Pogledajte sliku (kliknite na sliku). Ovo će vam se desiti ako ne obraćate pažnju na ono šta vaši korisnici kažu, žale se, kume, mole, preklinju, pišu u knjizi utisaka… dobićete hejt koji zaslužujete.

Postoji sami jedna stvar gora od toga da edukujete ljude i da vas napuste – da vam ostanu. To se izgleda dešava SBB-u.

Odlično Nenade Baranovski. Podržavam.

Interesuje vas link ovde grupe? Izvolite, kliknite ovde: http://www.facebook.com/group.php?gid=248666376595

Slični tekstovi:

• Google prati pandemiju gripa
• Poslednji web radovi
• Sveža XML-RPC ping lista
• Poziv
• Велкам ту Сербиа

O ovoj dilemi smo nedavno diskutovali sa jednim klijentom. Meni mililitri deluju kao nešto “malo”, dok su litri ipak nešto prema čemu treba imati respekt. Naročito ako su u pitanju litre piva koje ima loš običaj da želi napolje baš kad vi ne želite.

Nemojte nikad u poruci namenjenoj potrošaču navoditi bitne detalje jezikom i merama koje koriste stručnjaci u toj grani industrije. To potrošače može zbuniti. Prilagodite nivo komunikacije svom ciljnom tržištu i potrošaču, njegovim navikama.

Zahvalnost za ovaj članak dugujem Pedji Milićeviću koji me svojim poslednjim člankom “Percepcija je realnost” podsetio na ovaj aspekt kreiranja poruke.

A sad mali test: šta piše na najvećoj flaši Coca-Cole kolika je zapremina sadržaja?Slični tekstovi:

• Sve što mi je potrebno naucio sam još u obdaništu – Robert Falgam
• Noći
• Tri minuta za filosofiranje
• Good day
• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice

Google je definitivno inspiracija za kreativne.

Ovaj video kreirala je kompanija Saatchi Moscow za Google da bi privukli ruske korisnike da koriste GMail. Ideja kojom je prezentovan GMail u ovom spotu bazira se na “papirnom prototip modelu“, korisnoj metodi za dizajniranje korisničkog interfejsa.

Spot je bio u finalu Idea Festivala 2008, i dobio više nagrada (Gold for Interactive Special Projects in ADCR 2008 (Art Directors Club Russia),Grand Prix for Interactive in Golden Hammer 2008 and Silver at ‘Red Apple Unlimited’ Advertising Moscow Festival).

Google sapun za studente

Još jedna interesantna PR akcija sprovodi se u Rusiji. Na Internetu kruže slike GMail sapuna (Мыло Gmail) a paralelno sa tim štamapne brošure i sapuni sa žigom GMail se šire među studentima. Na sapunima je reljefni logo GMail a brošura sadrži informacije o GMail uslugama.

Direktor za odnose s javnošću Google Rusija, Ala Zabrovskaja (Алла Забровская), kaže da je  ”Gmail sapun” – interaktivni događaj za studente, čiji je cilj promovisanje GMail, pri čemu se koristi sličnost reči e-mail i sapun u ruskom slengu. Naime na ruskom se sapun piše “мыло” i izgovara skoro slično kao “mejl”.

Jedna od konkurentnih prednosti Gmail-a je moćan spam filter, tako da ovaj sapun na ruskom zove” najčišći sapun “. S druge strane, pod sloganom” Clean Up the World “, kompanija se bori za čistiji svet. Studenti dobijaju paket sa sapunom sa Gmail znakom i mogu slati svoje video materijal akcijama na YouTube.  Na YouTube kanalu GmailMylo’s Channel već je moguće videti kako studenti peru spomenike, moskovski metro, itd.  Akcija je pokrenuta 24. januara 2008. na Dan studenata na univerzitetima u Moskvi i St. Petersburgu.

Ideja, međutim, nije nova, jer je sličnu ideju imao još 2005. mail servis mail.ru, ali nije realizovana.Slični tekstovi:

• Cuki no kokoro
• Google prati pandemiju gripa
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube
• Ne pravi se pametan – testiraj!
• Protestna pesma

Albert Ajnštajn

Ajnštajnovom opaskom o zdravom razumu gospodin Anton Florijan Barišić u poslednjim satima podvukao je suštinu problema izvoza. Ne pomaže zdrav razum da bi izvoz bio uspešan, već znanje i temeljno  istraživanje ciljnog tržišta.  Više nego i u jednoj drugoj oblasti biznisa, u izvozu dolazi do izražaja potreba za istraživanjem ali i angažovanjem stručnjaka – konsultanata, s obzirom na kompleksnost celog izvoznog procesa.

Ovaj izuzetno zanimljiv seminar u organizovan je u Privrednoj komori Srbije 4. i 5. novembra 2009. od strane SEE-Consultancy i XAOSolutions iz Beograda. Izvanredan predavač, gospodin Anton Florijan Barišić, konsultant i predsednik Udruženja poslovnih konsultanata Hrvatske, dva dana je držao pažnju prisutnih, kojih je na moje čuđenje bilo jedva desetak. No, da kvantitet nije isto što i kvalitet videlo se i tokom diskusija i radionica koje su bile organizovane.

Brodovi, avioni, kamioni, ali ništa bez Interneta

Iako na pomen izvoza obično u glavi imamo predstavu šlepera i brodova, reči popuit Internet, blog, pretraživač, tweeter, bile su nezaobilazni deo seminara. Predavač očigledno vrlo aktivno koristi Internet kao kanal za istraživanje inostranih tržišta i ne zaobilazeći da pomene i značaj bloga i tvitera. Primera radi, prošle godine je njegova firma dobila 9 novih klijenta koji su pronašli njihov web sajt.

Većinu informacija o tržištima koja ciljate možete pronaći na internetu. Trade map i International Trade Center su odlični izvori informacija, čiji kvalitet nije toliko u sveobuhvatnosti (pokrivena su sva tržišta), koliko u verodostojnosti podataka. Naime mnoge države, poput ex-yu država imaju statističke metodologije koje se razlikuju od EUSTAT po kojoj radi ITC. Proces harmonizacije će trajati još neko vreme i zato je dobro znati da postoji izvor, poput navedenih, koji je verodostojan i koji pre objavljivanja proverava informacije prikupljene iz različitih izvora.

Oči u oči, pre posla

- “Otvaram lanac trgovine!”

- “Gde? na Internetu?”

- “Ne! Na tavanu!”

Možda više nego u ijednom drugom poslu, u izvozu, što zbog obima poslova, što zbog raznorodnog zakonodavstva u različitim zemljama, preporučljivo je da budućeg ino-klijenat ili ino-partnera lično upoznate. Kompletan utisak o nekoj firmi možete imati tek kad vidite osobu sa kojom ćete poslovati (podrazumeva se da niste naivan školarac koji je iz školske klupe uleteo u međunarodnu trgovinu – ako imate takve ambicije idite u politiku).

Pre samog susreta, treba da pokušate da saznate što više o firmi sa kojom ćete poslovati a u tome će veliku ulogu odigrati trgovinska komora zemlje iz koje je vaš partner.

Više je bolje

Imate odličan proizvod koje želite izvesti? Nemojte ni pokušavati ako nemate ogromnu količinu, koja će vam omogućiti veliku zaradu. Naprimer imate odlično vino, kao što je predavač naveo, hvarska vina su odlična ali se ne mogu uspešno izvoziti jer je produkcija mala (svega  150.000 hektolitara), a da bi se izvoz isplatio nemojte na njega ni pomišljati ako ne možete isporučiti bar milionske količine. Prevelik zaloga? Ako već sanjate – sanjajte raskošne snove. Onda i imate šanse da ih ostvarite.

Pogledajte koliko se vina proizvodi u svetu:

Mnogo se proizvodi, a vala, mnogo se i pije. Pogledajte podatke o svetskoj potrošnji vina.

Imajte ovo na umu. I naravno, imajte na umu da sve to treba finansirati. Zato, izvalčenje kapitala i smeštanje istog u slamaricu nije baš pametan potez ako imate ambicije da se bavite izvozom. Jednom će banka želeti da vidi koliko kapitala vi zapravo imate, a vaše kuće, jahte, automobili, nisu vam tu od pomoći.

Izvoz magle

Shodno socijalističkom duhu, po kome još uvek većina ljudi ovde živi, na usluge se oduvek gledalo kao na “prodavanje magle”. Ipak, rast tržišta usluga u svetu, pa i kod nas, je fascinantan. Samo u Hrvatskoj usluge čine 63% bruto nacionalnog dohotka.

Situacija je slična i sa drugim državama i kreće se od 42% u Indiji do 75% u SAD. U 2010 multinacinalne kompanije ostvarivaće preko 50% svog prihoda upravo iz sektora usluga.

Ali, pozor! Nemojte misliti da su usluge samo i samo usluge! Usluga se može pružiti uz svaki proizvod koji izvozite, kao dodatna vrednost, servis, prilagođavanje kupcima, saradnju sa trećim firmama u cilju povećanja lojalnosti kupaca itd. Usluga se uvek može ponuditi i prodati uz proizvod, ali i proizvod uz uslugu.

Da li bi kupili od ptice mleko?

Nikad? Onda bi propustili sjajne poljske praline koje se tako zovu. Ime u biznisu igra neverovatnu ulogu.

Imenovanje kompanija, projekata i proizvoda su kreativni procesi. Da li ste sigurni da znate kakve slike u svesti ili podsvesti vaših kupaca izaziva ime? Dajte svom  ”detetu” pogrešno ime i nemojte biti iznenađeni ako izostane željeni uspeh. Nazive treba birati u skladu sa željenim poslovnim ciljevima. Stvari koje nisu sinhronizovane mogu u potpunosti blokirati prodajni proces. Zato oprezno sa izborom imena.  Guglujte i naćićete kompaniju “Omen Est Nomen” čija je jedna od usluga provera imena u celom svetu ili za određeno tržište.

Istražuj, razmišljaj, adaptiraj…

U ove tri reči se može svesti cela filozofija izvoznog biznisa. Istražujte što više dok ne razumete tržište na kojem želite imati kupce. Od 190 država, sigurno možete naći jednu kojoj možete prodati. Razmišljajte kako da najbolje zadovoljite njihove specifične potrebe. Potražite lokalne partnere i konsultante, koji poznaju ciljno tržište, jer tamo žive. Adaptirajte sve šta je potrebno da bi prodali svoj proizvod. Klimatski uslovi, navike, stil života, običaji, jezik – sve to utiče na uspeh vašeg proizvoda. U najvećem broju slučajeva ako pokušavate istovetan proizvod prodati na svim tržištima uspeh će biti umanjen. Zato budite maštoviti i fleksibilni i u ovom složenom procesu angažujte i stručnjake, podelite kolač koji ćete zaraditi ali ćete time i minimizirati rizike.

Sve u svemu, odličan seminar, odličan i elokventan predavač, sa dobrim scenskim nastupom i duhovitim opaskama, izvanredan case study i mnoštvo ideja koje su se rodile u radionici je nešto šta svakako treba posetiti i osetiti, ako se ponovo organizuje.

Za kraj, kao šlag na torti, evo nekoliko grafikona sa seminara a koji bar malo mogu približiti složenost cele ove materije:

Netarifne barijere u izvozu

Kanali distribucije u izvozu

]

Inkoterms 2000 i raspodela rizika - od vaše sposobnosti pregovaranja i tržišne snage zavisi kakav i koliki rizik ćete preuzeti

• Strategije prodaje 1. deo
• I jare i pare…
• Велкам ту Сербиа
• Najbrži gol na svetu, najbrže uklanjanje sa YouTube
• Četiri sporazuma

Zato, ostavite samouverenost za pregovore a kad radite – testirajte. Završnu reč uvek ima tržište i nemojte nikad odlučivati umesto tržišta. Pitajte ga!

Navešću nedavni primer iz prakse. Za jednu novu softversku kompaniju – E-75 iz Novog Sada u toku priprema promotivnog materijala, odlučili smo da se ne kockamo već da stavimo na test 4 različite rečenice koje bi koristili u oglasima i na štampanom promo materijalu. Pokrenuli smo malu Etarget kampanju sa ciljem da izmerimo efekte 4 različite rečenice. Efekte smo pratili kroz statistiku Etarget, Google Analytics (gde smo definisali i ciljeve – “goals” – registracija posetilaca) i preko naše statistike pripremljene za ovu priliku. Želeli smo saznati:

• - koja rečenica je najbolja za oglasnu poruku
• - koja rečenica će doneti najveći broj registracija

Kakvi su rezultati?

Posle nedelju dana imali smo uzorak od 937 klikova i dobili raspodelu koja je prikazana na sledećim grafikonima:

Rečenica označena crvenim segmentom pokazala se kao ubedljivo najbolja rečenica za oglasnu poruku (43.01%)

Sa 43,01% ubedljivo je pobedila “crvena” rečenica.

Strana koja počinje rečenicom označenom ljubičastim segmentom donela je naviše registracija korisnika (29,71%)

Sama akcija donela nam je 60 registracija posetilaca koji su zainteresovani za ovaj proizvod (ili 6,5% od svih poseta) što je dodatni, sporedan ali ne manje bitan efekat.

Kada smo sumirali rezultate nije bilo teško odlučiti. Za oglasne poruke biće upotrebljena “crvena” rečenica, a za kontekst – “ljubičasta”.

Da nismo testirali, ovo ne bi nikada saznali, i vrlo je verovatno da bismo pogrešili i počeli sa pogrešnom porukom, praveći sebi nepotrebne troškove. U uslovima vrlo oštre konkurencije gde se profitne margine ne mogu po volji rastezati, svaki nepotreban trošak može odvesti ceo projekat u propast.

Zato, uvek i sve merite i testirajte, jer ako ste stručnjak onda ste to zato što poznajete metode da dođete do odgovora. Nagađanje prepustite drugima. U biznisu nema mesta kockanju.Slični tekstovi:

• Butterfly effect
• Just a Web Site is Not Enough
• Veži konja gde gazda kaže
• Kraj besplatnog digitalnog sertifikata
• Teorija donjeg veša na Intenetu