Slični tekstovi:

• Majstore, ja sam BRAND!
• Slika govori više od 1000 reči – PEXIM “rešenje”
• Google poravnanje sa autorima knjiga
• Istok
• Sceresay

Koliko puta ste i sami bili u ovakvoj zamci, uzaludno se trudeći sve više i više ali rezultata nije bilo.

Suština ovog problema je u činjenici da više nije isto što i bolje. I ne postoji linearna zavisnost koja garantuje da će duplo više napora uroditi duplo boljim rezultatima.

Potrebno je raditi pametnije, čak i manje, efikasnije, trošiti što manje energije. U literaturi ovo se često naziva LEAN princip.

Reč LEAN je engleskog porekla i znači mršav-vitak. Ranije se ova reč pre svega odnosila na sportiste koji su vitki, žilavi, vrhunski efektni u sportu kojim se bave. Inače ova reč ne označava samo fizičko stanje, već i posebnu mentalnu disciplinu (psihičku snagu). Posmatrajući samu definiciju ove reči, možete pretpostaviti da primenjeno na poslovne organizacije LEAN znači organizaciju koja je maksimalno efektna u onome što radi, trošeći minimum potrebnih resursa, a pružajući najbolji mogući kvalitet (proizvoda ili usluga). LEAN ne znači samo postizanje ovakvog stanja, već i posvećenost nizu principa i praktičnih vežbi koje ovo željeno stanje kontinuirano održavaju. Organizacija koja je LEAN uspešno pobeđuje svoju konkurenciju (brža je, okretnija, manje troši, više postiže).

(izvor: Poslovna znanja)

Svedeno na pojedinca, to znači takođe trošenje manje resursa ali i  (prateći Ajnštajnovu misao “mašta je bitnija od znanja”) sposobnost da se aktivno i kreativno upotrebi mašta i pronađe drugačiji pristup rešavanju problema.

Pogledajte animaciju sledećeg primera – čuvena glavolomka: 9 tačaka koje treba spojiti jednom izlomljenom neprekidnom linijom koja se sastoji od 4 duži.

Jednostavno? Samo je potrebno razmišljati “van okvira”.

Uvek tražite drugačija rešenja! Da bi bili uspešniji od drugih, nije potrebno da radite mnogo više. Možda samo malo više ali svakako mnogo pametnije.

Slični tekstovi:

• Egziperi – Mali princ, posveta
• Anatomija (ne)uspeha – Oskudica izobilja i izobilje oskudice
• I jare i pare…
• Četiri sporazuma
• Kutija je otvorena…

Liči li vam ovo na poznata opravdanja koja ljudi nesvesno smišljaju da bi opravdali sebe zašto nešto ne počinju? Tako je lako naći opravdanje a tako je teško uprkos svim preprekama krenuti.

Da, tačno je da je lakše raditi kad su okolnosti naklonjene. Ali je tačno i da nekima život prođe u čekanju povoljnih okolnosti.

Da vas pitam nešto: da li ste probalki nekad da nacrtate nešto u MS Paintu – to je onaj ružan program za crtanje koji ide uz MS Windows. Zaista ima vrlo skromne mogućnosti.

A sad pogledajte sledeći video:

I uporedite sa originalnom slikom:

Fascinantno, zar ne?

Da, znam, mnogi će reči: “da ali to je crtao umetnik!”

Znam. Kao i vi da je ovo crtao umetnik. Ali, da li ste ikad pokušali da sa skromnim alatom ili mogućnostima ipak nešto vredno uradite.

Većina ljudi ne funkcioniše tako. To je razlog zašto je svega 2%-3% ljudi uspešno.

To je zato što jednostavno ima ljudi koji su skloni riziku i koji to nisu.

Osobe sklone riziku su one kod kojih je osećaj zadovoljstva dobitka jednog iznosa veći od osećaja nezadovoljstva zbog gubitka isto tolikog iznosa.

Osobe nesklone riziku su one kod kojih je osećaj nezadovoljstva i straha zbog gubitka jednog iznosa veći od osećaja zadovoljstva zbog dobitka isto tolikog iznosa.

Broj prvih je mnogo manji od onih drugih. Ali, svako, ama baš svako, ima u sebi potencijal da makar pokuša. I svako ume da smisli opravdanje. Surova je istina da opravdanja nikoga nisu dovela na vrh, već pokušaji.Slični tekstovi:

• Jabuke
• Anatomija (ne)uspeha – stojite li sa obe noge na zemlji?
• Glissando
• Autoportret
• More

Većina ljudi život doživljava kao čekanje u redu. Čekaju da se nešto desi. Da dobiju na lotou, da im umru mama i tata pa da imaju gde da žive, da konkurencija pogreši, da im se posreći, da vreme bude lepše, da skinu nekoliko kilograma… I stojeći tako u tom redu vire preko ramena onima ispred sebe, i gledaju kako oni prvi na redu dobijaju povelik deo kolača…

Pitaju se: “hoće li ostati dovoljno za mene?”

I počinje ih hvatati panika. Neće, nemoguće je da ima za sve. Znači moram biti bliže. jedini način koji vide je da preskoče one ispred sebe, kako god. Gurajući se laktovima, preskačući red, ometajući one ispred. Samo da se ne desi da kad oni dođu na red ne bude ni mrvice za njih.

Oni u svojoj glavi vide da je izobilja malo (oskudica izobilja) i zaključuju da pošto je izobilja malo moraju pošto poto pre drugih da dođu do svog, kako veruju, zasluženog, dela tog izobilja. Pojava je toliko raširena da možemo govoriti da postoji izobilje oskudice u glavama ljudi. Jedva da ima čoveka ma koliko učen bio ko ovoj zamci ne podleže.

I onda veruju u gluposti:

- mogu uspeti samo ako nemam konkurenciju

- mogu uspeti samo ako imam najniže cene

- mogu uspeti samo ako sam prvi počeo

- ako postoji neko ispred mene treba ga uništiti

Sad, kada ste sve ovo pročitali, zagrebite po svom sećanju, prepoznajte ovakve trenutke i razmislite možete li pametnije postupati? Da Vaš uspeh bude plod samo Vašeg rada a ne uništavanja tuđeg. razmislite koliko kompanija i ljudi troši ogromnu energiju i novac da bi onesposobili druge umesto da to usmere na osposobljavanje sebe.

Ja ću vam reću u šta ja verujem:

- možete brže uspeti ako imate konkurenciju

- možete uspeti i sa najvišim cenama na tržištu

- možete biti uspešniji od onih koji su prvi započeli taj biznis

- energiju usperite na stvaranje, saradnju sa konkurencijom a ne na njeno uništavanje

Šta ćete izabrati: destruktivan ili konstruktivan pristup?Slični tekstovi:

• Anatomija (ne)uspeha – moram mnogo da radim…
• Kulturno je reći NE
• I jare i pare…
• Tri sveta pravila bezuspešnih
• More