Saša Jovanović » Svet

WHY – Ploveća vila

Saša Jovanović — Sat, 20 Feb 2010 21:15:46 +0000

U susretu sa čudesnim, reagujem uvek na isti način – ne mogu prestati da o tome razmišljam. Čuo za ovo i odmah počeo da tragam po Internetu za informacijama dok ih konačno nisam pronašao.

Reč je o prelepoj jahti-vili neverovatnog oblika – pdoseća pomalo na ribu list, ili ražu, ili najpreciznije (ali lišeno simbolike) na ploveći trouglasti hotel.

No da ne pričam previše, pogledajte ova dva filma. I uživajte, ovo je zaista prelepo. Izuzetna kombinacija arhitekture, pomorskog inženjeringa i savršena igra prostora, svetlosti i senke.

Više informacija možete naći na zvaničnom web sajtu: Wally Hermès Yacht

Slični tekstovi:

1968

Saša Jovanović — Sat, 13 Feb 2010 13:25:36 +0000

“Nikad ne objašnjavajte šta radite. Na taj način gubite mnogo vremena, a tek retko kad će se dogoditi da vas shvate. Pokažite im delima, a ako ne razumeju, ko ih jebe, možda ih pridobijete svojom novom akcijom”

- Abbie Hoffman, Revolution for the Hell of It, 1968

Šta znači biti šezdesetosmaš i šta znači šezdesetosmaš danas? Neki tvrde da je to nešto loše, neki koji su bili stariji od mene u to vreme, a neki drugi da je to nešto izuzetno dobro.

Ja znam sledeće:

To je bila godina globalnih promena. Prehodne velike promene bile su 1848, ali su zahvatile samo Evropu stvarajući jedan novi, ipak bolji svet od prethodnog. Nisam ni tada u njima učestvovao ali verujem da je to tako.

A šta je sa šezdesetosmom i zašto je neki vole a neki mrze.

Po nekima to je bila godina droge, sexa i rock’n'rolla. Ok, Frojd bi imao objašnjenje što bi nekome smetala takva šezdesetosma. On je sve objašnjavao kroz sex

Međutim, to je bila i godina atentata na Martina Lutera Kinga Jr, Roberta Kenedija, pobune na nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke u Čikagu, Praškog proleća i studentskih protesta u celoj Evropi, antiratnog pokreta, ofanzive Tet u Vijetnamu, Black Powera, avangardnog pozorišta, uzleta ženskog pokreta, okupacije Čehoslovačke, početak kraja Sovjetskog Saveza. Spontani (ili ne) ustanci javljali su se šriom sveta od Njujorka, Čikaga pa sve do Berlina, Praga,Varšave, Tokija, meksika, pa i Beograda. Jedna veoma značajna karakteristika učinila je ovu godinu posebnom: svet je pratio promene uživo, putem televizijskih prenosa i tako su ovi protesti postali “globalan” događaj. Posle 1968-e, svet više nije bio isti. Današnji svet svoj izgled duguje toj godini.

The History Channel: 1968

Šta imamo danas? Godine 1968 crnac, Martin Luter King Jr, borac za prava crnaca je ubijen, 40 godina kasnije, afro-amerikanac (više nije korektno koristiti naziv “crnac”) Barak Obama postao je predsednik Amerike, globalnost događaja je postala neraskidivi fenomen današnjice, zapravo, svakodnevnica, žene imamo u većini zemalja na vodećim pozicijama, koristeći Internet oslobađaju se stega i osvajaju slobodu Iranci i Kinezi dok njihove vlade uzaludno pokušavaju da im uskrate pristup Internet lokacijama koje su po njima štetne. Bitef, osnovan 1967. postao je tradicija.

Šezdesetosmaši dugo nisu bili omiljeni, a treba to i razumeti. Tih godina nije se smelo demonstrirati kao sad, čim nekom padne na pamet. To je bilo izuzetno smelo i ravno revoluciji.

Da ne dužim, pročitajte tekst Đerđa Konrada o šezdesetosmoj. I odslušajte Azru.

Iz samo meni znanih razloga, ja veoma volim šezdesete godine…Slični tekstovi:

Kad bi mi lopov pao šaka…

Saša Jovanović — Sun, 04 Oct 2009 11:52:02 +0000

Nedavno, neplanirani razgovor sa saputnikom u autobusu pokrenuo je bujicu pitanja i razmišljanja. Razgovarajući o poslu, taj čovek je za trenutak bio zbunjen kad sam mu rekao da firma o kojoj smo razgovarali postoji već skoro 20 godina, odnosno sa početka devedesetih. Gledao me zbunjeno i pita: “kako dvadeset?”, a onda se najzad setio koja je godina danas i reče “izvini, ja se devedestih ne sećam, tad sam samo mislio kako da preživim – te godine kao da mi je neko uzeo”.

Sam kraj osamdesetih i početak devedesetih nagoveštavao je neke loše dane, ali ja, pun energije i snage imao sam velike planove. Nisam još uvek ništa znao da ih i sprovedem ali sam goreo od želje da to učinim. I počeo, najpre praveći neke lutke marionete za neke vrlo praktične umetnike koji su u tome pronašli odličan biznis na moru, tokom leta, i tako zaradio prve ozbiljnije novce, i počeo da prodajem kompjutere među prvima u Nišu. Sećam se da sam jedva poznavao DOS, da je Windows još uvek bio nepoznat ovde i prva verzija koju sam sa teškom mukom instalirao bio je Windows 2.0, i sećam se još da prvi kompjuter koji sam morao isporučiti nisam umeo sklopiti. Gde koji kabl ide, kako se hard disk monitira, formatira… Moj prijatelj Robert Aleksić, inače genije koji u ovoj zemlji nije uspeo doći do izražaja, pomogao mi je telefonski da montiram svoj prvi kompjuter. A on, samo nekoliko godina ranije, napravio je sa Zvonkom Ilićem, na elektronskom fakultetu, kompjuter koji su nazvali “Vuk” ili od milja “Vučko”. Verovatno prema maskoti nedavno održane zimske Olimpijade u Sarajevu. U to doba, kad je nastao 1984, Vučko je bio bolji od IBM-ovog PC Junior, bio je baziran na Motorola procesoru, kao i Apple, a matičnu ploču su njih dvojica sami projektovali, zalemili komponente, isprogramirali BIOS i napisali operativni sistem i par programa. Meko skrolovanje teksta (a ne red po red karaktera) koje je tada postojalo na Vučku, nijedan drugi kompjuter tog vremena nije nudio, ali to je samo bio delić cele priče, nastale u Srbiji, nažalost a ne u Americi. Gde je nastala tu je i zamrla. Internet tada još uvek nije postojao a Robi je sa oduševljenjem prišao o transpjuterima, RISC procesorima (koji danas pokreću većinu smartphona) i o tome kako će biti moguće trenutno znati, naprimer, stanje karata za bilo koji avion u svetu zahvaljujući kompjuterskom bukiranju. Milion smo tema tih dana raspravljali.

Druga ekipa ljudi sa kojima sam bio, bila je okrenuta adrenalinskim aktivnostima. Još uvek sam se bavio padobranstvom, jedan drug je upravo poginuo na skoku, ali nas to nije pokolebalo i imali smo neke lude planove za lude avanture, proći kroz prašumu Perućica i slično… a onda je počeo rat u Sloveniji. Snovi su zamrznuti i oni elektronski i adrenalinski, a život nam je ponudio adrenalinsku realnost. Bez trunke straha primio sam mobilzacijski poziv, a onda me je počeo obuzimati strah. To više nije bila igra, nije bio sport, nije bila vežba. Krenuo sam u pravi rat. Teške noći usred minskog polja, na prvoj liniji i zore koje nikako da svanu, izmenile su me. Vratio sam se, neosetljiv na smrt, bez straha od iste, usresređen na posao, nepokolebiv i željan porodice. Poslovi su se ređali, u svakom sam učio i napredovao, svi odreda su bili način da se preživi, čak i oni najbolji i najuspešniji. Lažni prijatelji su se pokazali, očerupali me, ali moja želja da istrajem je bila jača i ljubav prema mojoj ćerki me je motivisala. Nije bilo lako. Svaki je dan bio priča za sebe, pomoći niotkuda, obaveza na pretek. Čak i kad mi je ortakm oteo uspešnu firmu koju sam napravio bukvalno bez kapitala, niko nije bio uveren da to nije slučajnost i niko mi nije želeo pomoći. Borio sam se i dalje sam. Onda se rodio i sin a ja sam već iz preduzetničkih voda, ušao u ritam stalnog zaposlenja, i pekao softverski zanat. Ali neki đavo mi i dalje nije davao mira i morao sam raditi i sa strane, gurati svoje ideje.

Posmatram sada, trenutak kada sam počeo raditi u ActiveMedia, pre 9 godina, kada nisam imao pojma ni o ASP ni o PHP ni o bazama podataka, i koliko sam od tada od programera juniora napredovao do sada, do direktora marketinga softverske firme, moje poslednje pozicije. Šta bih dao da sam devedesetih umesto 9 godina preživljavanja mogao imati 9 ovakvih godina. Osvrnem se za sobom, pogledam, i vidim mnogo teških dana, enormnu količinu uložene energije samo da se preživi. Kad bi mi taj lopov koji nam je svima ukrao te godine pao šaka, ne bi se dobro proveo. Gde su moji kolege sa fakulteta, prijatelji? Raštrkani po Srbiji, po svetu. Kanada, Nemačka, Australija, Novi zeland, Sardinija, Dubai, Libija, Češka, Rusija, Bosna, Slovenija i svud po Srbiji. Postali smo nomadi u potrazi za bogatijim terenom.Slični tekstovi:

Rađanje novog sveta?

Saša Jovanović — Sat, 04 Apr 2009 01:51:47 +0000

Po svemu sudeči, dugo najavljivan samit G20 u Londonu je dobro pripremljen, medijski i na internetu odlično ispraćen, čak i web sajtom. Odluke ovog samita su vise nego “odlučne”. Najavljeni su rezovi kakvi do sada nisu viđeni, vrlo oštra retorika i odlučnost da se sprovede rigoroznija kontrola rada banaka, investicionih “hedž” fondova i poslovanja u zemljama koje su, zbog labavih poreskih zakona, poznate kao “poreska utočišta”. Otvoreno su pomenute zemlje poput Luksemburga i Monaka. Sarkozi je nekoliko puta otvoreno ponovio da je kraj bankarskim tajnama. Na sam samit pozitivno su reagovale i svetske berze – vrednost akcija porasla je za 5 odsto.

U biti ovo je stvaranje novog ekonomskog sistema, novog modela kapitalizma, što je već ranije najavljivao Fransoa Perol, jedan od glavnih savetnika francuskog predsednika Nikole Sarkozija, zalažući se da se u cilju što bržeg i efikasnijeg rešavanja tekuće globalne finansijske krize osnuje planetarna „ekonomska vlada” ili svetska „supervlada”.

Po toj ideji, osnovni zadatak globalne „supervlade” treba da bude usvajanje „novog Bretonvudskog sporazuma”. Bretonvudskim sporazumom, je 1944. godine u SAD, postavljen je temelj ekonomsko-finansijskog ustrojstva sveta nakon završetka Drugog svetskog rata. Ideju za postizanje novog Bretonvudskog sporazuma, koju je Sarakozi lansirao 25. septembra 2008. godine u francuskom gradu Tulonu, tada su se otvoreno podržali premijer Velike Britanije Gordon Braun, kao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.

Perol je tada najavio da bi izrada novog globalnog sporazuma o načinu funkcionisanja svetskog finansijskog sistema trebalo da počne akcijom usmerenom u tri pravca:

1) Izgradnja sistema kontrole rada svih važnijih finansijskih institucija, što posebno važi za banke, rejtinške agencije i hedž fondove (što je juče dogovoreno)

2) Osnivanje operativnog rukovodećeg tela, globalne ekonomske vlade, o čemu se i na ovom samitu govorilo i šta će se definitivno i desiti a za sad je formiran Odbor za finansijsku stabilnost.

3) Postizanje sporazuma o uspostavljanju novog sistema valutno-novčane saradnje između najvećih država, a možda i stvaranje novih internacionalnih valuta poput EUR-a. Možda Amero?

Stvaranje svetske vlade dosad je pominjano u vezi sa neformalnim, elitnim i poluzatvorenim međunarodnim organizacijama, kao što su „Bilderberg klub”, „Komitet 300″ i „Trilaterala”, koje okupljaju krem svetske poslovno-finansijske i političke elite.

Perol smatra da je postojanje velikog nereda u valutno-novčanom mehanizmu, tokom devedesetih godina prošlog i u prvim godinama ovog veka, glavni uzrok sadašnje finansijske krize. Prošlogodišnja izjava da su u tom periodu „SAD, Kina i Evropa vodile, svaka za sebe, sopstvenu (valutno-novčanu) politiku” i da je to dovelo do tekućih teških poremećaja u finansijskoj sferi, otvara i neka nova pitanja.

Tokom prethodne godine počela je otvorena priča o potrebi da se zameni dolar kao vodeća valuta u svetu, da se umesto njega koriste tzv “specijalna prava vučenja” (skraćeno SPV, eng.Special Drawing Rights – SDRs) koja imaju ulogu novca Međunarodnog Monetarnog Fonda, fiktivno ili veštački kreiranog, zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim financijskim transakcijama (uz Američki dolar i zlato), pa se zato i zove papirno zlato. Taj predlog Rusije i Kine očigledno je za sada potisnut.

Druga opcija o kojoj se već neko vreme priča je da će se stvoriti nova valuta AMERO koja bi funkcionisala u budućoj uniji Kanade, USA i Meksika. Na internetu su se već mogle videti neke fotografije (navodno) nove valute – Amero. Zagovornici “teorije zavere” veruju da vlade SAD-a, Kanade i Meksika već preduzimaju korake u implementaciji takve valute kao dela Severnoamerička unije koju je Bušova administracija utemeljila 2005. godine. Amero kao valuta sledio bi model evra, a kao ideju predstavio ju je kanadski ekonomista Herbert G. Grubel u knjizi “The Case for the Amero” 1999. godine kada je i evro postao efektivna valuta.

Kanadski institut C.D. Howe također je zagovarao kreiranje zajedničke valute između Kanade i SAD-a. Kad je izveštaj izašao u javnost, kanadski nacionalisti su izjavili nezadovoljstvo zbog zajedničke valute koja bi Americi poslužila da iskorišćava kanadske prirodne resurse.”

Sa druge strane, gotovo neprimetno počev od 2002 formira se politički savez BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) koje očigledno osećaju svoju ekonomsku moć i žele uticati na događaje. Štaviše sve snažnije insistiraju da se u svetske finansije ugradi još jedna rezervna svetska valuta osim dolara i to najverovatnije rublja. Takođe snažno insistiraju na redefinisanju Saveta bezbednosti UN. Ipak BRIK i dalje uglavnom priča i insistira dok Zapad očigledno diktira korake na koje i same BRIK države na kraju podržavaju.

Mnogo koincidencija, očigledan nastavak globalizacije i internacionalizacije, a osim protesta u samom Londonu, gotovo da nikog to i ne uznemirava. Do pre samo nekoliko meseci bilo bi drugačije. Dubina krize i strah od nje očigledno dovodi do toga da ono šta bi mnogi koliko juče odbijali sada rado prihvataju. Spas dolazi (za sada u najavi) od strane onih koje mnogi mrze – Amerike i najrazvijenijih zemalja sveta, koje upravo odlučuju o ustrojstvu budućeg sveta.

Imaju li pravo na to?

Iako sam navikao da u prvi mah reagujem buntovnički, moram priznati da ako iko ima prava da uredi svet onda imaju oni koji najviše novca i proizvoda stvaraju – ovih dvadeset zemalja snabdeva svet sa 85% robe i energije, i očigledno imaju mnogo više znanja i odlučnosti da se uhvate u koštac sa krizom, od nas malih zemalja čije vlade lutaju i ne znaju šta da učine. Štaviše, sklon sam pomisli da je kriza namerno i izazvana – znamo da je nastala prekomernim štampanjem dolara, izdavanjem obveznica bez realnog pokrića i kreditnom politikom banka koja je bila ravna hazarderstvu a koje su bile podržane instintucionalno – na temeljima liberalnog kapitalizma. Kao da je namerno izazvana da bi dovela do ovakvog ishoda. Premisa “dozvoljeno je sve šta nije izričito zabranjeno” koju je na ovim prostorima uveo Ante Marković očigledno više ne važi i liberalnom kapitalizmu je po svemu sudeći odzvonilo.

Da li će taj novi svet, novi svetski poredak (o kome se već tri stotine godina priča) biti dobar ili loš? Ne znam. Ali verujem da će se desiti. Ako to bude nova forma kapitalizma, zasnovana na vrednostima koje finansije stavljaju na uslugu biznisu i građanima, a ne obrnuto – kako je još prošle godine nagoveštavao Sarkozi, to i ne zvuči loše. Ogroman novac je u igri, ogromna je kriza koja je zahvatila ceo svet i bila ona svesno izazvana ili ne – mora se zaustaviti.

I nekako po ovom zakonu koincidencija i presedana, i protagonista te nove uloge Amerike, koja i ovde prednjači sa investicijama i odlučnošću u rešavanju krize je novi predsednik, prvi crni predsednik USA, i nikome nije to više čudno. Kao da su nas američki filmovi u kojima su predsednici crnci pripremili već za njegovu ulogu. Tek je 40 godina prošlo od ubistva Martina Lutera Kinga a vreme u kome su belci imali sva prava a crnci gotovo nikakva je nestalo i na čelu najmoćnije države na svetu je energičan čovek kakvog na tom mestu u doba Kinga niko ne bi mogao ni zamisliti. I to je, verujem dobro. Odlično. Voleo bih da vidim tako tolerantnu Srbiju gde bi predsednik bio neko ko nije Srbin po nacionalnosti, da bude i druge boje kože, da najzad i mi budemo izvučeni iz ove rupe u kojoj smo se zaglavili predugo.

I ako će to biti tako što će neko moćan vladati celim svetom a time i nama, umesto naše očigledno nesposobne vlasti (jer svi su se već oprobali i niko nije dobar), mislim da u ime života dece, mladih i manje mladih to čak može biti i dobro.

Dobro ili ne, svakako, dešava se nešto šta do sad nije. Svet ćutke prihvata izbavitelje koje je do skora prezirao. I neka nova pravila stupaju na scenu i svet očigledno neće biti isti kao što je do sad bio.

Kolika je uloga svih nas u tome? I da li imamo prava da se protivimo?

Pa zar nismo već deo cele te priče? Opčinjeni smo i radujemo se blagodetima koje nam donosi globalnost svega a čija je fizičko-virtuelna manifestacija Internet. I da li je sve šta teži ujedinjenju naroda Planete Zemlje loše?

UN, MMF, Internet, Google, Facebook i slične socijalne mreže, GPS, sateliti, VoIP, ekologija, globalno zagrevanje, ljudska prava, demokratija, brandovi… nije li sve to deo sveta u kome živimo, globalnog sela čijim smo dobrima zapravo zadovoljni?

Jučerašnji dan, bar ja mislim, istorijski je i doneće novi izgled svetu, novi ekonomski poredak, i ništa neće biti isto kao pre. Ali ne verujem da će biti loše. Štaviše, verujem da će ipak biti bolje, jer ovaj haos hiljada suprostavljenih zakona i stotina nacionalnih regulativa bili su plodno tle za one visprenije od većine nas a sa manje moralnih kočnica. Ne, ne živim u iluziji da će nestati tajkuni i kriminalci, ali verujem da ovaj haos traži red i da ga neko mora uvesti. Na globalnom nivou. I to se dešava, pa bila to svetska zavera ili ne – dešava se.Slični tekstovi:

Google poravnanje sa autorima knjiga

Saša Jovanović — Sun, 22 Feb 2009 05:14:06 +0000

Od Google-a smo navikli da neprekidno dobijamo inovacije. Njegova misija da da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim ne nailazi uvek na odobravanje. Savremene tehnologije iz korena menjaju pogled na dosadašnje poslovanje uključujući i autorska prava. Tako su pre tri godine, Autorski esnaf (Authors Guild), Udruženje američkih izdavača (Association of American Publishers) i nekoliko autora i izdavača podneli su zajedničku tužbu protiv Google pretrage knjiga. Analizirajući samu tužbu i činjnice posle dve godine pregovaranja Google je predložio Poravnanje. Ovo poravnanje odnosi se na verovatno sva izdanja objavljena do 5- januara 2009 (zaključno sa tim datumom).

Google navodi da i ako niste državljanin SAD odnosno živite u nekoj drugoj državi, verovatno imate udeo u autorskim pravima u SAD-u u sledećim slučajevima:

Vaša knjiga je izdata u Sjedinjenim Američkim Državama;
Vaša knjiga nije izdata u Sjedinjenim Američkim Državama, ali Vaša država ima uspostavljene odnose u vezi autorskih prava sa Sjedinjenim Američkim Državama s obzirom da je članica Bernške konvencije, ili
Vaša država je imala uspostavljene odnose u vezi autorskih prava sa Sjedinjenim Američkim Državama u vreme izdavanja knjige.

Pretragom na http://books.google.com lako možete pretražiti knjige i proveriti da li je vaša knjiga već uvrštena u Google bazu. Možete koristiti i sledeću formu za pretragu:

Sledi izvod osnovnih informacija sa Google sajta:

O čemu je tužba?

Ova tužba uključuje Google-ov Projekat biblioteka. 2004. g. Google je objavio da je sklopio ugovore sa nekoliko biblioteka u vezi digitalizacije knjiga, uključujući knjige koje su zaštićene američkim Zakonom o autorskim pravima koje se nalaze u kolekciji tih biblioteka. Nekoliko autora i izdavača su pokrenuli ovu tužbu protiv preduzeća Google uz tvrdnju da je Google prekršio njihova autorska prava vršeći digitalizaciju njihovih dela bez prethodnog ovlašćenja. U odgovoru na tvrdnje autora i izdavača o kršenju njihovih autorskih prava, Google tvrdi da je digitalizaciju knjiga i prikazivanje isečaka ili nekoliko redova teksta iz knjiga dozvoljeno u skladu sa doktrinom iz američkog Zakona o autorskim pravima o „pravednoj upotrebi”. Umesto da pristupe rešavanju pravnog spora u vezi toga da li su digitalizacija i prikazivanje knjiga koje je Google uradio dozvoljeni u skladu sa američkim Zakonom o „pravednoj upotrebi,” stranke su donele odluku da sklope Poravnanje.

Zašto stranke sklapaju Poravnanje?

Nakon dugih istraživanja koja su proveli Tužitelji i Google i nakon više od dve godine pregovora o Poravnanju, stranke su pristale da sklope ovo Poravnanje. Poravnanjem se parnični postupak rešava tako što sud ili porota ne odlučuju u korist tužioca ili strane koja je tužena. Poravnanjem se strankama u postupku omogućuje da izbegnu troškove i rizik od suđenja.

Ko je uključen u ovo Poravnanje? U Kategoriju u Poravnanju uključena su sva lica i subjekti koji od 5. januara 2009. g. imaju udeo u autorskim pravima u SAD-u na jednu ili više knjiga koje su „implicirane upotrebom” koja je ovlašćena u skladu sa Poravnanjem.

Prvo, imate „udeo u autorskim pravima u SAD-u” ako posedujete ili imate ekskluzivnu licencu u autorskim pravima koja su zaštićena američkim zakonom o autorskim pravima. Na primer, ako ste autor i niste potpuno preneli sve Vaše udele u autorskim pravima na drugo lice ili subjekat ili napisali knjigu kao poručeno delo u tom slučaju imate udeo u autorskim pravima u SAD-u na Vašu knjigu. Takođe imate autorsko pravo u SAD-u na knjigu ako imate ekskluzivno pravo na izdavanje te knjige u Sjedinjenim Američkim Državama ili imate zakonsko pravo da tužite drugu osobu zbog kršenja vaših prava na knjigu. Nekoliko lica mogu imati udele u autorskim pravima u SAD-u na istu knjigu, kao što su koautori, autor i izdavač i naslednici autora.

Drugo, imate udeo u autorskim pravima „impliciran upotrebom” koja je ovlašćena u skladu sa Poravnanjem ako je pravo koje imate ono koje će Google koristiti upotrebom knjige. Te upotrebe bi uključile reprodukciju ili prikazivanje bilo kojeg sadržaja te knjige. (Na primer, ako posedujete prava na audio ili video prezentaciju knjige, udeo u autorskim pravima nije onaj koji je „impliciran upotrebom,” a Vi niste uključeni u Poravnanje.)

Detaljne informacije:

Ugovor o poravnjanju Google pretrahe knjiga: http://books.google.com/intl/sr/googlebooks/agreement/

Poravnanje ya Google knjige: http://www.googlebooksettlement.com/
na ovom sajtu imate sve obrasce i objašnjenja.
Proverite deo “Pomoć” http://www.googlebooksettlement.com/help/bin/answer.py?answer=134644&hl=sr

Ako već imate google nalog registra knjiga možete odmah prijaviti svoje delo ovde.

Ako niste, registrujte se ovde. Imajte na umu da ovaj nalog nema veze sa ostalim Google uslugama i nalozima!Slični tekstovi: