Sasa Jovanovic

Posao je značajan deo mog života. Nije presudan ali mu se posvećujem sa istom strašću sa kojom sve radim. Često razmišljam ali ne o poslu već o principima, o tome kako da budem bolji. Imam prijatelje koji se posle određenog popodnevnog sata isključuju i ne žele razmišljati o poslu. Ni tokom vikenda. Za mene je to veštačko deljenje života na dve polutke koje, po njima, ne treba da se dodiruju - privatan život i poslovni život. Za mene je to glupost, ne može se život kvantizovati. Život se sastoji iz spavanja, uživanja, odmora, rada, učenja, patnje, ljubavi, sećanja, nade i sve je to prepleteno i samo tako čini celinu. Nanosi boja svih tih elemenata koji se preklapaju čine jedinstvenu sliku. Isecite tu sliku na delove i nećete više imati sliku. Život ne trpi stege. Život se kao i posao živi. Svim srcem.

Raditi bilo šta rutinski, bez srca, za mene je mučenje. Ponekad čujem da imam zapadnjački način  razmišljanja i da to ovde ne prolazi. Mnogo puta sam se uverio da su takve tvrdnje možda i istinite. Ipak, da sam potpuno siguran u to, ne bih bio ovde. Verujem da nije sve izgubljeno za ove istorijom i nedaćama opterećene zemlje, kojima i moja pripada, koje su nekad bile zajedno a sad svaka za sebe, rascepkane i podeljene granicama, predrasudama, strahovima. Verujem da se ovde može živeti normalno. Da će vladavina prostaka ustupiti mesto vladavini sposobnih, pametnih, liberanih i korektnih ljudi. To je moja vizija. Da nje nema, odavno bih napustio ove krajeve, jer kako neko to lepo reče “budala živi gde je rođen a pametan gde mu je dobro”.