnog izdavaštva i multimedijalne komunikacije nastaviće besedu i bez našeg prisustva, besedu koja je bezvremena koliko i važna za sve nas. 

Fra Niko Ornato
Januar 2007                                                                                                                               

Izvor: Eurologos

Slični tekstovi:

• Djordano Bruno i Internet
• Anatomija biznisa – Hiring & Firing u XXI veku
• Teorija donjeg veša na Intenetu
• Neko drugo vreme
• Pobeda Internet jevanđelista